Isak Njutn

E pa nek je ziva i zdrava.Da da Bog da nam Srbija bude prepuna dece.

E pa nek je ziva i zdrava.Da da Bog da nam Srbija bude prepuna dece.

E pa nek je ziva i zdrava.Da da Bog da nam Srbija bude prepuna dece.

Bravo za muza

E pa nek je ziva i zdrava.Da da Bog da nam Srbija bude prepuna dece.

Bravo za muza

Geska je bila u pitanju je Zakon o GMO
Z A K O N
O GENETIČKI MODIFIKOVANIM ORGANIZMIMA
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se postupak za izdavanje odobrenja za upotrebu u
zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu genetički
modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, uslovi
za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu
genetički modifikovanih organizama, rukovanje, pakovanje i prevoz genetički
modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, kao i
druga pitanja od značaja za genetički modifikovane organizme i proizvode od
genetički modifikovanih organizama.
Zabrana stavljanja u promet
Član 2.
Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički
modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne
svrhe na teritoriji Republike Srbije.

Stoji al dzaba kada nama nista nije sveto a kao navodno hocemo pravnu drzavu i jake institucije.

Ето, зар је то било тешко? А где је то рекао?
И ја сам поставио линк према упозорењу око 280 научника о утицају ГМО и шта ћемо сад? Да гласамо да ли је у реду или не?
Уосталом, мене ова вест толико и не брине, кад видим ко је обећао и како је претходна обећања испуњавао, нема реалне опасности....Да је хтео, очистио би канале за наводњавање за 4 године да роди и да прелива и без ГМО.
Ако је већ све то посао председника.....

Види ја обично свима терам контру на форумима, али овај пут то не радим.
Просто ми није сасвим јасно што си написао све оно о положају очију у глави код примата.
Такође нисам баш сигуран да су примати примарно биљоједи, и да су им преци исто то( мислим имају очњаке за кидање , за разлику од крава и коња и осталих зебри...
Такође чини ми се има и другијех биљоједа који имају очи ка напред а не ко код камелеона .
Како се зове она мала животињка што живи у рупи , има их ко кинеза, ватају их птичурине неке с неба и онда једна животињка чува стражу док остале пасу , па кад види опасност звижди свима да бегају.
Овај видео ме нешто није уверио у моралност животиња, пре у кооперативност .
Морални би били они капуцинери да је онај што је добијао храну окрено се оном протестанту и понудио му оно што је добио, јер су обојица у ћорци. Овако смо видели само како онај једна ћопа а овај други протествује.
Опет онај један слон показао се као Црногорац, стао ногом на коноп док у колега Србин вуче храну до носа пардон сурле.
Али какав је то морал, ми управо директоре због тога не сматрамо моралнима.
Такође драго ми је што су западњаци почели да капирају да су животиње живе и нормалне и да нису неке стварчице из природе које лако можеш да одстрелиш пушком.
Сад би овде направио једну еволуциону теорију о пореклу таквог мишљења код западних народа.
Претпоставка је да су рецимо Словенски народи били пољопривредници и да су вековима имали суживот са животињкама те је отуда симпатија и емпатија Словена према живуљкама некако већа и срођеност с природом .
Ови западни Ђермани и Фрузи и Гали и ини су вероватно живели по пећинама удаљеивши се тако од животињки сем они неопходних ( Коњ , пас) , док су се месом снабдевали код комшија Словена, тако што их опљачкају.
Отуда је њима животињско царство потпуно непознато , осим као непријатељско ( што се види по њиовим хорор филмовима) или као употребно ( што се види по њиовој индустрији) , значи за њих је животиња претежно сурови непријатељ или корисна ствар.
Код Словенских народ се развио људскији однос са животињама и отуда Словенима ова изучавања западњака делују некако чудно да не кажем дебилно.
Стиче се утисак као да је западни човек после векова експлоатисања природе и наравно животиње на крају сконто да животиње имају неке сличне особине са човеком.
Сконто је да животиње што би реко народ имају душу, да нису то неке лего коцкице или неке машине за једење биља или машине за једење меса.
Мислим толико вековно искуство заједништва човека и животиње као да им је потпуно непознато.
То је мени вако мало чудно код тих западњака учењака и илумината
Одједном су се "просветлили" схвативши да животиње имају душу и да и за њих важе неки принципи психологије као што важе и за човека.
Мени је то занимљиво, док они посматрају животиње ја посматрам њих...

