миркан

Какави је месинг што се тиче дуотрајности и квалитета?

На овако нешто сам мислио

Неко неки савет?

Хтео бих да купим анафорник са сталком као дар цркви. Да ли ми може неко помоћи где то могу да купим у Србији? И ако нема има искуства са анафорницима, каквог су квалитета анафорници од месинга и колико су дуготрајни? Да ли неко има савет на шта треба да са обрати пажња приликом куповине анафорника? Не бих да испадне раклама, могу и поруке на мој профил ако неко има конкретну адресу, телефон, ... Хвала!

Приједорчани свака част на организацији пливања за часни крст. Стварно сте урадили све како треба и постали сте узор да следеће године буде више слично организованих пливања за часни крст као што је било ове године у Приједору. Гледајте и уживајте ...

Овде је очигледно дошло до неспоразума. Ако кажем да нас лекови не излечују, ја нисам рекао да се не пију лекови јер нас они само трују и ... исто стоји и за болнице. Неко је рекао па блажено почивши патријарх Павле лечио у болници, да па? Од Бога су и доктори и болнице и лекови ... али где нема савести и љубави ту Бога нема. Фармацеутска мафија је већ деценијама уназад најјача мафија на свету и њихов Бог је новац и они су скроз покорни свом Богу. Кад је неко на ТВ видео рекламу промените лоше животне навике, једите здравије и решићете већину здравствених проблема? Тешко ће те то и видети јер је то скоро бесплатно и нико не може зарадити на тој реклами него само онај ко то уради. Нико овде није против никог, него једноставно неко хоће само да каже да постоји и друга страна која је вековима помагала људима и помаже и дан данас и да се она не треба искључити него се да заједно са новим технологијама буде на корист људима. Пошто је природна медицина доступна сваком као и промена лоших животних навика и свако може да се лечи и излечи скоро за џ она се заташкава јер не иде у корист онима којима је Бог новац, него само инстант решења, само прогутајте и све решава ... заблуда и лаж, заблуда и лаж,заблуда и лаж ... и тако док се сви не убедимо да само тако можемо живети! Обично реченице које на крају имају знак питања су упитне реченице

Ја сам ти поставио нека питања требало је да одговориш на њих као што сам ја одговорио на твоја питања, али да не цепидлачимо. Ово око устава наравно да ће свако гледати како њему одговара, али поента је да су забрањени експерименти а вакцина је експеримент. Наравно да сам упзнат са инклузивном наставом, али поред редовних васпитачица требају и оне које су обучене за децу са посебним потребама иако они заједно буду у групи, али не буду сво време заједно ... да сад не улазимо у те ситнице оставимо ко је стручан у томе нека ради али поента није у томе него је поента у броју деце ометене у развоју, ту је бар једноставна рачуница. Било је и пре те деце али далеко мање, хоћеш по статистикама из домова здравља или по вртићима. Ја не видим на том линку статистику колико се деце вакцинише у Немачкој. У Немачкој није обавезно вакцинисање а и често причам са људима што тамо живе и имају малу децу и све мање људи тамо вакцинишу децу.

Уставу РС члан 25. Неповредивост физичког и психичког интегритета Члан 25. Физички и психички интегритет је неповредив. Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка. Вакцинација је екпсеримент, поготово над бебама и малом децом. Можеш ли ми објаснити зашто се деца до основне школе бар 3 пута вакцинишу против хепатитиса? Ко ти може гарантовати да кад добијеш вакцину против хепатитиса да 100% нећеш добити хепатитис? Да ли си упознат да вакцине које добијају деца на дају њиховом имуном систему да се довољно развије? Један део лимфе (можда сам и погрешио, можда није лимфа него неки други део имуног система, већ сам и заборавио) се у опште не развије код деце која су вакцинисана. Очигледно ниси скоро био у вртићима нити си причао са особама које тамо раде дуже време. Ја сам био у неколико вртића и причао са особама које раде преко 20 година у вртићима. Пре је било спорадичних случајева деце ометене у развоју али последњих 15ак година тај број је нагло порастао и појавила се потреба за пуно васпитачица које су обучене за рад са том децом. И сад је то већ државни проблем има болесне деце а немају особе које требају са њима да раде ... да не дужим више. Моја грешка нисам мислио на барут него на динамит. Кликнуо сам на линк изгледа није добар ништа не добијем. Све у свему извињавам се ако је ово кренула као нека расправа, само сам хтео поделити једну истину која се добро скрива од очију јаности а то је да до излечења може доћи само ако промениш лоше животне навике, то не искључује да се таблете не користе али таблете човека не излечују. Амин +

