milan11

Обама одобрио војну помоћ терористима у Сирији (РТС) Увођење зоне забрањених летова изнад Сирије немогуће без одлуке Савета безбедности УН; тврди Француска. За сада, та опција није “на столу”. 13.37 – Тврдње Американаца о употреби хемијскох оружја у Сирији су “караван лажи”, тврди Дамаск. Тврдње Беле куће да су снаге сиријског председника Сирије Башара eл Асада користиле хемијско оружје у тој земљи су фабриковане, тврди председник комитета за спољну политику доњег дома руског парламента Алексеј Пушков. САД за зону забране лета над Сиријом У оквиру предлога о војној помоћи сиријским побуњеницима САД предвиђа и увођење ограничене зоне забране лета над камповима за обуку сиријских побуњеника, пише Вол стрит џурнал. Та зона протезала би се на 40 километара територије Сирије и спроводили би је амерички војни авиони из Јордана наоружани ракетама дугог домета ваздух-ваздух, наводи лист, позвајући се на неименованог америчког званичника. Амерички званичници сматрају да је зона забране лета неопходна за успостављање кампа за обуку побуњеника. Пушков сугерише да би Сједињене Државе могле то да искористе како би оправдале уплитање у конфликт између званичних снага и побуњеника у Сирији. “Информације да је Асад употребио хемијског оружја су фабриковане на истом месту где и лажи о томе да је Садам Хусеин поседовао оружје масовног уништења”, написао је Пушков на Твитеру. “Обама је кренуо истим путем као и Џорџ Буш”, додао је Пушкин. Истовремено, Обама је одобрио снабдевање сиријских побуњеника оружјем, за почетак пешадијским наоружањем и муницијом, јављаБлумберг. Један неименовани званичник САД, међутим, тврди да је одлука о наоружавању опозиције донета пре због губитака опозиције на бојном пољу, него због америчке потврде о коришћењу хемијског оружја у Сирији. Тај званичник је рекао да се наоружавање сиријских побуњеника тешким оружјем још разматра, због страха да би оно могло да падне у руке терориста. Блумберг наводи да је Обамин однос према Сирији промењен пошто је помоћ Русије, Ирана и Хезболаха Асадовом режиму променила однос снага на терену и то на штету устаника. Твит Алексеја Пушкова “Потребна је брза реакација, имајући у виду ситуацију на терену, јер смо сведоци тога да су Иран и Хезболах појачали учешће у Сирији”, рекао је заменик Обаминог саветника за националну безбедност Бен Родс. Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен поздравио је то “јасно саопштење” САД, али није споменио никакав јасан одговор НАТО на њега, навео је Ројтерс. Расмусен подсећа да је међународна заједница јасно рекла да је било каква употреба хемијског оружја у Сирији неприхватљива и да представља кршење међународног закона. “Ово је питање које веома забрињава”, закључује Расмусен, који сматра да је за сиријски сукоб најбоље политичко решење. Према Расмусену, сиријска влада хитно треба да омогући тиму УН да истражи извештаје о употреби хемијског оружја.http://srbin.info/2013/06/obama-odobrio-vojnu-pomoc-teroristima-u-siriji/