Lepse je i milozvucnije biljojed.

Lepse je i milozvucnije biljojed.

Ne bih, u vas je tako da gore ne može bit, to teško! To je ta loša stvar, dobra je ta da može samo bit bolje! Kod nas je obrnuto, sad je malo bolje nego kod vas ali s galopirajućim deficitom državnog budžeta nezadrživo stremimo k ekonomskoj crnoj rupi, samo što se u nju ne stropoštamo. Jedino to što nas drži nad vodom je što još nismo prihvatili evro, imamo svoj novac, češke krune. Kad uradimo još i to, potonusmo svi ovdje. Češki Titanik to bude!

Mnostvo je Bozjih cudesa u prirodi.

Драги пријатељи,
Књига је настала од писама Блажењејшег Јована Охридског и Скопског, која је из затвора слао на утеху сестринству манастира у Нижепољу код Битоља чији је он и духовни отац. Сам манастир је у неколико наврата нападан од снага македонске државе, што редовних полицијских што специјалних , да би касније био и срушен на захтев расколничке ''мпц''.
Писма су писана по жељи сестара, да бар преко њих, сазнавајући како је Архиепископу Јовану у затвору и тако узму удео у његовом страдању и молитвено му олакшају пут мучеништва на коме се нашао. Међутим десило се да је он уствари њима пружио утеху а свима који буду читали његове речи пружио сведочанство искуства стајања и ''на страшном месту опстајања''.
Писма је после изласка из затвора, лично Архиепископ Јован минимално редиговао и уобличио у штиво-читљиво у једном даху, а сестрама благословио објављивање књиге, у којој ће свако препознати и себе и свој однос ка Слободи и Богу онаквим какав он и јесте или би требао да буде..
Имамо част да вам понудимо књигу по симболичној цени од само 350 динара (+трошкови поште од неких 60-ак динара).
Куповином књиге помажете сестринство манастира Светог Јована Златоустог у Нижепољу, који ће добити сав новац од продаје. То је наше мало уздарје за њихову жртву за Свету Цркву Божију за коју непоколебиво страдају. Њима је свака наша помоћ више него потребна, те вас од срца и душе молим да помогнете манастир куповином ове књиге.
Књигу можете поручити на телефон 066 8 000 283 (број је у Србији)

При куповини кажите да сте наруџбеницу видели на сајту Живе Речи Утехе


Унапред свима хвала у име сестринства из Архиепископије охридске.