Која вакцина гарантује да нећеш оболети од болести против које се она даје? Те све болести које се наводе су болести које кад се преживе више се не могу оболети од тих болести, али не постоји лек који те 100% штити од њих. То што ти поредиш са открићем вакцина које се превентивно дају поготово малој деци то је људи експеримент на људима, тако се води и у нашем уставу, јер зна се да нико не може да гарантује да се особа неће разболети од болести против које прими вакцину. Само што се та лаж лепо упакује па се не може приметити. Сва статистика говори да од кад смо дигли ниво хигијене да је пуно болести нестало против којих се вакцинишу деца. Међутим фармацети ће ти рећи да је то заслуга вакцина. Ђаво ти је увек лукав, да се на прву не примети! Прођи мало по вртићима да видиш колико има болесне деце и деце поремећене у развоју. Никад, значи никад их није било толико! Ја наравно нисам против вакцина које су стварно направљене да помогну човеку ... као што је и барут смисшељ да помогне људима а на крају најмање се користи за добро него само за убијање. У Немачкој вакцинација деце није обавезна, ко не верује нека провери и нека види колико се тамо деца вакцинишу, ако сматрамо Немачку технолошко и фармацеутско развијеном земљом.

Нисам лекар то ипак требаш да питаш неког медицинара. Али ја би рекао на прву да у буђи има антибиотик са којим су се још лечили стари египћани.

Што би лале рекле МОЖ` БИТИ Битно је да су тебе убедили да је излечена та особа и да ти ту лаж наставиш ширити ... далеко ће више људи ће прихватити ту твоју причу него ону која ја причам ... највише зато што дневно са свих медија и из свакодневног живота чујеш само лажи да се неко излечио од лека ... то једноствано не постоји. Тешко је прихватити да лаж нешто што скоро сви говоре да је истина, јако тешко. Први сам ја такав био док нисам причао са људима на ту тему из разних струка а највише са лекарима.

... за сваку болест Бог је дао траву са којом се лечи ... а то што ми то не знамо да искористимо него само знамо да одемо у апотеку ... и што имамо ружне животне навике које не желимо да мењамо него мислимо попијемо једну таблетицу и она реши висок притисак, холестерол, ... све нам је дато то што ми не узимамо сами смо криви!

Ту реченицу коју си подвукао то и јесте превара, није се излечила него се залечила то је огромна разлика

А брате нећемо се тако играти поређење човека и аута ... ако си ти у стању да то поредиш онда као да нисам ништа написао Поента је да су нас убедили да нас лекови излечују и то је сад постао аксиом, ретко ко је и помислио да то није истина, 1000 пута изговорена лаж постаје истина а лаж која се дневно изговори 10000000000 пута каква је то тек истина

Слажем се, може и тако

Нека ми неко каже и један лек, лек из апотеке, да се са њим излечио? Излечио у смислу да више није никад боловао од те болести од кад је попио тај лек.

