Свети Емилијан Исповедник, епископ кизички...

21. август (08.август)

Свети Емилијан Исповедник, епископ кизички

Епископствоваше у Кизику за време опаког цара Лава Јерменина, иконоборца. Како се не хте покорити декретима царским о избацивању икона из цркве, то и он би, с другим православним епископима, послат у изгнанство. У изгнанству проживе пет година трпећи многе муке и многа понижења Христа ради. Сконча 820. године и пресели се међу грађане небеске.

Тропар (глас 8):

Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Емилијане премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.

Свети Мирон Чудотворац епископ критски

Беше најпре жењен и бављаше се земљорадњом. Од плодова земаљских са свога имања раздаваше Мирон радо и обилно бедним људима. Једном затече непознате лопове на свом гумну где краду жито. Не казујући се ко је, свети Мирон поможе лоповима, да напуне вреће, поможе им и да дигну на леђа и да умакну. Због превеликих добродетељи би рукоположен за презвитера, а потом и за епископа. Беше чудотворац велики, и чињаше многа добра дела именом Господа Исуса. Упокоји се око 350. године у старости својој у стотој години.

Преподобни Григорије Синаит

Прозван Синаитом због тога што се замонашио на гори Синају. У време цара Андроника Палеолога, око 1330. године, дошао у Свету Гору, да обиђе манастире и сазна што о умној молитви и созерцању. Но ове две духовне делатности беху у то време безмало непознате међу Светогорцима. Једини који ово знађаше и до савршенства практиковаше, беше свети Максим Капсокаливит. Григорије распростре своје учење о умној молитви по свима келијама и манастирима Свете Горе. Његов знаменит ученик беше Калист, патријарх цариградски, који и написа житије светог Григорија. Потом пређе Григорије у Македонију и у друге крајеве Балкана и основа обитељи, у којима се монаси вежбаху у молитви умом. Тако поможе он многима, да се удубе и спасу. Његови списи о умној молитви и подвижништву налазе се у Добротољубљу. Између осталога написао је и припеве Светој Тројици Достоино јест, што се пева на Воскресној полуноћници. Спада међу најзнаменитије подвижнике и духовне учитеље на Балкану. Упокојио се мирно од многотрудног живота и преселио у Царство Христово.

Свети новомученик Триандафил и Спасо

Триандафил беше родом из Загоре а Спасо из Радовишта, епархије Струмичке. Обојица Словени, обојица млади и прости људи. Но љубав Христова беше им дража од света и живота. Живот дадоше но Христа не изневерише. За веру Христову пострадали од Турака, и то Триандафил у Цариграду 1680. години, а Спасо у Солуну 1794. године.

Свети мученик Гормиздас

Беше велможа на двору персијског цара Издегерда. Пошто се не хте одрећи Христа, цар га ражалова одузевши му и чин и имање, и посла га да чува стоку. Надаше се цар, да ће Гормиздас убрзо зажалити за чином и имањем, и да ће се поклонити идолима. Али се цар превари. Гормиздас спокојно чуваше стоку и држаше своју веру. Зато га цар стави на љуте муке, којима успе само да изможди тело Христова мученика, али не и да промени дух његов. Најзад би Гормиздас свети убијен 418. године одмах после страдања светог Авде епископа (в. 31. март). Пострада на земљи, и прослави се на небу.

Свети Зосим Тумански

Исихаста који је живео у доба кнеза Лазара. Провео у посту и молитви четрдесет година у пећини близу данашњег манастира Тумане, у источној Србији, који је подигнут на месту где се свети Зосим упокојио. У манастирском храму почивају његове чудотворне мошти.