У сваком уџбенику Православног богословља наћи ћете да су за задобијање истине, напори самог човека недовољни. Могуће је читати Свето Писмо, или неку другу духовни литературу, ништа при томе не схватајући.Ево догађаја Светог Апостола Филипа и арапског евнуха из књиге Дела Апостолских:
„А Анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је. И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу, па се враћаше, и седећи на колима својим читаше Пророка Исаију.
А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима. А Филип потрчавши чу га где чита Пророка Исаију, и рече: А разумеш ли шта читаш?
А он рече: Како бих могао разумети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и седе са њим. А место из Писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и нем као јагње пред оним који га стриже, тако не отвори уста својих. У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се Његов живот узима од земље.
Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: Молим те, за кога ово говори Пророк? Или за себе или за кога другог? А Фили отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му Јеванђеље Исусово. Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим?
А Филип му рече: Ако верујеш од свег срца можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји. И заповеди да стану кола и сиђоше оба на оду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.
А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а Анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се. (Дела Ап. 8:26-39).
Овде видимо неколико натприродних, мистичких елемената: Анђео указује Филипу пут (иако је за евнуха то био просто сусрет на празном) а потом, након Крштења, Дух Божији односи Филипа одатле. Али они уопште нису довели Арапина до одлуке да се крсти и да постане хришћанин.
Нису чудеса деловала на њега, већ нешто у његовом сопственом срцу. Иако чудеса и бивају и помажу да се нађе вера, она не могу служити као основа вери. У тој истој књизи Дела Апостолских читамо повест о Симону Магу, који је за новац желео да буде примљен у Цркву и да задобије импресивне и величанствене дарове Духа Светога.
Заиста је Симон био врачар, високо плаћени „специјалиста“; натприродне појаве, од којих је зависила његова зарада и престиж, дешавала су се све више у хришћанској, а не у паганској средини. Како је познато из књиге Дела, Апостол Петар је одбио Симона: нама је остала реч „симонија“ – сујетни покушај да се за новац добије благодат Божија.
Тако нешто се уопште није догодило са Арапином, када је слушао Филипа; нешто се променило код њега, у самом срцу. Читамо, да је он поверовао, то јест, срце његово се топило од истине коју је чуо. Свето Писмо има велику силу: праћени тачним тумачењем, у стању су да у човеку отворе нешто до тада скривено, ако му је срце спремно. Као што се види, арапски властелин је примио Христа свом душом; нису га чудеса преобразила, већ сама истина Христова, ради које је Господ и сишао на земљу.
То исто налазимо и на другом месту Новога Завета, где су двојица ученика Исусових ишли по путу за Емаус (Лука 24). То је било у сами дан Његовог Васкрсења и Христос је заједно са њима ишао, питајући их за разлог њихове туге. Они су била крајње задовољени, сусревши ако не јединог човека, који није знао за последње догађаје у Јерусалиму. Они су Му говорили о знаменитом пророку, који је био дан пре тога кажњен, а сад као да је васкрсао – али они сами нису знали, чему да верују.
Тада их је Господ, позивајући их ка својим срцима, почео да им објашњава смисао старозаветних пророчанстава о судбини Месије. Никаквих чудесних знамења при томе није било, и нико Га није познао. Када су дошли до Емауса, Он је желео да иде даље, и тако би и отишао непознат, да ученици – да би просто помогли странцу на путу – нису предложили Њему да остане на преноћишту. И само онда када је Он сео са њима да једе, и као на Тајној Вечери преломио хлеб, њихове су се очи откриле и они су увидели да је то Сам Христос – и у том тренутку Он је нестао.
Тада су они почели да се присећају: све време, док је Он ишао са њима, нешто је горело у њиховим срцима. Зато су ученици и познали Оваплоћеног Бога; нестати у ваздуху је способан и врачар. Тако да чудеса уопште и не само она, не откривају Бога човеку, колико горење срца, спремног за сусрет, као код двојице путника на путу за Емаус.