Da li ste svesni da živite u kvantnom svetu? Fizičari, dobitnici Nobelove nagrade, bez ikakve sumnje su dokazali da je fizički svet veliko more energije koje nastaje i nestaje u milisekundama. Ništa nije čvrsto. Ovo je svet kvantne fizike. Dokazali su da su misli ono šta sastavlja i rastavlja ovo konstantno promenljivo polje u objekte koje vidimo. Zašto vidimo osobu, umesto treptećeg snopa svetlosti? Zamislite projektor. Film je kolekcija od oko 24 frejma po sekundi. Svaki frejm je odvojen prazninom. Međutim, zbog brzine u kojoj se svaki frejm kreće i zamenjuje jedan drugog, naše oči budu prevarene i mi mislimo da vidimo konstantno pomerajuću sliku. Pomislite na televiziju. TV cev je samo cev sa gomilom elektrona koji udaraju u ekran na određen način, kreirajući iluziju forme i kretanja. To je ono što su objekti inače. Imate 5 fizičkih čula ( vid, zvuk, dodir, ukus i miris ). Svako od ovih čula ima određeni spektrum ( na primer, pas čuje drugačiji opseg zvuka od nas, zmija ima drugačiji spektrum svetla od nas itd.). Drugim rečima, naš spoj čula zapaža more energije iz veoma limitirane tačke posmatranja i od toga pravi slike. Ništa nije kompletno, niti tačno, već je samo interpretacija. Sve naše interpretacije bazirane su na "unutrašnjoj mapi" realnosti koju imamo, ali to nije prava istina. Naša mapa je rezultat kolektivnog i ličnog iskustva. Naše misli su povezane sa ovom nevidljivom energijom i one odlučuju kakva je forma energije. Vaše misli bukvalno menjaju univerzum česticu po česticu i na taj način kreiraju fizički svet. Pogledajte oko vas. Sve što vidite u fizičkom svetu je nastalo od ideje, ideje koja je rasla, širila se i iskustveno potkivala, dok nije dovoljno narasla u fizički objekat. Vi bukvalno postajete ono što mislite. Vaš život postaje ono što zamišljate i u šta verujete Svet je bukvalno vaše ogledalo koje vam omogućava da iskusite u fizičkom svetu ono u šta verujete...dok god to ne promenite. Kvantna fizika nam pokazuje da svet nije toliko čvrst i nepromenjiv kako izgleda. Umesto toga on je veoma tečan i kontinuirano se menja koristeći individualne i kolektivne misli. Ono što mislimo je zapravo iluzija, skoro kao magija. Na sreću počeli smo da otkrivamo iluziju i što je najvažnije kako da je promenimo. Od čega je vaše telo sačinjeno? Devet sistema sačinjavaju ljudsko telo, i oni su : cirkulatorni, digestivni,endokrini, mišićni, nervni, reproduktivni, respiratorni, skeletni i urinarni. Od čega su oni sastavljeni? Od tkiva i organa. Od čega su tkiva i organi sačinjeni? Od ćelija. Od čega su ćelije sačinjene? Od molekula. Od čega su molekuli sastavljeni? Od atoma. Od čega su atomi sačinjeni? Od sub-atoma. Od čega su sub-atomi sastavljeni? Od Energije! Ja i vi smo čista energija svetlosti u svojoj najčistijoj i inteligentnoj konfiguraciji. Energija koja se konstantno menja ispod površine, i mi je kontrolišemo našim moćnim umom. Vi ste zvezdano i veoma moćno ljudsko biće. Ako biste mogli da vidite sebe ispod moćnog električnog mikroskopa i izvršite razne eksperimente na sebi, mogli biste da vidite da ste sačinjeni od snopa promenljive energije u formi elektrona, neutrona, fotona itd. Kvantni fizičari nam govore da je opažanje i posmatranje objekata ono što prouzrokuje da objekat bude tu gde ga posmatramo. Objekat ne postoji nezavisno od posmatrača, tako da, kako vidite, vaše opažanje, pažnja i posmatranje nečega, i vaša namera, bukvalno kreiraju tu stvar. Ovo je naučno dokazano. Naš svet je sačinjen od duha, uma i tela. Svako od ova tri - duh, um i telo, ima svoju funkciju koja je jedinstvena i nedeljiva sa drugom. Šta vidite očima, i osetite u svom telu je fizički svet. To nazivamo telom. Telo je efekat, kreiran namerom. Ova namera je Misao. Telo ne može da stvara, ono može da oseti i bude osećano... to je jedinstvena funkcija. Misli ne mogu da osete, one mogu samo da stvore, kreiraju i interpretiraju, potreban im je svet relativiteta (fizički svet, telo) da bi osetile sebe. Duša je sve što jeste, to što daje život mislima i telu. Telo nema moć da kreira, iako odaje iluziju da može, ta iluzija je uzrok mnogih frustracija. Telo je efekat i nema moć da uzrokuje ili kreira. Ključna stvar ovih informacija je kako naučiti da vidimo univerzum drugačije od onoga kako ga vidimo sada, da bi mogli da manifestujemo ono što zaista želimo. http://novasvest.com/vesti?id=269&v=%C5%BEivot-kvantni-svet