Живот као алтернатива ЕУ Могу га у Србији (стипендисти) волети или (они остали) не, али једно је сигурно – глас Џорџа Сороша се с пажњом слуша у “свом нормалном свету” којем такозвани српски реформатори наводно теже. “Пред нама су веома тешка времена, која се на многе начине могу упоредити с Великом депресијом из 30-их година,” изјавио је светски познати финансијски маг у интервјуу за амерички часопис Њузвик пред одлазак на годишњи Светски економски форум у Давосу још крајем јануара 2013.[1] (Фонд стратешке културе) Штавише, према Сорошу, тај “нормални свет” се “суочава с најопаснијим периодом у модерној историји – периодом зла”. Дакле, не никако с временом доласка распомамљених “инвеститора” из тзв. развијеног света који у редовима који се протежу до Будимпеште само чекају на Хоргошу да Србија добије “датум” како би похрлили у њу и обезбедили јој неограниченог хлеба без мотике, у Фукујамином свету у којем је историја одрадила своје и сада „невидљива рука тржишта“ доноси благостање свима. Јер, објашњава Сорош, управо се “суочавамо с општим ограничењима развијеног света, која прете деценијом стагнације, ако не и горим од тога”. Наравно, ништа суштинско се није десило од јануара па до данас, поготово не на простору Европске уније, што би указало да Сорош није у праву. Упркос томе, београдске власти остају „принципијелне“: ЕУ нема алтернативу. И по цену суштинског одрицања од Косова и Метохије. И по цену одрицања од суштинског отварања према остатку света, који још увек има шансу да се како-тако извуче из кризе, или је бар преживи. Ту долазимо и до друге поруке, практично истоветне, која долази српској јавности – тј. дошла би када та јавност уистину постојала – са једне друге стране. У предавању одржаном 10. јуна 2013. на Филозофском факултету Универзитета у Београду, др Леонид Решетњиков, директор Руског института за стратешка истраживањаистакао је да је “полазна оцена на којој се данас заснива спољна политика Русије да се свет налази у дубокој кризи, која је у ствари криза функционисања капитализма” који, “неспособан да одговори на потребе савременог света, само продукује дубоку кризу, која није само економска и финансијска, него и морална”.[2] Дакле, представници практично два супротна пола – (руске) цивилизације и анти-цивилизације, како један француски колега којег др Решетњиков цитира карактерише оно што је остало од европске цивилизације (која се на поменутом руском институту иначе назива “постхришћанском”) – говоре нам исто. Не само језиком економских већ и моралних категорија. Сорошев рецепт, ако се тако уопште може и оквалификовати, је следећи: “Није тренутак мислити само о заштити имовине, већ и буквално избећи катастрофу” у деценији стагнације која следи – “ако не и горим од тога”. Другим речима – треба спасавати живу главу. Др Решетњиков ту нуди конкретнији излаз: “Србијаима избор – или ћете на Титаник или на наш чамац. Наш чамац ће можда опстати, али Титаник ће сигурно потонути!” А којим правцем иде руски чамац? На првом месту, ка продубљавању односа са једином земљом ЕУ за коју се процењује да може да преброди кризу – Немачком. На другом – још важнијем, како је истакнуто, ка Кини на првом месту, али и ка великим земљама азијско-пацифичког региона, као што су Индонезија, Филипини, Јужна Кореја, Вијетнам. Трећи правац припада сарадњи са осталим земљама БРИКС-а – Бразилом, Индијом и Јужном Африком. Ипак, “за Русију је најважнији правац изградња и јачање Евроазијске уније, која представља алтернативу и за низ балканских и источноевропских земаља, као што су Србија, Бугарска, Грчка, Чешка, Словачка, балтичке земље”. Наравно, ово што др Решетњиков говори није нов поглед који долази из Русије, као што ни став Џорџа Сороша није био први такав став који је на (анти)цивилизацијском антиподу изнесен. Но, није тек тако Србија означена као „црна рупа“ на мапи глобалне електронске шпијунаже америчке Националне агенције за безбедност.[3] Неки ће тврдити да „Американци о Србији знају довољно тога, па им није неопходно накнадно праћење и шпијунирање“, или да је „могуће да су Американци снимали Србију, видели да од нас нема потенцијалне опасности и обуставили даљи надзор“. Но, постоји још једна, изгледнија опција, а то је да је у Србији реализован сценарио најближи пентагонском идеалу „потпуне доминације спектрума“, односно „кумулативни ефекат доминације у ваздушном, копненом, поморском и свемирском домену, као и у информативном простору, што омогућава извођење заједничких операција без ефектног отпора или ограничавајућег ометања“. Другим речима, Србија је под посебним режимом. Јер, само тако се може објаснити потпуно одсуство било какве могућности покретања иоле смислене дебате у јавном информативном простору Србије (баш као што се створио утисак немогућности покретања било каквог јавног деловања које би суштински могло да доведе у питање постојећи друштвено-политички анти-поредак) о реалној позицији Србије у времену и простору, о опцијама које су изгледне да би земља уопште имала шансе да опстане у „злом времену“ које неминовно долази. У простору потпуне доминације спектрума, излизани слогани о ЕУ и „датуму“ као врховној вредности се, осим у својеврсним катакомбама као што су алтернативни сајтови, трибине или уски друштвени кружоци, једноставно немају где оспорити, нити постоје механизми путем којих би се дословно животна питања проблематизовала унутар процеса којима се управља друштвом и третирала на релевантан начин. Као да је Србија као целина под индукованом хипнозом – она је глува, слепа, без чула мириса, додира и укуса. Њој је одузета могућност да реагује на промене у свету око себе, на опасности које јој прете. Једино јој се сервира мантра – ЕУ, ЕУ, ЕУ… И, попут некакве биљке, њеном државном организму је једино допуштено да се креће у правцу те „светлости“. Сорош? Решетњиков? Косово? Устав? Не – ЕУ, ЕУ, ЕУ… Датум, датум, датум… Фарма, фарма, фарма… Вучић, Вучић, Вучић… Има ли икога у Србији ко је, осим појединаца и мањих група, имун на ову индуковану хипнозу? Има. То су, на првом месту, Срби са Косова и Метохије, „сами против свих“.[4] Да ли зато што им је опстанак у питању, да ли зато што им посебну снагу даје битисање на светој, крвљу мученика и јунака натопљеној земљи – они тренутно представљају најважнији корпус имуних на индуковану хипнозу. И зато је притисак на њих и најјачи. Зато се и не може добити „датум“ док се они потпуно не неутралишу. Јер, само би хипнотисана Србија могла да се „добровољно“ прикључује оболелом организму какав је данашња ЕУ, да се добровољно укрцава на европски Титаник уместо да тражи спас у чамцу који је још увек стрпљиво чека. Тај чамац за спасавање јесу Русија и евроазијске интеграције, које је она сада коначно у прилици да отворено нуди. Срби са севера позивају остатке свесне Србије да се на Видовдан окупи.[5] То је добар дан да се изрази не само опредељење за Косово у саставу Србије, већ и решеност да Србија живи. Да не потоне са Титаником. Да избегне катастрофу. Да опстане не само небеска, већ и земаљска Србија – коју би њени наводни пропагатори иначе сигурно одвели у катастрофу. Има ли ЕУ алтернативу? Има. Та алтернатива се зове – живот. [1] http://www.vaseljenska.com/svet/soros-cekaju-nas-teski-sukobi-i-katastrofa/ [2] http://fakti.org/rossiya/resetnjikov-ili-cete-na-titanik-eu-ili-sa-putinovom-rusijom [3] http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/BiH-i-Kosovo-pod-lupom-Srbija-crna-rupa-spijuniranja-SAD/121895.html [4] http://srb.fondsk.ru/news/2013/06/11/srbi-sa-severa-kosmeta-sami-protiv-svih.html [5] http://www.nspm.rs/hronika/slavisa-ristic-miting-na-vidovdan-da-organizuju-patriotske-stranke-a-ne-srbi-sa-kim.htmlhttp://srbin.info/2013/06/zivot-kao-alternativ-eu/

