Jump to content

parusija777

Члан
  • Број садржаја

    11
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by parusija777

  1. Ситуација је била врло деликатна сама по себи.Дечко је,сасвим нормалан,то вече обишао све другове у селу,као да је намеравао,касније се (по некој верзији) посвађао са бабом,јер је живео са бабом и дедом,изашао напоље пијан,ушао у ауто и опалио себи из ловачке пушке у уста.Сви смо се нашли у шоку,јер знамо да није боловао,али је много пио,скоро свакодневно пијан.На поворку нисам ишао из педагошких разлога,да млади људи науче нешто,јер има још таквих у његовом друштву,а за 40 дана писао сам Епископу.Породици сам изјавио саучешће,осветио водицу и укућанима одржао беседу.Толико од мене јавно,а тајно је непрестано у мојим молитвама...
  2. Опростите што нисам био довољно јасан на почетку
  3. Ако ми верујете већ пет дана мислим на њега и молим за његово спасење,али и знам разлоге што нисам ишао,битно је да ме је породица разумела.Слажем се да Црква може много помоћи у превенцији.Као што се каже у Псалмима: "Многе ће невоље имати праведник,али га Господ од свих избавља.Он чува све кости његове,ниједна од њих се неће сломити" и у Учењу Дванаесторице апостола:"Све што нам се догађа примајте као добро,знајући да без Бога ништа не бива", тако треба учити и младе људе да је све део Божијег спасоносног плана и да не посустају пред искушењима,да се свагда уздају у Господа.
  4. Ја сам отишао пре поворке,освештао водицу и написао проповед за породицу,коју сам одржао присутнима,само нисам ишао на гробље.
  5. Ситуација је деликатна и много ме је мучила дилема.Сети се и да самоубица одбацује све три врлине-веру,наду и љубав.Одбацује веру у Бога и његову безграничну љубав према свету и човеку,одбацује и љубав према ближњима,не размишљајући да ће многе оставити уцвељене.Нису правила важнија од љубави,али би многи кривили Цркву и тражили бар нешто од свештеника да учини,а он би у том тренутку стајао без речи.Њихов пријатељ или њихов свештеник-свакако треба бити и једно и друго,али када идем на сахрану идем и као свештеник и као пријатељ,уз обавезну проповед скоро увек....
  6. Звао сам Епархију,рекли су ми да се обратим намеснику.Звао сам намесника,рекао ми је да пишем за 40 дана.Тада,ако одобри Епископ,одржаћу помен и проповед.Слажем се са оцем Небојшом,из истих разлога нисам ишао...
  7. Ја нисам отишао на погреб,јер би ме целокупна атмосфера још више погодила,а поврх свега било би ми још тешко што не могу ништа да урадим.Можда сам погрешио,али највероватније идем као свештеник на 40 дана уз проповед.
  8. Управо тако,исто мислимо и то објашњавам људима.По мени,свештеник ту нема никакву сврху,јер не обавља своју функцију,а наш народ је склон мишљењу "треба ипак да дођеш да испоштујеш човека" не размишљајући да нема заупокојене службе.
  9. Помаже Бог драга браћо и сестре! Прошле недеље сам на парохији имао случај самоубиства,а познавао сам дечка који је то починио и дубоко ме је потресла вест.Његови су ме молили да дођем на сахрану,па макар у својству пријатеља,што сам ја одбио,јер ипак сам свештеник и сматрам да би тако нешто представљало преступ,јер свештеник скинувши мантију иде само на укоп,без икакве функције тамо.Шта ви мислите о томе?
×
×
  • Креирај ново...