http://beseda.rs/predavanje-zdravlje-i-spasenje-kao-lek-crkve-za-bolest-i-smrt/

Они који знају - не дају електронске уређаје својој деци ДАЈЕТЕ ЛИ СВОЈОЈ ДЕЦИ КОМПЈУТЕРЕ, ТАБЛЕТЕ И ТЕЛЕФОНЕ? ДИРЕКТОРИ КОМПАНИЈА КОЈЕ ИХ ПРАВЕ – НЕ ДАЈУ! - Замишљао сам Џобсов дом као рај за штребере: да су зидови гигантски екрани осетљиви на додир, а трпезаријски сто сачињен од Ајпеда – рекао је новинар „Њујорк Тајмса“ Ник Билтон који је и обелоданио чињеницу о томе да Џобсова деца не користе Ајпед. Стив Џобс је у свету проглашен за еванђелисту дигиталног доба, али веровали или не он је у свом дому забрањивао коришћење технологије, чак и његових чувених Ајпеда. Новинар Њујорк Тајмса Ник Билтон, једном приликом питао је Џобса: „Твоја деца вероватно много воле Ајпед?“ на шта је он одговорио да она никада нису користила Ајпед. Он и његова супруга су у кући одређивали када и колико њихова деца смеју да користе технологију. Замишљао сам Џобсов дом као рај за штребере: да су зидови гигантски екрани осетљиви на додир, а трпезаријски сто сачињен од Ајпеда, рекао је Билтон. Међутим, чланови породице више су волели да се друже и расправљају о историји и прочитаним књигама. Они су седели за дугачким кухињским столом и разговарали једни са другима. Звучи сурово али заиста је тако, а овај тренд је нарочито популаран код Ај-ти стручњака.У Силицијумској долини је тренд да инжењери и други Ај-ти стручњаци своју децу штите од лошег утицаја технологије. Они их чак шаљу у школе где се не користе рачунари, као што је Валдорф школа у коју технологија не може ни да примирише. „Упознао сам бројне директоре Ај-ти компанија који су ми рекли сличну ствар: они веома стриктно ограничавају коришћење технолошких направа својој деци, најчешће потпуно забрањујући употребу свих уређаја радним данима, и пуштајући их да их изузетно кратко користе викендом“ каже је Билтон. Крис Андресон, бивши уредник магазина „Вајрд“ (Wиред) и садашњи директор компаније 3Д Роботикс, отац петоро деце, једном приликом објаснио је зашто људи који раде у технолошкој индустрији држе техничке направе подаље од своје деце: „Деца оптужују мене и моју жену да смо фашисти и да смо превише забринути због технологије и жале се да друга деца немају такве забране… То је зато што смо лично упознати са опасностима од технологије. Видео сам такве ствари лично, и не желим да се то деси мојој деци. “ Јуан Вилијемс, осниваче Блогера и Твитера и његова жена Сара кажу да уместо Ајпеда, њихова два дечака имају стотине књига које могу да узму и читају кад год пожеле. Како родитељи из света информационих технологија одређују правила употребе уређаја? Деца млађа од десет година најподложнија стварању зависности, не смеју да у току радне недеље користе никакве направе. Викендом, компјутере, телефоне и таблете могу да користе између пола сата и два сата. Деца између 10 и 14 година могу у току радне недеље да користе компјутере, али само за узраду домаћих задатака. Једног правила придржавају се сви: Нема никаквих екрана у дечијој соби. Никада. Тачка.Лесли Голд, оснивач и директор „Садерланд Голд“-а каже да у његовој породици постоји правило забране свих екрана током радне недеље. Ипак, како деца расту, тако морају да им чине неке уступке, јер им компјутер све више треба за учење. Када су „паметни“ телефони у питању, већина стручњака за технологију не даје их деце пре напуњених четрнаест година. „Међутим, једног правила придржавају се сви: Нема никаквих екрана у дечијој соби. Никада. Тачка.“ каже Крис Андерсон. Али Партови, оснивач компаније ИЛике и саветник при Фејсбуку, каже да он прави разлику између „конзумеристичког“ и „креативног“ коришћења технологије, и деци дозвољава само ово друго – стварање уметности преко рачунара или програмирање. http://православнајапородица.срб/porodicno-zdravlje/701-deca-i-elektronski-uredjaji

