Jump to content

Bistrik

Члан
  • Број садржаја

    322
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by Bistrik

  1. Благодат је, што је Бог постао човек, а дар Духа Светога, оно чиме човек постаје Бог.

  2. Прекидањем заједништва и општења са Црквом у Светом Причешћу, лишавамо се самог Духа Светога и Његових благодатних дарова у којима се свакако убраја и дар умносрдачне молитве, али и дар епископства, свештенства, хришћанства, каои и сваки други дар љубави Божје, будући да према предању светих отаца, нема другачијег хришћанства, нити, неког другог Христоса и благодати, а нема ни другачије истине, нити, неког другог живота и спасења – ничега од свега тога нема без Православне Цркве и свега тога има једино у Православној Цркви.
  3. Благодат није сама себи циљ, већ је она оруђе са једином и најпростијом наменом да свакога учини судиоником и сједини Христу у Православној Цркви. Ради тога су и ступњеви духовног узраста потпуно аналогни Црковној и Небеској Јерархији, а права се духовност која је плод благодати, напросто не налази и не остварује код оних који себе подвизавају одвојени од Христа. Њихова је “духовност”, без икаквог изузетка скверна, блудна и демонска, а тиме и директно супротстављена Православној Цркви, јер заправо, суштина духовних дарби је у томе да нас приведу и присаједине извору благодати, т.ј, личности Дародавца, Господа Исуса Христа.
  4. Наиме, према светом предању Цркве, благодат није делатно условљена и ограничена светим тајнама (opus operantum), нити личним достојанством свештенослужитеља (opus operantis) који саслужује Господу у Цркви, али, изван свештеног сабрања она се може пројавити само код оних који искреним кајањем срца, свим својим снагама и из петних жила, непоколебљиво настоје устремљени ка свом спасењу, т.ј, ка најприснијем сједињавању са Православном Црквом. Код свих осталих, не може бити ни говора о даровима благодати Божје, већ о жалосном обманутошћу и опрелашћеношћу.
  5. Православна Црква је једна и једина која поседује пуноћу благодатних дарова Духа Светога и свако који на било какав начин одступа одвајајући се од Ње – дали преко јереси, шизме, илити унутар неке друге произвољне збирштине, тиме губи и причасност благодати Божјој.
  6. Расколник оправдава своје понашање измишљањем недостатака у вери и животу Цркве , постајући јеретик по својој зловољи. То се, пре или касније, дешава се свим расколницима. Најприје, несрећни због свог положаја у Цркви, оптужују Њу за неправилност у организовању Црквеног живота, т.ј. за еклисијалну јерес, да би затим, након што се продуби јаз који су сами створили одвајањем од Христа и остајући лишени Његове благодати датој заједници Духа Светога, потпуно изобличили веру према страстима својих срца, постајући јеретици.
  7. Није у питању самоувереност, већ, свето предање Цркве. Благодат је Јеванђеље које је ради нас Син Божји као човек проживео и поднео. Оно је живо у Телу Христовом које је Православна Црква и Њени чланови могу добровољно да у Њему учествују према расподели дарова Духа Светога.
  8. Није на продаји. То би оче било понављање древне јереси Симона Мага - Симонија.
  9. Сагласношћу наше воље са Њим, прихватањем Њега за Господа и Спаситеља и учешћем у Њему и Његовом делу, узимањем учешћа у Његовом Телу које је Православна Црква. Мислим, будући да ниси баш верзиран
  10. Није у питању цепидлачење. Еманентно је нешто што из нечега се произилази излјевањем, а иманентно, сасвим друго. Али, вама је све исто
  11. Наше прикључење Православној Цркви је чин делотворног потчињавања вољи Божјој која на Њој у потпуности почива и Њоме је свецелосно изражена и објављена свим људским поколењима. Такво свесно потчињавање, поклоњење и вољно припадање Цркви је највећи показатељ и мера нечије вере у Бога, која се изражава подвигом приношења себе заједници Духа Светога у Светим Тајнама наше Мајке у Христу Богочовеку, Свесвете Православне Цркве. Због свега тога, Црква вазда отворено позива на покајање све оне који су се од Ње некада у расколу одвојили да јој приступе, са верним обећањем да ће им благословити сва црквена дела и чинове које су обавили и стекли у стању раскола, признајући, усвајајући и освећујући их тиме за своје и заиста ради Ње и Христа Богочовека и нашег Господа Спаситеља учињене. http://krotok.wordpress.com/
  12. Искрено покајање приноси се Христу, једино у Православној Цркви. Све остало је фарса.
  13. Православни екуменизам (икуменизам) нема везе са саборношћу Православне Цркве. То је нецрковна кованица којом се афирмише план насилне и несаборне концентрације власти и ауторитета Цркве у личности тзв.Васељенског или Екуменског Патријарха, ради лакшег наметања унијатства и интерконфесионализма православнима. Наравно, такав план је неостварив и једино до чега може довести је раскол његових протагониста са Православном Црквом. http://krotok.wordpress.com/
  14. Благодат је остала у Православној Цркви, а код Вас понестала и пресахнула.
×
×
  • Креирај ново...