Jump to content

Јесењин

Члан
  • Број садржаја

    157
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by Јесењин

  1. Не знам. Али, кад нађем нећу да пуштам! : ) Шалим се... Можда и знам, односно можда мислим да знам. Међутим, зна се човек преварити... Но, сматрам да је ипак најбоље да док те испуњава и док иде, односно ако видиш да ти иде, да осећаш тај таленат кад зажмуриш; ако затрепериш кад си у томе, ако дрхти нешто јако... онда је то то. Бар ја тако видим. Нисам баш ни објаснио, али не могу боље.
  2. Можда Можда и има за тражења, али за нешто више нијесам сигуран... Свакако, треба тражити, обртати се лево и десно, и то може да буде узгред... Знати помало од свачега је веома корисно понекад, али такође треба у једној области бити јако добар.
  3. Од срца срцу Сан У њој занос као ватра, као стихија лепоте што сече душу грешника... Има ли тајне пред очима Ангела, има ли смисла скривати срце? Пламте безвремене топлине шапата по нежности којој служи; Пламте снови попут васионе и бескрајно чедно, бескрајно силно!, величају додир уздаха врелих под јорганом месечине... Дођи, очарај ме погледом, удахни живот у сваки трептај који ти поклоним. Дођи, остави ноћи нек' те чекају, остави чежњу да пламти усамљено; Пробуди у мени мистику векова и дрхтаје страсти... Пробуди корак у наду, у срећу, у белину облака летњих! Дођи И заблистај... верности моја, Заблистај тихо и освоји ме трагом корака својих... На мом образу маштај осмехом детета, љуби трепавицама сатканим од кашмира, и воли... воли жено снена!, воли снагом вечности ушивене у све пољупце усана меких...
  4. И додао бих... Мислим да се ипак не треба расипати. Хоћу да кажем... Ако већ мислиш да имаш талента за нешто и јако те привлачи онда иди само на то. Усавршити себе у једној области потпуно је довољно, остале могу да буду узгред, тек онако...
  5. То из последње реченице ми је веома блиско. Амбиције имаш на почетку, али ако у средини почнеш да малаксаваш то само значи да је дошло до засићења. Што је нормално. Неке границе се морају успоставити. Са друге стране, то што је недостатак амбиције у том пољу, треба искористити и наћи неко друго поље које ће можда бити успешније тј где неће доћи до презасићења, јер можда те више испуњава. Није то сујета, већ нормална појава (посебно ако се ради о послу)... Први део поста је ја мислим јасан - истражи своје таленте. : )
  6. Веома! За сваки таленат ти треба неко ко ће те видети/приметити/чути... И рећи да га имаш и да те подстакне да то развијаш... Таленат није ништа без вежбе, без напредовања... Све после можеш сам, али за почетак треба неко ипак, бар реч или две. Што се тиче помоћи од Бога, чим се потрудиш, чим кренеш да се развијаш помоћ стиже и Бог је уз тебе. Свакако, не кажем да на почетку Бог није уз тебе - јесте, он ти и шаље знакове да имаш талента...
  7. Добар пример - певање. Када имаш глас лако ти је да се снађеш, зар не? Примера ради: црквени хор. Можеш да (специјално данас) снимиш свој глас на CD и продајеш и све што зарадиш даш тамо где треба...
  8. Ја мислим да зависи од ситуације, па и од врсте талента. Сматрам да се може урадити много, али понекад напросто нисмо у прилици из којекаквих разлога.
  9. Поклон Није ли залуд дозивати те, машто непресушна? Није ли залуд волети твоје зреле године и занавек мрачну, занавек блиставу, као јецај ноћи, душу што уздахом осмех сажима у титрај бола? Нећу сузама немире ушивати у постељу лудила; Нећу сновима границе кројити... Но, ипак... Ипак, дрхтају жеље образа невиних, Богињо незнана!, Ја у зноју потапан, у крви испијан, у речима исмеван, Ја ти ипак заклетвом срца разореног, кроз мук шапата, кроз нежност истине, поклањам читав свој живот бледи... Поклањам равнице, планине, олује, спотицања, зоре и светове дрске!, што сам их за нас, потајно чувао у идили снега... Поклањам ти слободу!, а у њој верношћу голуба сваки милиметар корака... Осети бар једном!, осети језу у погледу и силину у трептају љубави мамурне... А онда, онда нестани пре него што и ти паднеш под точак челичне машине. Нестани!, тако ћеш ме имати, као што и ја имам тебе, у сенци месечеве туге испод моста вечности...
  10. Тишине су нешто непроцењиво! Ја бих преписао целу књигу у овај контекст одломака...
  11. И ја да ти пожелим добродошлицу. Могу да констатујем: није ти лоша та поезија у прози. Хех, отргнути се од прозе, ако си прозаиста, није нимало лако... Једноставно човек мора да се препусти и замисли краће, једноставније, а опет јаче, силније и бучније речи... Хвала. И ја теби желим срећне празнике!
  12. ****** Не, нећу задрхтати чак ни онда када ми разориш свет речима сненим, речима на чији руб ће стати читав један образ усахле наде... Буди храбра, заустави ми срце, пресеци мој живот у једном покрету усана медних... Распали, Сажежи, Усковитлај!, Чежњу миленијума и бескрај што у сновима милује силину погледа твојих... Не, нећу имати снаге да задрхтим када гласом Херувима будеш послала да ми кажу где си и коме допушташ да ти косу кваси пољупцима! Али, застани, застани једном у молитви, у тишини, у пустињи идеала, и погледај пламен свеће, погледај невиност у осмеху и вечност која те чека безвремено...
  13. Колико би награда добио, колико би пута био номинован за нобела и сл.? Продало би се нешто (свака књига нађе купца, бар једног), али ништа више од тога... Тако да, тако да.................... док разни Ћосићи не буду заћутали, неки паметнији неће ни моћи да проговоре (да мало парафразирам јелте...)
  14. Листа његових награда је огромна... Готово непримерено дугачка листа признања и награда за друга Ћосића... (Када сам рекао да је доделио себи, мислио сам на то да су му је уручили/доделили његови пајтоси...)
  15. А, шта ту ваља? Нема ту моје истине, већ је тако... Ћосић награђује сам себе у овој држави, сам себи прави славу и сам себе промовише као неког доброг писца... Ја не видим шта је ту добро и генијално? Нажалост није једини, па се и не осврћемо превише...
  16. Потписујем. То око нобела... смешно, жалосно и горко у исто време...
  17. Извињавам се што се убацујем у причу, али немојте људи да скрнавите књижевност и да поредите небо и земљу! Где се могу поредити Ћосић и Хесе? Хесе је класа, а Ћосић смеће. Ужасно је ружно низити уметност...
  18. Да те питам, колико ти познајеш књижевност? Добрица Ћосић добар писац??? Ћосић?! Генијалац? Добрица Ћосић је, пре свега, један олош комунистички, а после тога осредњи и никакав писац иза чијих се идеја крије све само не добро... Осим тога, имамо ми много много много боље писце... Добрица је обележио једну епоху (била и не повратила се) и требало би га заборавити са све оном вилом у којој животари...
  19. Јесењин