Под знаком питања - доцент Весна Димитријевић Срећковић Гошћа емисије је професор др Весна Димитријевић Срећковић, са института за ендокринологију Медицинског факултета Универзитета у Београду. Осим што је врхунски научник, она је и ауторка књиге ''Пост, пут у живот'', у којој објашњава тезу да осим духовне пост има и здравствене добробити. Разговарала Сања Лубардић. http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/79/14/12/16.12.14_-_pod_znakom_pitanja_-_vesna_dimitrijevic_sreckovic_-_0.51.36.mp3 http://www.slovoljubve.com/emisije/pod-znakom-pitanja-docent-vesna-dimitrijevic-sreckovic

Богослужење – “дечија литургија” у једној православној руској породици (ВИДЕО) „Дете, истина, још није у стању да разуме ништа од онога што му је пред очима, али се и видом и слухом навикава на те предмете и атмосферу која га окружује, а то, испуњавајући срце, удаљава од њега друге и другачије предмете. Због таквих опажаја и осета прве пројаве уобразиље такође ће носити свештени карактер; детету ће бити лакше да замишља овакве, него некакве друге предмете; такве ће бити прве вежбе и први напори његове маште. http://www.manastirklisina.com/bogosluzenje-decija-liturgija-u-jednoj-pravoslavnoj-ruskoj-porodici-video/

