Тајна болести је у борби за стицање Божје благодати

Много користи имамо од наших болести, све док их подносимо без жаљења и славимо Бога, тражећи Његову милост. Када се разболимо, важна ствар није да не узимамо лекове или да идемо и молимо се Светом Нектарију. Потребно је да знамо и другу тајну, наиме, да се боримо да стекнемо Божју благодат. То је тајна. Благодат ће нас научити свим осталим стварима, наиме, како да се препустимо Христу. То јест, игноришемо болест, не размишљамо о њој, размишљамо о Христу, једноставно, неприметно и несебично, а Бог чини своје чудо за добробит наше душе. Као што кажемо на Божанственој литургији: „Сав живот свој предајмо Христу Богу нашем“.

Али морамо желети да игноришемо болест. Ако не желимо, тешко је. Не можемо једноставно рећи: „Ја је игноришем“. И зато, иако мислимо да је игноришемо и не размишљамо о њој, у ствари је стално имамо у свом уму и не можемо пронаћи мир у себи. Дозволите ми да вам ово докажем. Кажемо: „Верујем да ће ме Бог излечити. Нећу узимати никакве лекове. Остаћу будан целу ноћ и молићу се Богу за то и Он ће ме чути.“ Молимо се целу ноћ, преклињемо, призивамо и присиљавамо Бога и све свеце да нас оздраве. Идемо на једно место, па на друго...Зар свим тим стварима не показујемо да смо далеко од игнорисања болести? Што више инсистирамо и уцењујемо свеце и Бога да нас оздраве, то акутније осећамо своју болест. Што се више трудимо да је се решимо, то је више осећамо. И тако ништа не постижемо. И имамо утисак да ће се десити чудо, а ипак, у стварности, не верујемо у то, и зато не постајемо бољи.

Молимо се и не узимамо лекове, али не налазимо мир и не дешава се чудо. Али рећи ћете: „Како то мислите да ја не верујем? Зар не видите да нисам узео никакав лек?“ Па ипак, у основи, имамо сумњу и страх у себи и размишљамо: „Хоће ли се то заиста догодити?“ Овде важе речи из Светог писма : Ако имате веру и не сумњате, не само да ћете учинити оно што је учињено смокви, него чак и ако кажете овој гори: „Подигни се и баци се у море“, биће то учињено. Када је вера стварна, без обзира да ли узимате лекове или не, благодат Божија ће деловати. А Бог делује кроз лекаре и лекове. Премудрост Сирахова каже: Поштујте лекара почастима које му припадају, према вашој потреби за њим, јер га је Господ створио. Господ је створио лекове од земље, и човек паметан их неће презрети. И дајте лекару његово место, јер га је Господ створио; нека вас не остави, јер постоји потреба за њим. 

Сва тајна је вера - без сумње, нежна, једноставна и искрена: у једноставности и искрености срца. То није питање „снаге воље“ или „умске надмоћи над материјом“. Факир може да покаже ову врсту „снаге воље“. Ствар је у томе да верујемо да нас Бог воли бесконачном љубављу и жели да постанемо Његови. Зато Он дозвољава болести, све док се не предамо Њему са поверењем.

Ако волимо Христа, све ће се променити у нашим животима. Немојмо Га волети да бисмо добили неку награду, као што је здравље. Уместо тога, волимо Га из захвалности, не размишљајући ни о чему, само о љубави Божјој. Не би требало да се молимо са било каквим скривеним мотивом и кажемо Богу: „Учини тог и тог човека здравим, да би се могао приближити Теби.“ Није исправно указивати Богу на путеве и средства. Како можемо да се усудимо да кажемо Богу: „Учини ме здравим“? Шта можемо рећи Њему који све зна? Молићемо, али Бог можда неће желети да нас саслуша.

Неко ме је малопре питао: „Када ћу оздравити?“

„Ах“, рекао сам му, „ако кажеш: „Када ћу оздравити?“, онда никада нећеш оздравити. Није исправно молити Бога за такве ствари. Молиш се нестрпљиво да те Бог узме од болести, али онда те болест још чвршће стеже. Не смемо то тражити. Не треба да се молиш за ово.“

Био је затечен и рекао: „Да ли хоћеш да кажеш да не треба да се молим?“

„Никако“, одговорих. „Напротив, много се моли, али да ти Бог опрости грехе и да ти да снагу да га волиш и да му се предаш. Јер што се више молиш да те болест напусти, то се она више лепи за тебе, обавија своје пипке око тебе и стеже те, и постаје неодвојива од тебе. Ако, наравно, осећаш унутрашњу људску слабост, онда можеш смирено молити Господа да узме болест од тебе.“

старац Порфирије

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор