Petar Lozanic

Нисам те обрисао онда, него 27. априла, када и све преподобне.

Кад тад бих то сам открио. И овај налог је потрошан, као и претходна два и планирао сам да га блокирам када испуни своју сврху. Некако ми је било безвезе да да залазим дубље у догматику као Пеђански антитеиста и уопште у онтолошка питања, па сам зато смислио нови идентитет - Слободњака, сатанисту са Кроулијем на аватару, који се бори за слободу од самог постојања, заштитника вештичјег кола, у вези са главном вештицом. Нека питања нису могла да се испитују из угла сатанисте, па сам зато смислио Перу Ложача, а сада ми је било некако криво када сам видео како сте се окомили на оца Јоила, па сам покушао да апелујем на ваше смиреноумље, да се не бацате осудама. Што се тиче конкретно овог питања, ниси у праву. Мени не треба резервна шанса за спасење не треба, јер сам духовно много ближи Слободњаку него Ложанићу. Да нисам материјалиста и да верујем у ваше догме, био бих контраш, баш као Слободњак. Мени се сама идеја пакла и небића чини сасвим природном и нормалном, док ми је ваше Царство небеско неприродно и одбојно. Читао сам све што сам могао да нађем о Царству небеском и схватио сам да бих радије био са друштвом из АС, него са преподобнима. Након што сам се посвађао са Милојковом који ме је обрисао из пријатеља због мог мишљења о Велимировићу и "Небеској литургији" (принцип већег чекића), одлучио сам да побришем све преподобне из пријатеља, осим неких са којима сам се зготивио независно од тога што сам их упознао на овом форуму. Једноставно, нисам видео себе у дружењу са преподобнима. Блокираћу и овај налог када више не буде било шта да се каже, ускоро. Што се мене тиче, можеш одмах да га банујеш. Ја одавно нисам члан ЖРУ.

"Већ годинама тугујем кад на нешто помислим. Ми монаси који смо се одрекли света, напустили рођаке и домовину, оставили све што чини обичан људски живот, дали завете пред Богом, светим ангелима и људима да ћемо живети по Христовом закону, одрекли своје воље, и који живимо једним тегобним животом, ипак - не успевамо у добру. Колико ће се нас спасти? Ја ћу први пропасти. Видим да су и други робови страсти. А кад сретнем мирјане, видим да живе у великом незнању, немару и не кају се. Тако сам постепено, и не примећујући, навикавао себе на молитву за сав свет. Много сам туговао кад сам помишљао на то шта се тек у свету дешава кад се ни ми монаси, који смо се одрекли света, не спасавамо. Моја је туга бивала све већа, тако да сам већ почео да плачем сузама очајника. Међутим, прошле године, када сам једном сав очајан и изнемогао од плача, ноћу лежао на поду, десило се да ми се јавио Господ и упитао ме: "Зашто тако плачеш?" Ја сам ћутао. "Зар ти не знаш да ћу ја судити свету?" И даље сам ћутао... Господ ми затим рече: "Помиловаћу сваког човека који је бар једанпут у животу призвао Бога" На то мени сине мисао: "Па, зашто се ми онда толико мучимо сваки дан?" На овај покрет моје душе Господ одговори: "Они који страдају због Мојих заповести, биће Моји пријатељи у Царству небеском, док ће остали бити само помиловани". Затим Господ ишчезе". Ово се збило са њим на јави. Он нам је такође испричао још два своја виђења, које је имао у тананом сну након молитве за цели свет. http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/StaracSiluan/StaracSiluan16.htm Дуго сам размишљао о овоме. Волео бих да је заиста тако, али не верујем. Па и хулитељ се сети Бога и призове га да би похулио на њега. Изгледа да није свако сећање на Бога и призивање угодно Богу. А ако је неко сатаниста и умре као сатаниста, а као дете је призвао Бога? Зар неће тај са гађењем одбацити помиловање?

Очигледно ме ниси разумео. Само вас молим да не помрачите умом да осуђујете благочестивог свештеника.

Ја сам некада пушио, али када сам саслушао његову премудру беседу о томе да пушаче треба сахранити ван гробља, одмах сам престао да кадим ђаволу. Слава Богу и оцу Јоилу.

Ти савети и благослови се дају ради користи духа, чак и када је против тела. Умрло ће тело васкрснути, али погубљен дух је навек изгубљен.

Браћо у Христу, ја вас молим да се не бацате осудама, него да будете као што би Христос хтео да будете. Отац Јоил је велики чудотворац и стамени духовник, способан да се одупре новотаријама и саблазнима овог доба које се полако ближи задњим временима, способан да заштити стадо од саблазни и није нам га Бог случајно дао. Зар не видите промисао? Дете побожне мајке, коме је у детињству засејано семе Живе Вере, након година проведених у свету, као наставник хемије одједном постаје простодушни монах, чудотворац и бива додељен благочестивом митрополиту Амфилохију. Ви кажете да он лупа, а ја кажем да он зна шта прича. Он има благодат, и његовим молитвама је слепа девојка прогледала, глувонеми дечак прочуо и проговорио, бројне ђавоимане је очистио од нечисте силе, непокретни су проходали. Молим Бога да га поживи, да га и ја једног дана посетим. Сву бих своју палу, људску памет дао да имам благодат као он. А за покој преминуле девојке, ваља се помолити. Ја верујем да ће јој Бог њене муке са болешћу и непримање неблагословеног излечења рачунати као мучеништво и да је она сада на бољем месту.

Можда је опседнута демонима

Можда ће смањити проблем педофилије, али и даље нeмa благодати.

Суза је достојно видети како се покајање недовољно озбиљно схвата. Пре свега код себе, а онда и код других.

Када наши првосаздани преци нису успели да постану богови по благодати, већ су пали у грех и повукли са собом целу творевину, друго лице Тројице се оваплотило и родио се богочовек Христос да спасе људе и творевину од греха и смрти. Свако ко се у његово име крсти и очисти од греха и ко му постане сличан, тај је спасен. Оно што мене брине је чишћење од греха.

Спасити се значи очистити се од греха, уподобити се Христу и узрасти духовно до мере Христове и преко Христа успоставити заједницу са Оцем која је нарушена грехопадом.

Далеко од тога да сам се погордио да се подвизавам без благослова. Велика је то прелест и многи су монаси тако погинули. Брине ме ипак моја гордост да не видим своје грехе. Далеко сам грешнији од ових монаха у Тамници, а немам ни близу свест о својим гресима какву они имају.

Никако не бих могао да се сложим са овом потамњеном реченицом. Не сумњам да нас Бог тако види, али ми би себе требало да видимо само као велике грешнике, јер своје доброчинство треба одмах заборављати да не би хранило таштину.

Уста пушача су кадионица сатанска и пушач не сме да прими никакву светињу, а камоли да се причести!