ДУХОВНИ УЧИТЕЉ ПИТАЊЕ: Ко је то духовни учитељ и каква је његова улога у животу хришћанина? ОДГОВОР: Духовни учитељ је за хришћанина свештеник, обучен по свим питањима вере и искусан у практичном духовном животу. У манастирима такав учитељ може да буде игуман, настојатељ манастира, или духовник који је од игумана добио благослов да руководи братијом. За мирјане то може да буде како парохијски свештеник из најближе цркве, тако и било који други свештенослужитељ, с којим хришћанин успостави однос међусобног поверења и духовне везе. За монахе је правилније да имају духовнике који су такође монаси, јер специфични опит монашког живота може да пренесе само онај, који га је задобио личним монашким подвигом. За мирјане је препоручљивије да имају духовног учитеља из белог, ожењеног духовништва, јер свештеник има своју сопствену породицу, те у већини случајева, може боље да се снађе у перипетијама породичног човека него монах, који о породичним проблемима зна само из туђих речи. Иако, наравно, има изузетака. Због чега је за хришћанина неопходно да се руководи саветима духовника? Јер, рекло би се, постоји Свето Јеванђеље, реч Божја, постоје многе књиге које су написали Свети оци, опитни у духовном животу, постоји црква, у којој човек може да учи из свештеничких проповеди, као и велики број разних религиозних информација које се продају у црквеним књижарама на аудио и видео медијима. Читај, слушај, учи и примењуј у практичном религиозном животу! Али! Ви познајете многе возаче, који су научили да возе аутомобил самостално, без инструктора? А да ли је могуће самостално научити ронити са опремом за роњење? Или возити авион или подморницу? Или професионално користити рачунар? Или постати шампион у било ком спорту, без тренинга са тренером? Зар је једноставније научити водити правилан духовни живот, од свега горе наведеног? Због чега онда тако велики број људи потпада под утицај јеретичких и секташких учења, или претрпевши неуспех на „подвижничком“ путу потпуно напушта религиозни живот? Због чега постоји више од две хиљаде и четиристо религиозних заједница различитих по вероучењу, које себе називају хришћанским? Због чега чак и светски шампиони, као и шампиони олимпијских игара, имају тренере и слушају њихове савете и поуке? Због чега Апостол Павле пише у својој посланици: „Слушајте старешине своје и повинујте им се, јер они бдију над душама вашим, пошто ће одговарати за њих…“ (Јевр. 13:17). Искључиво због тога, што у сваком делу, духовном или мирском, најефикаснији процес учења и развоја бива под руководством искуснијег учитеља, који је већ „прошао тим путем“. Невоља нашег времена је у томе, што су у бившем СССР-у , као последица седамдесетогодишње борбе совјетске власти са религијом, која је чак и свештеницима забрањивала било какво општење са људима сем богослужења, а нарочито с омладином због страха од губитка регистрације (што је за собом аутоматски повлачило могућност губитка службе). Тако је скоро потпуно прекинута традиција прејемства духовништва, преноса знања ученику од духовно искусног учитеља и умећа живота по Заповестима Јеванђеља. Тренутно није лако наћи свештеника, који би био способан да својој пастви преда, сем општедоступних семинарских знања која је добио од сопственог учитеља, додатак обогаћен личном духовном праксом, то јест животни опит по Јеванђељским Заповестима. За почетак навешћемо изреке Светих отаца из зборника „Духовни руководилац и однос православног хришћанина према њему“ (М, „Скит“, 1993), који је врло користан за свакога и препоручује се да се прочита. „Руководитељ у духовном животу за сваког хришћанина обавезно треба да буде свештеник-духовник, код кога треба долазити не само ради исповести, већ и ради поука“. „Потруди се да целог живота имаш духовног оца, откривај му своје грехе и мисли, слабости и искушења, користећи се његовим саветима и поукама, тада ћеш лако задобити Царство Небеско“. „Без најближих руководилаца немогуће је свето проживети на земљи. Пронаћићеш их у Цркви, где их Дух Свети поставља да пасу стадо Христово. Измоли од Господа да ти дарује одговарајућег духовника у тренутку кад ти је то потребно, и он ће ти рећи утешне речи, а да му не поставиш питање. Дух Божји ће га научити шта треба да ти каже и чућеш од њега шта је Богу угодно“. „Предај твоје срце у послушање твом духовном оцу и Божја Благодат ће обитавати у теби“. Само мали број поука Светих отаца, односе се на међусобне односе између православног хришћанина и његовог духовног руководиоца. Велика је срећа хришћанина да нађе за себе достојног духовника, који ће узети на себе одговорност пред Богом за духовни живот свог чеда, молити се за њега, пратити његово духовно узрастање, руководити га у свим његовим животним ситуацијама, упућујући га на пут добродетељи, који води у Живот Вечни. За хришћанина, који има духовника, пут разрешења проблема који се пред њим појављују је сасвим другачији, него код људи овог света, који живе без вере, ван Цркве и због тога лутају у мраку незнања не спознајући духовни смисао ствари и појава у садашњем животу. Када се таквим неоцрковљеним људима појаве животни проблеми, који су последица њихових грехова, они су принуђени да их решавају ослањајући се само на свој сопствени разум, животно искуство или савете људи, који су неоцрковљени као и они сами. Као по правилу, у таквим случајевима, проблеми остају или неразрешени, или њихово разрешење повлачи за собом друге, не мање проблеме. То се дешава због тога, што се узрок свих човекових невоља и проблема налази у одвојености његове душе од Бога, у нарушавању Његових заповести, као и у одсуству унутрашње духовне хармоније, што је последица грехова накупљених током живота. Немогуће