То ми и називамо Откровењем, када Сам Бог, или неко други, испуњен Духом Његовим, или речју истине Његове, досеже људска срца и дотиче их. Таква је била сила, дана Апостолима по Васкрсењу Христа; они су буквално обишли цео свет у тадашњим границама – на исток до Индије, и може бити и Кине, на север до Русије, тада насељене Скитима, на запад до Британије, на југ до Абисиније – проповедајући Јеванђеље свим народима.
То исто остаје и до ових дана, под условом да смо изгубили пређашњу осетљивост, лакоћу и простоту срца, претходно одговарање на истину. Ако поменемо Владику Јована, он је приводио људе вери не толико чудесима, колико дејством на њихова срца. Ево случаја још за време рата, када је Владика био епископ Шангаја; о њему је говорила једна наша давна познаница, сада покојна, доктор, логопед, по имену Ана. Сагласно њеним речима, Владика Јован је веома строго постио, што је за последицу имало да је у време постова, његова доња вилица губила покретљивост и његове речи би постајале крајње неразумљиве. Пред рат Ана је покушавала са Владиком да он научи да говори јасније.
Он је долазио у установљено време, и по завршетку часа би увек остављао америчку новчаницу од двадесет долара. У току рата, била је тешко рањена, и Ана умирала је у француској болници у Шангају. Била је касна ноћ; олуја је беснела, и везе са градом није било. Али је она упорно мислила о једном.
Доктори су јој рекли да је све готово, и ево, била је још једна нада: да дође Владика, да је причести Светим Тајнама и да је спаси... Она је молила да се он позове, али је то било потпуно немогуће. Телефони нису радили због олује, а болница, по правилу војног времена била је затворена током ноћи; њој је остало само да призива у празно: „Помозите! Владико Јоване, молим вас, помозите!“
Свима је било јасно да је то најчистији делиријум. Али одједном, у самој олуји, врата су се отворила и ушао је Владика Јован са Светим Тајнама. Излишно је и говорити о њеној радости; Владика је успокојио, исповедио, причестио Светим Тајнама и отишао.
Након сна од седамнаест сати, Ана се пробудила и осећала се здравом. „Хвала, Владика Јован ме је посетио“, говорила је она сестрама.
„Какав Владика Јован?“ – запањиле су се оне – „целе прошле ноћи је болница била закључана.“
Комшија у соби је рекао да је стварно неко долазио, али јој они опет нису поверовали. Ана је почела да сумња: да јој се није привиђало? Али када су почели да премештају њену постељу, под душеком су нашли новчаницу од двадесет америчких долара. „Али, ево“ – ликовала је Ана – „говорила сам вам заиста, да је он долазио!“
Како је сазнао? На који начин је дошао до ње, немајући икакву могућност чак и да чује за њу? Нећемо погрешити, ако кажемо, да му је то било откривено; није мало било случајева, када су се такве ствари откривале Владики Јовану. Али на који начин? И зашто заиста њему? Као да се једнима истина открива, а другима - не: зашто тако? Шта, зар ми имамо специјални орган за примање откровења од Бога? Сигурно да имамо; само га ми обично заглушимо и угушимо. Тај орган је – срце које љуби.
У Светом Писму сте читали, да је Бог љубав, и знате, да је Хришћанство – религија љубави (може бити, гледајући на псеудо-хришћанство и псеудо-хришћане, да се нећете сагласити са тиме; тим не мање, оно је и такво, у односу ка хришћанству, изворном и неповређеном). Сам Христос је рекао ученицима Својим, да ће их по љубави препознавати људи.
Питајте било кога, ко је знао Владику Јована: шта је привлачило њему људе који су га окруживали? Шта наставља да привлачи њему оне, који никада пре о њему нису чули? Рећи ће вам једно: изобиље љубави, самоодбацивање, жртвујућа љубав према Богу и људима. Зато му се и откривало сакривено од других, и оно што је разуму недоступно.
Сам Владика је учио, да колико год „мистичког“ у себи, садржала Житија Светих или дела Светих Отаца Цркве, Православље од нас захтева постојану сабраност и трезвеност, спремност да се одговори на сваку животну ситуацију. Одговарајући и отварајући срце у себи, човек сазнаје Бога.
Истина се открива срцу које љуби, јер чак и Господ мора да га смири, да га скруши, да би му дао осећајност. Тако је било, на пример, са Апостолом Павлом, некада гонитељем и непријатељем Цркве. Али Бог једнако види садашњост, прошлост и будућност наших срца и Он налази време за изненадни састанак.
Али хладан прорачун лежи на другом полу: чиме ми је интересантан данашњи човек? Шта је могуће извући из њега? У религији се то сматра шарлатанством и преваром свих врста, што је постало скоро нормом религиозног живота данашњих дана: један хоби се мења другим, и сви јурцају за модом, у ходу одлучујемо, како се боље оспособити за њене хирове.
Истина лежи негде дубље.
Блажени Серафим Роуз