http://vimeo.com/24684815

http://vimeo.com/30707284

http://vimeo.com/30706965

http://vimeo.com/30702517

http://vimeo.com/30913910

http://vimeo.com/30915426

http://vimeo.com/30916601

http://vimeo.com/30918002

http://vimeo.com/30921749

http://vimeo.com/30922442

http://vimeo.com/31279305

http://vimeo.com/31279646#

Биографија :: Појмовник Народ (српски) Српски народ има врло несрећну историју. Имао је велику шансу да у средњем веку израсте у ред највећих европских народа У време Немањића било је Срба колико и Енглеза. А онда се десило оно што нас је увек пратило као највећа несрећа: неслога, нејединство. После смрти цара Душана, царство се поделило. Великаши су више снаге губили у међусобним сукобима и ратовима него одупирући се спољним непријатељима. Та неслога је главни кривац пропасти српске царевине. Она се и касније појављивала увек кад нам је било најтеже. Никад ми Срби не смемо заборавити да су нас у турском ропству држале домаће потурице. Од београдских дахија највећи број је био српског порекла. Карађорђе је те потурице протерао из Србије. Касније је тај процес завршен под Обреновићима. Међутим, у сваком новом рату опет су се јављале потурице. У сваком новом изазову долазило је до издаје. Сетимо се да је било и великих интелектуалаца, познатих имена наше културе који су аустроугарском окупатору служили у Првом светском рату. Сетимо се једног од наших највећих књижевника, Боре Станковића, и оног што је радио за време тог рата. Највећа убијања, паљења у служби страних окупатора чинили су наши људи. Највећи злочин над српским народом Хрвати су спровели уз помоћ Срба католика, посебно оних из западне Херцеговине. Ми Срби смо народ са израженом унутрашњом неслогом. Питање је да ли слогу у потпуности можемо икад остварити.

Биографија :: Појмовник Монархија Српска радикална странка и Српски четнички покрет, којима ја припадам, традиционално су били монархистичког опредељења. Међутим, временом се многе ствари мењају. Ми морамо бити свесни да су европска демократија и либерализам настали у сукобу са монархијом и монархизмом. Уставна парламентарна монархија је известан гарант очувања државних и народних традиција, али ако се то питање поставља нама Србима, одмах се суочавамо са проблемом кога довести на престо. Принц Александар Карађорђевић, издајник, не заслужује то. Принц Никола Петровић, издајник, не заслужује то. Изгледа да су обојица католици. Пре две године се у јавности појавише информације да постоји неки Обреновић, да живи у Италији, али изгледа да је то крајње непоуздано. Ова двојица које већ поменух својим непатриотским односом према нашој судбини нису заслужили народно поверење. Александар и Никола су прокоцкали своју шансу. Да ли ће се Срби определити за монархију или неће, то ћемо још видети, али се већ може констатовати да никада српски краљ неће бити Александар Други Карађорђевић и да никада српски краљ неће бити Никола Петровић.

Биографија :: Појмовник Власт Власт је отелотворење воље за моћ, њен највиши израз. Владавина над другим људима скопчана је са многим ризицима. Онај ко влада мора бити лишен жеље и воље да напакости. Онај ко влада мора бити руковођен неком артикулисаном утопијском идејом, идејом за коју је и сам свестан да за његова живота неће бити реализована али којој треба да служи као да је већ сутра могућа и остварљива. Власт је велико искушење. Само изузетни људи одолевају искушењу злоупотребе власти. Власт најбоље остварују они којима материјално богатство у животу не представља много. Власт најбоље остварују они који су спремни да се жртвују за друге, који служе тој великој идеји. Али такви у извесној фази постају фанатични. Онда, колико су год били корисни у овим нормалним људским ситуацијама, кад прерасту у фанатике, постају штетни и опасни. Сваки фанатизам је опасан. Нема доброг и лошег фанатизма. И најбоље идеје ако се фанатично следе и ако се безобзирно реализују, постају злочиначке. Власт не сме бити на дохват руке самозваним усрећитељима човечанства. Власт не сме бити на дохват руке онима који нису у стању да се докажу у разним сегментима људског живљења. Онај ко не воли уметност, онај ко не воли књижевност, ко не чита књиге, не сме да дође на власт. Власт не сме бити доступна необразованим људима, неморалним људима. Људима са израженим физичким недостацима који се виде на први поглед, такође власт не сме бити доступна. Историја не памти да су такви људи власт упражњавали на начин који је био друштвено пожељан. Увек им је власт служила као средство да надоместе тај свој људски недостатак, а сваки покушај надомештавања онога што им је природа ускратила водио је крвопролићу, водио је диктатури и несрећи за много људи око њих.

Биографија :: Појмовник Религија Религија је врло важна компонента човековог живота. Човек без религије је човек без духовности. Човек који нема вере не може бити ни моралан. Религија учвршћује моралну компоненту личности. Религија је извор морала. Морал без религије није могућ. Комунистички морал атеистичког карактера то је најбоље показао. Ми Срби смо срећан народ што у огромној већини исповедамо религију која је слободарска по свом карактеру, која од човека тражи само оно што је он вољан да да, која му поред десет основних заповести које су уткане у морал читавог човечанства ништа друго не поставља као обавезу којој се мора удовољити. Упоредимо православље и католичанство. Католичанство је религија неслободе. Она од човека непрекидно нешто захтева, покушава му строго прописати каноне понашања. Православље му нуди слободу. Православље му не прописује колико ће пута отићи у цркву. Православље тражи од њега да се моли само онолико колико сам осећа за тим потребу, и те молитве нису молитве покоравања, снисходљивости, него молитве попут унутрашње, духовне медитације, преиспитивање. Јер, Бог није сила ван човека. Бог је сила унутар човека. Религију није могао уништити никакав атеизам. Ми, људи који сумњамо, који критички посматрамо свет око себе, не прихватамо све религијске догме. Религија је ствар овога света, као и црква. Међутим, идеја Бога је идеја која је стара колико и човечанство и неуништива је, јер човек на други начин не може да објасни ни своју сопствену егзистенцију, ни егзистенцију вањског света, ни све оне процесе који се у том свету збивају. Бога може негирати само онај ко је у стању да од адекватног материјала сачини људско биће и да то биће буде исто као већ постојећи, биолошки човек или савршеније од њега. Онај ко то није у стању, нека не негира оно што човек осећа својим бићем, што човека чини духовним и што га морално унапређује.