је нарушавати Божје Заповести, а да то прође без погубних последица по душу! Ако у аутомобилски мотор уместо моторног уља сипате јестиво уље, он ће се покварити. Ако Божићну светиљку предвиђену за 127 волти прикључите на 220 волти, прегореће. То је због тога што су изумитељи и мотора и светиљки, када су их правили, одредили за своје направе одређени режим експлоатације, чије нарушавање изазива њихов квар. Тако је и Бог, створивши човека, може се рећи, уградио у њега одређени „режим експлоатације душе“ и дао му је своје Заповести као правила, и уколико их човек испуњава, способан је да одржава своју душу у нормалном, хармоничном стању. Разуман човек, уколико му се поквари телевизор, зове професионалног мајстора, који је специјално обучен и зна како да га поправи. Неразуман човек пак почиње сам да проучава микрошему са шрафцигером или зове суседа, који будући да такође није специјалиста, само помаже домаћину да докрајче телевизор. Слично томе и људи овог света, суочавајући се са животним проблемима, који су последица њихових грехова, покушавају да их реше сами, или што је још горе, одлазе код „суседа“ – врачева, екстрасенса, гатара, или окултних исцелитеља. Резултат је неижбежно тужан. Оцрковљени хришћанин, трудећи се да поштује Божје Заповести, тежи да задобије чисту савест и мир у души, и због тога оно што му се дешава у спољном животу не разрушава његову унутрашњу хармонију, већ доприноси његовом још већем усавршавању духа; слично као што огањ и вода прекаљују гвожђе, чинећи га челиком. Православни хришћанин, суочивши се са неким животним проблемом, иде за савет код духовника, те тако тражи одговор на своје питање не просто од човека, који чак може да буде праведан и духовно искусан, већ од Бога, који види његову веру, и даје му преко духовника неопходан савет и благослов. Добивши благослов од духовника за било које дело, хришћанин га, без сумње, испуњава као послушање, и Господ му безусловно пружа у томе своју Благодатну помоћ. Црква учи преко светих стараца: „Предај срце твоје у послушање твоме духовном оцу, и Божја Благодат ће обитавати у теби“. ПИТАЊЕ: Како да хришћанин почетник у вери пронађе себи духовног руководиоца? ОДГОВОР: Црква оставља хришћанину право да сам себи изабере духовног учитеља. Дивно је ако то постане свештеник из најближе цркве. Али, како је устројење душе сваког хришћанина потпуно индивидуално, а свештеници по складу карактера и духовном искуству такође различити, онда је веома важно наћи таквог духовника, да између њега и хришћанина постоји искрен, срдачан однос, међусобно разумевање и потпуно поверење. Тада ће духовно руководство дати добре плодове. Само не трчите да одмах себи пронађете за духовника прозорљивог старца! Таквих данас скоро да нема, док је „младих стараца“, или, тачније, лажних стараца, у оцрковљеној средини и превише! Нема веће опасности, него предати своју душу на руководство шарлатану или лажном пастиру који је у прелести. Сам Христос је упозоравао на опасност од „вукова у јагњећој кожи“. Тражите себи обичног свештеника добросавесног, благочестивог, који је заменљив, и уколико се ваши проблеми покажу далеко већи од његове снаге, нека вам он сам укаже на ауторитетног духовника, коме он поверава решење сложених духовних проблема. Можемо да дамо неколико практичних савета људима, који желе да себи нађу духовника. Пре свега, молите се усрдно Богу, молећи Га да вам дарује трезвеног и доброг учитеља. Како тражите, тако ћете и добити. Отиђите у најближу цркву и за време богослужења обратите пажњу на свештенике. Покушајте срцем да осетите коме би се оно приволело. Отиђите код тог свештеника на исповест, покајте се за грехе, питајте га оно што вас узнемирава (само му не одузимајте време на празнословље, говорите кратко и оно што је заиста важно). У зависности од тога да ли вас свештеник слуша пажљиво или равнодушно, да ли саосећа са вама или је равнодушан, одлучите сами да ли да њему поверите решење својих проблема или да се ограничите само на исповест и разрешење од грехова и да потом тражите другог духовника. Али, ако сте већ стекли поверење у њега и добили од њега савет и благослов, свето то испуњавајте, као да сте добили од самог Господа, и не трчите потом од једног свештеника до другог у нади да ћете добити савет који вам се свиђа. Кроз све свештенике делује подједнако један те исти Господ Христос и због тога је грех обраћати се с једним истим питањем различитим свештеницима, уколико сте први пут добили конкретан благослов како да поступате. Уколико нисте успели да нађете свештеника у најближој цркви, коме бисте поверили своју душу за духовно руководство, не очајавајте. Још у време пре револуције у Русији многи су ради решавања важних животних проблема путовали у Оптину Пустињу код великих стараца, у Дивјејево, и на друга места, где су се налазили свештеници прослављени својим узвишеним духовним животом. Када почнете да посећујете цркве и ступите у разговор са другим православним хришћанима, чућете од њих у којим црквама служе свештеници који су стекли ауторитет и љубав од парохијана, и ваше могућности да нађете себи духовног руководиоца ће се знатно повећати. „Ако нема искусног учитеља и притом хришћанин одлази код духовника који се ту налази, Господ ће му помоћи ради његовог смирења“ („Духовни руководилац и однос православног хришћанина према њему“, М, „Скит“, 1993). Они који желе да пронађу духовног учитеља треба да имају на уму речи Господа Исуса Христа: „Иштите, и даће вам се, тражите и наћи ћете“. Најважније је да не престајете усрдно да молите Господа, и Он ће вам дати учитеља који вам је на спасење. извор: Књига: ''Оцрковљење'' http://www.manastirklisina.com/duhovni-ucitelj/