МАНАСТИР ГЛОГОВАЦ

Право избора на ГМО треба да постоји.
И на тешке дроге. Мислим, коме смета ако неко жели да се дрогира? Његов избор. Наркомани себе дрогирају.
И на ношење оружја. Коме па то смета? Шта ту неко мени ограничава право на избор?
И на алкохол после 22 сата и да млађи од 14 година могу да купују алкохол. Што да се ограничава право детета да се напије, не напија оно друге него себе...
Самоубиство одмах легализовати, има да цвета посао...

U životinjskom svetu postoji primer za sve....

Ja sam za dobru staru majku prirodu a Tadic neka svoju decu hrani GMO prozivodima .Inace ovo je protivustavno,kod nas je prozivodnja i distribucija GMO zabranjena Ustavom.

Јопет са Вукајлије, добро запажање

greengrin

Види , ја уопште не бих овде ни учествовао да ти ниси спиновао против опозиције, а ја као вечити опозиционар морао сам да одреагујем.
Лепо сам ти рекао да нису само Двераши , Радикали и слични, навео сам и друге који су против ГМО.
На крају ја рекох моје је мишљење да генетски модификована храна нешкоди здрављу , али то не значи да сам ја у праву.
Ја немам деце па ме брига шта једем, међутим тешко ћеш некоме ко има децу објаснити да ГМО неможе да им нашкоди, и то нема везе са интелигенцијом , већ са страховима, и паметни људи чине смешне ствари из страха.
Друго Монсанто компанија није искључиво произвођач ГМО, него и разних отрова .
Треће што рече председнички кандидат Томислав Николић што би ми затирали нашу природну соју када смо познати по њој , јербо сви они поплашени у свету од ГМО баш од нас купују ту природну не модификовану соју .Значи имамо тржиште за њу, ал не саће нама Тадија да донесе ГМО соју и онда ћемо је моћи продати само нашим домаћим овцама, свињама и кравама , јер тога у свијет има колко оћеш.
И као што рекох на почетку изазво си ме твојом хајком на опозицију, да си наступио аргументовано ( а ти то не умеш ) ја се не бих ни мешао, а овако ти долазиш као неки комесар са пописанима за одстрел неподобнима за партију и вечитог друга БоТу .
Значи нису само Двери, нису само Радикали, има мноштво организација и покрета и код нас и у свету који су против ГМО.
То што теби сметају Двери или нека друга опозициона партија то је твој проблем, То што је БоТа дебил , и то је твој проблем. То што се људи плаше ГМО што би ти то био проблем ?
Мислиш да ће храна појефтинити у Србији ако дозволе увоз ГМО ?
Па ионако пола хране која се продаје у Србији је ГМО, јер стиже из увоза.
Али неће бити јефтинија, као што се ни курс Евра неће вратити на 98,7 .
А то да захвалиш БоТи , друже комесару !

Tadic je klinicki slucaj psihopate. Nema sanse da mu je IQ preko 90. Sigurno je najlosiji "srpski" "vladar" ikada. Uspeo je za osam godina da potpuno unisti privredu, u vise navrata je preko kurira Borka posredno priznao nezavisnost Kosmeta, dao elemente drzavnosti Vojvodini, takvu stetocinu niko nije zasluzio, cak ni mi. Ostali kandidati su ovakvi i onakvi, manje ili vise prevrtljivi, lazljivi i nemoralni, ali on je apsolutno dno. Izigrava malog Broza, kopira ga u mnogo cemu. Krije svoju porodicnu situaciju (prva zena od njegovog nasilja spas nasla u Decanima, sa drugom zenom i decom se vec tri godine ne pojavljuje u javnosti niti zivi sa njima), krije svoje zdravstveno stanje, krije svoje etnicko poreklo, krije svoje monstruozno bogatstvo (najveci kolekcionar knjizica, a ne knjiga). O tom humanoidu ne postoji nijedna pozitivna cinjenica. Njegovi veliki prijatelji i savetnici Saper i Krstic su mu jos 80. posvetili pesmicu koja sve govori - "Retko te vidjam sa devojkama". Samo Bog nam moze pomoci da prezivimo narednih pet godina!