Магистрат и докторат за три године Пред испит код професора Лукића нисам могао ока склопити Професор Војин Димитријевић хтео је да ми напакости Због мог магистарског испита професор Јован Ђорђевић одложио је одлазак на пут За две и по године факултет, магистрат и докторат за три Против Тита са марксистичких позиција Много времена и за политику Полуинтелектуалци који глуме слободарство Дипломирали сте за две и по године на Правном факултету у Сарајеву. Најбољи сте студент ваше генерације. Шта планирате даље? Почетком новембра 1976. уписао сам постдипломске студије на Правном факултету у Београду, на уставноправно-политичком смеру. Нисам могао стално да останем у Београду због радних обавеза у Сарајеву. Међутим, двапут, некад и трипут месечно долазио сам да слушам предавања, пронађем литературу. Први сам у нашој генерацији одбранио семинарски рад код професора Павла Николића из Уставног права. Тема је била „Делегатски систем у делима класика марксизма”. Користи ли вам то сад као посланику у Народној скупштини? Све што сам у животу урадио, што сам изучавао и писао, све ми то вреди. Ја то не бих олако одбацивао. Све је то оставило трага, све је то било неки корак напред, без обзира што је тада имало такву идеолошку позадину. Изучио сам теорију државе и прочитао сам доста литературе о томе. У првом испитном року, у пролеће 1977, положио сам, што је и најтежи испитни предмет, Методологију права код професора Радомира Лукића и тада сам једини пут у животу имао трему. Истога дана полагао сам и Методологију друштвених наука код професора Печујлића. Сећам се, нас је негде око седамсто, осамсто уписало постдипломске студије те године, а Лукићев испит био је прва и најтежа препрека и онај ко би је прешао, могао је и рачунати да ће окончати студије. Међутим, од тих седамсто, осамсто који су уписали, врло мало је завршило, магистрирало. Обично се полакоме – није ни била нека велика цена уписа – упишу се и никад ништа не ураде. Из Сарајева, из наше групе која је уписала постдипломске студије, само сам ја пријавио овај испит. Неки су кренули у Београд да би видели како то изгледа па да се евентуално спреме за следећи термин. Пошто су сви који су кренули са мном из Сарајева били старији од мене – неки су били асистенти на Факултету политичких наука где сам ја радио, неки на Правном факултету – били су углавном на неки начин суревњиви што сам ја за тако кратко време завршио факултет и све су ишчекивали да ме нешто заустави, да и ја на неки начин будем разбијен о асфалт. Очекивали су да би ми се то могло десити баш на испиту код професора Лукића, за кога се знало да је непредвидљив, да се никад не зна како ће се испит окончати и шта ће му пасти на памет да пита. Затим, то је професор који је тражио разумевање предмета од сваког свог студента. Кад види да студент не разуме оно о чему говори, може тај да научи напамет шта му је воља али не може да добије прелазну оцену. Сместили смо се у хотел „Славија” и знам добро да ноћ уочи испита готово ока нисам могао склопити. Можда сам на једно пет минута изгубио свест, имао сам и грчеве у стомаку. Права предиспитна грозница. Пре тога полагао сам код професора Печујлића и баш сам деловао некако смушено, све ишчекујући како ће изгледати испит код Лукића. Међутим, код Лукића сам испит са лакоћом положио. Чиме објашњавате ту трему? Да ли само због професора? Не, не. Првенствено важношћу самог испита. Најтежа ми је била помисао да ако паднем на испиту о томе ће се много причати у Сарајеву. Ево га, завршио за две и по године Правни факултет и први тежи испит у Београду, па пао. То би ми највише сметало. Не знам како бих то поднео. Да није било оних који су са мном дошли из Сарајева да слушају испит и да нисам знао да ће се прочути у Сарајеву муњевитом брзином ако паднем на испиту, не би ми уопште сметало, могао бих и три пута да полажем. Али знао сам да би то имало страшне статусне последице. Одједном ћу, на неки начин, бити деградиран. Е, због тога сам имао трему. Међутим, када сам испит положио, то је још више учврстило мој престиж међу тим људима. Кад сте магистрирали? У јуну 1978. Одмах сам пријавио тему за докторску дисертацију и следеће године, 26. новембра – тад сам навршио 25 година, докторирао. Припремате се за наставничку каријеру. Да ли је било професора који су вам били узори? Два најугледнија научника из ове области, која сам изузетно ценио, били су професори, Радомир Лукић и Јован Ђорђевић. Они су и творци већег броја уџбеника из области Теорије држава и права, Политичког система, Устава и права, професори са огромним научним опусом. Морам признати да сам на неки начин од њих стицао и прва правно-теоријска знања. Писали су врло лепим стилом; њихови уџбеници су веома