    Кompjuteri su u pitanju

    Ју!, ја сам крив... нисам видео да су прва два фајла pafefile i hiberfil... Све гледам у оне доње глупости... И контам да мисли на означено плавим и на оно изнад!!!! Аух, да не испадне да сам се испалио, нијесам видео... гледао сам само фајлове који су видљиви, а не скривене. Јбг. Моја грешка...
  20. Тешко ће уклопиш љубавну поезију и позитивност... : )
  21. Волети тихо У молитвама мојим, на рамену васионе, једна жена снива по нотама вечности... Нек' плач њен застраши небо; Нек' јој глас полети као облак бели; Нек' криком јасним кроз поља смрти разбије сене утвара силних... Осмехом ситним, пролазнице чедна, простри нежност јагодица својих; Простри жељу која ври и сања, која пламти и уздиже и чека! Простри љубав, љубав часну, чисту, дрску, што очима тамним срце моје ломи... Напред!, начини за нас мало среће; Закорачи, лудости, Закорачи у лепоту, у висине, у шапат умилни... Твоја рука у мојој; Дрхтимо неми, Летимо слепо, Волимо непатворено... На рамену васионе, у молитвама мојим...
  22. Да одјашем на коњу у Сибир... Да имам скромну кућу у неком забаченом селу где је време стало (пре струје) и где се негује наша традиција.
  23. РРА треба да покрене процес против целокупног домаћег ТВ неба. Овим спорадичним акцијама не помажу ништа... Из шупљег у празно...
×
×
  • Креирај ново...