Мошти кнеза Лазара светлеле дан пре почетка поплава?! ЋУПРИЈА – Дан пред почетак катастрофалних поплава које су захватиле Србију, мошти Светог кнеза Лазара коеј се чувају у манастиру Раваница код Ћуприје, светлеле су зеленкастим сјајем?! Ова готово невероватна прича пронела се путем друштвених мрежа а верници из овог убећени су да је Кнез Лазар желео да Србима поручи да се спрема велико зло оличено у природној непогоди. -Ћивот са моштима је вече пре почетка поплава у Србији био обасјан неком чудном зеленкастом светлошћуз и два монаха су то видела, чак и фотографисала али се на сликама тај сјај није видео. Да ли је то косовски страдалник, Кнез Лазар хтео Србе да опомене пред још једно страдање овог народа или је Бог преко њега желео да нас упозори не знам али оно што знам је да је и Ћуприја само дан после овог догаћаја се суочила са поплавама као и цела Србија, јeдни су од коментара „чуда у Раваници“ на друштвеним мрежама и форумима. http://www.pravda.rs/2014/05/21/mosti-kneza-lazara-svetlele-dan-pre-pocetka-poplava/

Мени су речи ове песме увек биле мало нелогичне са Ђурђевданом, али сад ми је све јасно и логично.