читљиви, трудили су се и да не буду до те мере идеолошки настројени као што је била пракса код неких млађих научника, млађих аутора. А ментор ваше постдипломске тезе? Ментор ми је била професорица Иванка Срнић. Она је већ одавно у пензији. Била је веома коректна, много ми је помогла и све што је од ње зависило за врло кратко време би завршавала. Многи кандидати чекају да им професор напише реферат, некад по годину и више дана. Код ње никада никаквог чекања није било, била је заиста крајње коректна. Коректни су били и остали, не могу се пожалити ни на кога. Професор Јован Ђорђевић, рецимо, који је имао много обавеза на све стране, одгодио је чак неки пут када је чуо да је заказана моја одбрана магистарског испита. Тог дана сам полагао, а навече и он и ја смо путовали, и то истим возом, за Скопље, на Конгрес правника, 1977. године. То је био новембар месец. Да ли је тако било и кад сте бранили докторску тезу? Један једини човек који је покушао неку пакост да ми направи у то време био је Војин Димитријевић, трећи члан комисије пред којом сам бранио докторску дисертацију. Он је предавао хонорарно Међународне односе у Сарајеву и био у пријатељству са деканом Факултета, Владимиром Ђуром Деганом, једним Хрватом, и групом муслимана са којима сам био у жестоком сукобу. Од њих је добио налог да покуша да ме на неки начин омете при одбрани докторске дисертације. Спремао се, али није успео. Чак је донео књигу Предрага Враницкога на одбрану моје докторске дисертације и неке моје тезе покушавао обарати ставовима Враницког. Мада су моје тезе биле круте, догматске, марксистичко-лењинистичке – ја сам се врло добро у тим водама сналазио – ипак ни од једног његовог аргумента није остајао ни камен на камену, без обзира што је он покушавао мало и са праксисовског аспекта томе да приступи. Знате, ми смо имали један слој људи, полуинтелектуалаца, који су глумили неко своје слободарство, а да никада нису долазили у сукоб са режимом, мада су увек за себе тврдили да су либерални, да су овакви, да су онакви. Покушавали су на две столице да седе. То је била толико успешна одбрана докторске дисертације да он није имао куд, па је гласао, морао је гласати, јер свака моја теза је била толико аргументована да он није имао адекватног контрааргумента. Да сам се ја нашао на његовом месту са садашњим својим знањем, ја бих знао како бих то развалио. Међутим, он томе није био дорастао. После је почео у Сарајеву да ме олајава да сам стаљиниста, да ми је стаљинистичка докторска дисертација. Он је у њој препознао и моје русофилство. Како се звала ваша теза? „Политичка суштина милитаризма и фашизма”, поднаслов је био „Прилог анализи марксистичке критике грађанских облика политичке аутократије”. Да је неко други написао сад, у ово време, тезу коју сте ви тад бранили, а да сте ви професор или председник комисије, како бисте разговарали са аутором те тезе? Разговарао бих ја на пристојан начин, само бих имао такву аргументацију да бих све то развалио. Међутим, теза је написана коректно. Једна логичка нит се провлачила кроз њу, она је била теоријски образложена и аргументована. Њој се може приговорити идеолошка оријентација, њој се може приговорити фундаментална теоријска промашеност у оној мери у којој је марксизам сасвим промашен. Међутим, ја не мислим да је она имала слабости које може један лаик за науку као што је Војин Димитријевић да користи и обара. Како ви лако дајете оштре оцене! Па јесте, лаик је за науку, показао се после и као крајње нечастан човек, био је председник странке Анте Марковића, Савеза реформских снага. Да ли је потребна историјска дистанца да се види шта је у овом тренутку добро а шта лоше? То би била најлошија варијанта. Нећемо чекати историјску дистанцу, јер нисмо историчари. Пошто смо политичари, ми одмах морамо да закључујемо, да реагујемо на лицу места и да нађемо прецизну формулацију да бисмо дефинисали оно што се дешава. Постоји ли неко питање на које ви не можете да одговорите? Па вероватно има неко, само не знам има ли неког да га постави. http://www.vseselj.com/index.php?a=60 http://www.vseselj.com/index.php?a=60 На овом сајту можете наћи све у вези Професора Др Воислава Шешеља,просудите сами дали је лопов,језуит,комуниста,Неразумем само какавсмо ми то народ,када човека који робија на правди Божијој називамо оваквим именима,којије отишао добровољно у Хаг јер да није отишао добровољно Ђинђић би га ухапсио и одвео.Какве везе има рат са Радикалном Странком,људи су ишли да бране Србију и Србе добровољно а под командом бивше ЈНА па није ваљда да је Шешељ био Генерал Армије командово да убијају људе.Бог Свети само зна шта ми уствари хоћемо,како радимо тако нам и Бог дели захвалност.http://vimeo.com/25008536

http://www.vseselj.com/index.php?c=10&page=2 Све књиге можете преузимати у педеф фајлу,све су бесплатне

http://www.vseselj.com/files/books/Rimska%20kurija%20vecito%20zedna%20srpske%20krvi.pdf

И познаћете истину и истина ће вас ослободити" Режија Великог Брата Морам да признам да су режисери ове наше трагедије све савршено добро смислили. Не желим се враћати у прошлост, довољно је само да погледамо како су вешто направили нову политичку превару у Србији. Режисери наше трагедије су оперативне службе Империје у растројству. Конкретно – ЦИА. Она је наш Велики Брат. Ђинђић је изведен на стрељање јер је хтео да направи озбиљан заокрет у својој промашеној политици. Упркос томе што је он главни кривац за пропуштање историјске прилике да се реформише и модернизује из корена Србија, његова похлепа и сујета су биле јаче од његових историјских обавеза, након две године власти схватио је да прави грешке, да тако даље више не може, да је изабрао погрешне људе око себе, да је промашио смер кретања и одлучује се да све промени. Податак да је почео темељно да изучава српску историју најбоље потврђује ову моју тезу. Верујем, познавајући га одлично, да је тада добио провиђење и да је био озбиљан у намери да примени све оно о чему смо деценију пре његовог доласка на власт причали да треба да се уради у Србији. Међутим, његовим најближим политичким сарадницима, тајкунима, криминалцима и припадницима Тајне службе није одговарао тај нагли заокрет. Они су тим заокретом све губили, док је Србија добијала прилику да се промени. Зато су га извели на стрељање. Режисери наше трагедије нису ништа предузели да се стрељање спречи. Знали су шта се спрема, али им није било у интересу да то зауставе. Напротив, стрељање се уклопило у њихову режију. Ђинђић се већ био отргао њиховој контроли. Велики Брат то није могао да поднесе. Зато на власт доводе неспособног, размаженог и метиљавог фолиранта Бориса Тадића. Доводе га у кућу Великог Брата и агенти ЦИА врше лоботомију. Мењају из темеља његову личност. Постаје агресиван, нападан, енергичан и суперактиван. Признаје да није поносан што је председник Србије и окупља око себе криминалну политичку групу за пљачкање државе. Задатак му је да потпуно политички неутралише успаваног Коштуницу, који је Идеолог вербалног легализма и салонски националиста, али, ипак, политичар који их нервира. Коштуница, окружен политичким дебилима и сецикесама, наводно необавештен, добровољно се повлачи у политичку нирвану. Његови сарадници су се довољно накрали да Борис Тадић, који уводи култ личности, не жели да их судски процесуира да би омогућио својим пајтосима и саветницима да пљачкају државу на свим нивоима власти. Великом Брату то одговара. Међусрпска свађа и заједничко пљачкање државе је главна политичка активност у Србији. То се уклапа у стратегију коначног кажњавања Срба и Србије као реметилачког фактора на Балкану. Посебна улога лоботомираног БТ је била да национално понизи Србе и због тога је добио задатак, нарцисоидно глумећи регионалног играча, да се свима извињава, терајући српску скупштину да призна геноцид, што је незабележено у историји парламентаризма. Велики Брат је био задовољан. БТ је одрађивао пуних осам година све преузете обавезе. Био је толико ревносан да је претеривао у вршењу своје власти. Култ личности се претворио у фарсу. Сиромашни и опљачкани грађани Србије су стењали под стегама жуте криминалне банде, која је извршила највеће пљачке у историји Србије и потпуно обесмислила демократију и парламентаризам. Велики Брат је ишао даље. Требало је завршити најтежи посао. Требало је признати независност Космета. БТ је био толико омражен у народу да је постало опасно да он одради тај посао. Велики Брат одлучује да замени истрошеног БТ новим политичким снагама. Политичким снагама које су имале национални предзнак, јер ће лакше бити са њима да убеде грађане да мора да се призна независност Косова. Тако су доведени на власт лажни националисти. Тријумвират Неверног Томе, Аце Драмосера и Малог Слобе. Али, припрема за њихов долазак на власт је урађена много раније, још у време владавине БТ. Велики Брат је дао налог да се разбије ултрадесничарска СРС, чији идеолог је у Хагу потукао све намештене оптужнице, показао сву своју интелектуалну надмоћ над непрофесионалним тужилаштвом и корумпираним судијама, чија популарност је расла, јер је грађанима било јасно да се у Хагу суди Србима и да су Срби окривљени за све извршене злочине. Разбијање СРС је ишло прилично лако. Неверни Тома је био вечити губитник на изборима и други човек странке и желео је да доживи, напокон, политичку афирмацију. Тражио је своју политичку прилику и Велики Брат му је то омогућио. Аца Драмосер је већ годинама био кооптиран да ради за службу Великог Брата, због чега га је Шешељ отерао из странке, па је морао, после његовог псећег цвиљења и кукања, уз велику молбу пријатеља странке, који су признали да Аца не зна ништа друго у животу да ради негио да служи некоме моћноме у политици, некоме ко ће му издавати наређења и ко ће га контролисати, да га врати, јер се сажалио на њега и пружио му последњу прилику. Сви услови за разбијање СРС су створени. Задатак је поверен енглеској обавештајној служби. Операција је коштала 8 милиона евра. Путин је то отворено рекао Неверном Томи на пријему у Москви и показао му да имају све информације из службе Великог Брата. Велики Брат је први пут признао да цуре информације из њихове службе према Путину, али да по први пут они немају никакве информација из Путинових служби. Презадужени тајкуни су добили задатак да помогну стварање инфраструктуре нове политичке преваре зване – СНС. Политички лешинари су добили поуздане информације да је БТ пуштен низ воду и да СНС преузима власт. Тако су рециклирани политички олош из свих политичких странака кренули да се укључују у СНС, јер су знали да их ту чекају нове апанаже. СНС је постало сметилиште за све политичке конвертите, барабе и вуцибатине. Све је припремљено за долазак на власт нових поданика Великог Брата. Желећи да се обезбеде у сигурност свога пројекта, службе Великог Брата убацују у комбинацију уцењеног Малог Слобу, коме прети хапшење због неколико афера и директне сарадње са балканским нарко босовима. Када је Мали Слоба био на молитвеном доручку, позван је у просторије ВБ и показани су му сви филмови и његове слике у друштву нарко босова. Мали Слоба је био запрепашћен и пристао је на безусловну сарадњу. Није имао стрпљења да се врати, него је из Империје поручио, сав раздраган, да Велики Брат рачуна на њега. Тако су припремљени глумци за нову политичку превару. Самозаљубљени БТ није ни слутио шта му се спрема. Пребогати саветници су веровали у сигурну победу њиховог заштитника. Нису пратили да је Велики Брат ангажовао Весну Пешић да зада смртни политички ударац БТ. Најважније је било да грађански део друштва, који никада не би гласао за Неверног Тому, откаже послушност БТ и да не гласају за њега. Весна Пешић је била отворена и тражила је да се не гласа за БТ, него за Неверног Тому. То је , наизглед, био апсурд, али наредба Великог Брата је морала да се изврши. Све после тога је била фарса. Изборна крађа, просипање летака, претње, коалициони обрти и друга политичка замајавања су служила да се јавност забави и да се добије утисак да је створена нова политичка коалиција по вољи грађана, а не по вољи Великог Брата. Велики Брат је имао свог главног играча на кога су типовали – Аца Драмосер. Позвали су га у посету Великом Брату и службеници ЦИА су одрадили лоботомију. То су заиста урадили савршено. Све су супротно урадили од БТ. Аца Драмосер је био други тип личности и они су одлучили да га – успоре. Тако смо добили еуропског будисту, уместо радикалног шовинисте. Аца је преузео сву власт у држави. Послушни медији су се поклонили новом господару Србији. Поданички и рајетински менталитет новинара данас кулминира у стварању новог култа личности. Ако пажљиво погледате лице Аце Драмосера, онда вам је потпуно јасно, уколико сте бар прочитали једну књигу из психологије, да тај политичар има велике психичке проблеме. Аца је данас спреман све да уради да спроведе налоге које је добио. Изборна воља грађана је погажена. Избори су били велика превара. Зато сам, уочи избора, и писао да су се Курта и Мурта договорили и да ћемо нову власт морати да рушимо на улици у мирним грађанским протестима. Све остало је било савршено режирано. Аца креће у обрачун са корупцијом и криминалом. Хапси се и битанга Мишковић, како би се ојачала популарност Аце пред издају и продају Космета, Аца у друштву светских лидера, Аца у друштву шеика, Аца покреће производњу, Аца прави ракетне система, Аца хапси, Аца спашава Звезду, Аца говори о млеку, Аца на свим телевизијама понавља исте грешке свргнутог кловна БТ. Све је исто само се кловнови мењају. Режирано је да се преговори дешавају у девет рунди, мада нема никаквог папира око кога се преговара, пошто Велики Брат има папир који се мора потписати, режирано је да почне емитовање Великог Брата и Фарме, режирано је да се баш сада отворе филмови о хомосексуалним активностима Качавенде, филм је намерно пуштан да би се гледаоцу смучило и да се СПЦ избаци из игре, режирају се нова хапшења – Беко, Лабус и Ацин пријатељ, све је савршено урађено да би се признала независност Косова. Уводи се диктатура тријумвирата. Срби у Босни се називају Босанцима. Неверни Тома, Војвода од зарђале кашике, признаје да је Србија починила геноцид и извињава се за нешто што Србија није урадила. Стављен је параф на издају. Посланици су уцењени да морају да признају Споразум о издаји Космета. Медији су потпуно контролисани. Цензура је као у време када је Аца био министар информисања у милошевићевој влади. Прети се свима који се буне. Прети се свима који другачије мисле. Прети се Србима са Космета да ће им се укинути плате и да ће се предати Приштини на служење. Прети се да ће специјалне јединице Приштине интервенисати на северном делу Космета. Ужас! Народ је потиштен и уплашен. Никоме се више не верује. Грађани знају да је све превара, нису глупи, али не знају – ко је алтернатива? Ко? Ко је тај који може да поведе грађане? Коме да верујемо када су сви исти? Када су нас сви издали и продали? Српска инелигенција је поданичка и поткупљена. САНУ не постоји. Треба их одмах распустити. Универзитет је уништен. Студенти незаинтересовани за судбину државе и нације. СПЦ обрукана. Србија је окупирана изнутра. Никада нисмо били у тежој ситуацији. Имали наде за спас? Има. Требамо да ширимо слободарске идеје и да се повезујемо. Историја је најбоља учитељица живота. Ова издајничка власт ће бити потрошена као и сви досадашњи који су били на власти. Одбациће их Велики Брат и згњечиче их петом. Само када изврше оно што су добили да ураде. Важно је да не пристајемо на окупацију. Важно је да будемо достојанствени и храбри и да мислимо својом главом. Важно је да знамо шта треба да радимо. Важно је да не прихватимо понуду Великог Брата. То је најважније. Остати непоткупљив и слободан, јер тада не могу да те уцењују. Важно је да радимо на себи и да просвећујемо људе. Важно је да се окупљамо и удружујемо, да правимо братсво. Велики Брат има великих проблема да сачува Империју у растројству. Велики Брат губи утицај и моћ. Важно је само да му ми не помажемо да опстане. Нека Велики Брат пропадне. То је једино могуће ако не прихватимо сарадњу са њим. Ако не желимо да играмо у његовом филму. Тада ће се све изменити. Отвориће се простор за стварање новог плитичког система и простор да нови људи уђу у политику. Београд, 06.05.2013. Бранко Драгаш

Чему служи опело? -Знатју ли да су мртви?- Веза: Наслови на Златном Билтену (Повући мишем испод овог текста да се појави линк ка насловима) http://www.zlatnibilten.blogspot.com/2013/03/paznja-detonator.html http://www.zlatnibilten.blogspot.com/2013/04/cega-se-plasi-crna-trojka.html Наши непријатељи нису наши непријатељи, они су наши искрени пријатељи. -Владика Николај Веlимировић- Ко на неког потегне пушку, па она слаже, казниће се као да је опалила. (парафразирана одредба из Душановог законика) Свим природно умрлим или погинулим уприличи се религијски обред Опело – чија је основна сврха да још присутну душу покојника увери да је њен растaнак са телом, у којем је боравила, трајан, да то прихвати и да се не опире путу на који треба да ступи. То се постиже присуством свештеника, специфичне обредне сценографије, држањем говора, тугом родбине и пријатеља, те свест да се они са њом, душом, опраштају – то за живота никада није доживела, била је присутна испраћају других душа, и на крају схвати да је сада она на реду и одлази. Тај поступак са умрлим је познат, уходан и ту нема неких посебних проблема. Постоји велики проблем са умрлим који су и даље у улози живих – њиховој души се не кида веза са телом пре одређеног јој времена, али јој је допуштено да се стави у стање мировања до времена када се веза може прекинути, те од тада тело у којем је, настави да биолошки функционише по инерцији...... све се трудећи да од себе, и свих других, прикрије стварно стање у којем се налази, стање да је душа извршила унутрашњу побуну и одбила да управља телом, те је тело сада само ликом онај претходни човек, који прича неповезано, који подлеже страховима, који мења своје одлуке у зависности од тренутних слика које види и информација које му пристижу, све у нади да ће се душа сажалити на то тако усамљено тело и вратити се у њега, на свој престо са којег би таквим телом управљала. Али, узалуд је таква нада – душа се не враћа! Тело је остављено да се батрга самостално, да буде кажњавано јер је оно чинило много тога што се души која је у њему није свидело, поступајући по налозима неких других душа којим је давала место сопствене душе. Телу је то и казна, јер ће настављањем чињења по инерцији оно бити у целости огољено, проказано и име које је носило то тело биће заборављено или упамћено по неподопштинама које неки човек може да чини и истицаће се за пример да се други уплаше да не прођу као то (тело) које је узето за пример. Тела без душе и немају други избор! Ова три које сам описао у неколико наслова, под «Црна тројка» више нису живи. Они су изгубили све што су волели – власт, уважавање, цитирање њихових мисли и речи, задовољство оних који су их опслуживали..... све оно што се доживи као изабраник извесног броја људи у једном народу и држави. Они сада више нису председници ни министри.Више немају ни војску ни полицију, шофери и теохранитељи не желе са њима да разговарају, чак и удворице више не узвикују како су лепа царева одела, већ говоре да су голи. Шта ћемо сада?- питају се. Немуштим језиком један другог питају, а одговора нема. *Избори и нова лаж? -Не вреди, неће више проћи. *Покренути војску и полицију, увести Ванредно стање? -Шта ако нас не послушају? *Претворити неуспело рођење копилета као успех и то славити? -Не вреди, «Фарма» и «Велики брат» су попуњени, а и тамо имају неке критеријуме. *Побуна народа, масовне демонстрације, отказивање државних органа, као разлог за давање оставки? -Не, не сви ћуте. И породиље које носе копиле, као резултат многих курвања, не могу да издрже буку тишине! Не знају ко је отац детета које би да роде. Три пута за 10 дана иду код старца-Патријарха да благослови плод утробе њихове, да благослови оно што носе у себи - ИЗДАЈУ - али старац ћути, каже да благослов не може дати. Питају га да ли је самоубиство неко саможртвовањеи начин спасавања - старац каже да је то грех, нуди им манастир, монаштво, искушење, послушање, покајање, борбу за душу која се изоловала од тела, али без малолетница и пунолетница, без секса, алкохола, дроге, пара, музике, певачица, аутомобила, слугу.... и пита старац да ли то желе. Одговора нема – нема ко да одговори - они више нису председници ни министри, они више и нису живи, а воде се да јесу. Живом се опело не држи! Ко зна да ли је то исправно, али је тако прописано. Хвала ти Господе што си учинио да нама наши непријатељи полију да се умијемо и прогледамо и прочујемо. Пружили су пушку на све нас, пушка слагала, траже нову прилику - казни их Господе као да је пушка опалила! Даље морамо сами – доста нам је помогао Шиптар иАмерика. Радимо по Правди и Истини и погрешити нећемо! Више нема одлагања, сада је «то» време. Бог са нама – Пристани Боже! Драгољуб Постављено 9.4.2013.г. у 13,30 ч Коментари: 2 Милан Ц. Исаиловић: Поштовани Драгољубе, молим Вас да напишете један шири чланак о НЛП програмирању (преумљењу) са становишта криминолога, техникама злоупотребе, ако је моменат за то. Не могу да се отмем утиску да су од ''тријумвирата'', двојица Буцко и Тома диплома, уцењени на класичан начин. Први због среброљубља а други због среброљубља, блуда и фалсификованог школовања и они тако и делују и тако се и понашају. Када би им Руси нпр. обећали аболицију за све, додали још неки сребрњак и ГАРАНТОВАЛИ безбедност, верујем да не би било већих Русофила од њих двојице! Али овај Аца, он делује да ВЕРУЈЕ у то што ради и говори, да је то ЗАИСТА НАЈБОЉЕ ЗА СРБИЈУ! Не могу да се отмем утиску да су Амери (МИ 6) успели да га ЛОБОТОМИРАЈУ, препарирају и од онако љутог радикала и националисте направе ЕУфанатика и да он и САДА заиста верује у то што ради, да ради исправно и у КОРИСТ Србије! Он је чак променио и изглед, одједном је почео да носи и наочаре. Не би ме изненадило да нема уопште диоптрију, већ га је неко ''посаветовао'' да изгледа умније, питомије, европскије, да је тако направио отклон од ''Аце националисте'', ка ''Аци бубалици и добром и послушном детету''. Индикативно је и да га Американци хвале: '' да је на добром путу...''Ако сте у прилици и наравно ако је прави моменат за то, било би верујем интересантно и за остале читаоце Вашег Билтена да напишете нешто о овим механизмима и техникама преумљења, како се човек роботизује да изврши сваки задатак и наравно нешто о мезаханизмима самозаштите. Индикативно је и понашање Срба у Хашком трибуналу. Или се прихватају кривице и за што јесу и што нису криви или се самоубијају (малко им у томе и помажу). Једино др Војислав Шешељ им одолева! Он ми никад није остављао утисак религиозног, верујућег човека. У чему је тајна? Унапред се захваљујем за одговор. Срдачан поздрав! ХРИСТОС ПОСРЕДИ НАС! ЈЕСТ И БИЋЕ! Амин. Драгољуб Татомировић: Одговор на Милан Ц. Исаиловић: Брате Милане, све сте лепо објаснили у свом коментару, осим: МИ-6 је део енглеске а не америчке службе. У наслову "Чега се плаши Црна тројка" дао сам своје мишљење као криминолог и графолог-профилиста. О техникама запоседања ума човека има пуно литературе и на Интернету, и ја не сматрам да треба писати о ономе што је детаљно образложено од стране других људи - сасвим је сигурно да енглеска служба држи конце у целом свету, да има систем регрутовања, обуке, убацивања на погодна места у једној држави-фирми, о начинима накнадних уцена ради држања под контролом, како би били добри послушни службенци. Вучић се јавно плаши за живот, ко зна шта му ко замера, а што се тиче техника заштите и о томе је доста писано, но довољно је да се човек држи Правде и Истине и да ужива највећу и најбољу могућу заштиту. Овој тројици, могуће је, да неко и "помаже" да оду што даље у непознату шуму и потом се потпуно изгубе. По повратку из Москве, имаћемо ми другог "Ратлука"-то је Дачић, и морамо га разумети, јер га, где год оде, шамарају, испитују, захтевају, орочавају, а он шта ће, будући да и нема неке своје принципе, све прихвата, потом се то измеша, увиди да је немогуће па оде у неку кафану и пева пијаном гостима..... иде ово све како треба и све ће изаћи на добро. О Николићу не треба ни трошити речи - о њему је све познато. Сва тројица су мучењаци како кажу наши паметни сељаци на равној Гори. Напомена: Захваљујем што мислите да ја могу баш о свакој теми да дајем своје мишљење - ја сам на то принуђен, јер ви читаоци Зл. Билтена некако више волите да читате и оцењујете туђе наслове него да сами нешто напишете. Уверен сам да Ви можете да напишете наслове који би обогатили овај блог, учинили га интересантнијим и омогућили да се и други читаоци охрабре и почну да пишу - сви ми обећавају, али нико не испуњава обећања те врсте. Желим Вам свако добро - Д. Татомировић

http://superinteres.mirtesen.ru/blog/43081385098/Luzhitskie-pashalnyie-yaytsa