Jump to content
  • Владан
    Владан

    Свети Емилијан Исповедник, епископ кизички...

    21. август (08.август)

    Свети Емилијан Исповедник, епископ кизички

    Епископствоваше у Кизику за време опаког цара Лава Јерменина, иконоборца. Како се не хте покорити декретима царским о избацивању икона из цркве, то и он би, с другим православним епископима, послат у изгнанство. У изгнанству проживе пет година трпећи многе муке и многа понижења Христа ради. Сконча 820. године и пресели се међу грађане небеске.

    Тропар (глас 8):

    Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Емилијане премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.

    Свети Мирон Чудотворац епископ критски

    Svjatitel_Miron_episkop_Kritskijj.jpg

    Беше најпре жењен и бављаше се земљорадњом. Од плодова земаљских са свога имања раздаваше Мирон радо и обилно бедним људима. Једном затече непознате лопове на свом гумну где краду жито. Не казујући се ко је, свети Мирон поможе лоповима, да напуне вреће, поможе им и да дигну на леђа и да умакну. Због превеликих добродетељи би рукоположен за презвитера, а потом и за епископа. Беше чудотворац велики, и чињаше многа добра дела именом Господа Исуса. Упокоји се око 350. године у старости својој у стотој години.

    Преподобни Григорије Синаит

    large.jpg

    Прозван Синаитом због тога што се замонашио на гори Синају. У време цара Андроника Палеолога, око 1330. године, дошао у Свету Гору, да обиђе манастире и сазна што о умној молитви и созерцању. Но ове две духовне делатности беху у то време безмало непознате међу Светогорцима. Једини који ово знађаше и до савршенства практиковаше, беше свети Максим Капсокаливит. Григорије распростре своје учење о умној молитви по свима келијама и манастирима Свете Горе. Његов знаменит ученик беше Калист, патријарх цариградски, који и написа житије светог Григорија. Потом пређе Григорије у Македонију и у друге крајеве Балкана и основа обитељи, у којима се монаси вежбаху у молитви умом. Тако поможе он многима, да се удубе и спасу. Његови списи о умној молитви и подвижништву налазе се у Добротољубљу. Између осталога написао је и припеве Светој Тројици Достоино јест, што се пева на Воскресној полуноћници. Спада међу најзнаменитије подвижнике и духовне учитеље на Балкану. Упокојио се мирно од многотрудног живота и преселио у Царство Христово.

    Свети новомученик Триандафил и Спасо

    AgiosTriantafyllos04_thumb%25255B2%25255D.jpg

    Триандафил беше родом из Загоре а Спасо из Радовишта, епархије Струмичке. Обојица Словени, обојица млади и прости људи. Но љубав Христова беше им дража од света и живота. Живот дадоше но Христа не изневерише. За веру Христову пострадали од Турака, и то Триандафил у Цариграду 1680. години, а Спасо у Солуну 1794. године.

    Свети мученик Гормиздас

    Беше велможа на двору персијског цара Издегерда. Пошто се не хте одрећи Христа, цар га ражалова одузевши му и чин и имање, и посла га да чува стоку. Надаше се цар, да ће Гормиздас убрзо зажалити за чином и имањем, и да ће се поклонити идолима. Али се цар превари. Гормиздас спокојно чуваше стоку и држаше своју веру. Зато га цар стави на љуте муке, којима успе само да изможди тело Христова мученика, али не и да промени дух његов. Најзад би Гормиздас свети убијен 418. године одмах после страдања светог Авде епископа (в. 31. март). Пострада на земљи, и прослави се на небу.

    Свети Зосим Тумански

    Исихаста који је живео у доба кнеза Лазара. Провео у посту и молитви четрдесет година у пећини близу данашњег манастира Тумане, у источној Србији, који је подигнут на месту где се свети Зосим упокојио. У манастирском храму почивају његове чудотворне мошти.




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    РАСУЂИВАЊЕ

    Ево ставио сам пред вас живот и смрт, рекао је Мојсеј синовима Израиљевим, зато избери живот да будеш жив (V Мојс. 30, 19). Има одсудних тренутака у животу људском, када је човеку заиста остављено да избере живот или смрт. Јуду је у одсудном тренутку саблазнило сребро, и он је изабрао смрт т.ј. грех среброљубља. Када Марина војника (в. 7. авг.) хтеде војеначалник произвести за официра, сотника, неки завидљивац оптужи га, да је хришћанин. Војеначалник му остави рок од три сата, да се размисли и избере живот или смрт, т.ј. или да се одрече Христа или да умре. Марин чувши свога старешину оде код месног епископа Теотекна и упита за савет. Епископ га уведе у цркву, стави га пред Јеванђеље па показујући руком најпре на Јеванђеље а по том на мач, што висаше Марину о бедрима рече му: „избери, храбри муже, једно од овога двога: или мач носити и цару земаљском привремено служити а по смрти вечно погинути, или постати војником Цара небесног, и живот свој положити за име Његово свето, написано у овој књизи, и царовати с Њим у бесмртном животу." Марин се одмах одлучи, целива Јеванђеље и оде - кроз смрт у вечни живот.


    СОЗЕРЦАЊЕ

    Да созерцавам чудесно јављање Божје детету Самуилу (Сам. 3), и то:
    1. како једни ноћи, када Самуило лежаше, викну га Господ по имену у три маха:
    2. како му Господ исказа претњу дому Илијином, због покварености синова Илијиних, и претњу целом Израиљу;
    3. како се Господ не хте јавити ни Илији првосвештенику ни синовима његовим но Самуилу, невином отроку.


    БЕСЕДА
    о миротворству Христовом

    Те ће (народи) расковати мачеве
    своје на раонике, и копља своја на
    српове, не ће дизати мача народ на
    народ, нити ће се више учити боју
    (Иса. 2, 4).

    Како јасно види пророк Христа Миротворца! Он истиче једно по једно достојанство Спаситељево. Најпре га је истакао као Законодавца новог закона, и то закона за све напоре на земљи. По том је истакао Његову узвишеност изнад свих висина, земаљских и историјских. Сада пак, истиче Га као Миротворца, од чије ће се силе и љубави расковати мачеви у раонике а копља у српове. Да ли је се испунило ово велико пророчанство о миру? Јесте, у пркос тога што још постоје ратови. Гле, ратови међу хришћанским народима нису исто што и ратови међу незнабошцима. Незнабошци су ратовали с поносом, хришћани ратују са стидом. Незнабожачке вере населиле су своје небо само ратницима, хришћанска вера обећава небо светитељима. Као што хришћани понављају, по слабости, и друге неке грехе незнабожачке, тако понављају и грех ратовања. Но Бог испитује срца и зна, с каквим настројењем незнабошци греше а с каквим хришћани. Одрицали су Христа фарисеји, одрекао Га се и Петар. Но фарисеји су Га одрицали са злобом непокајаном, а Петар Га се одрекао са стидом, и опет Га признао с покајањем.
    Но шта да кажемо, браћо, о мачевима и копљима страсти, којима убијамо душе своје и душе својих ближњих? О кад би расковали те мачеве у раонике, да дубоко оремо душе и сејемо благородно семе мира Христова у себи! И кад би расковали та копља у српове, да жањемо коров у душама и спаљујемо! Тада би се мир Христов водворио у душама свију нас, као што се водворио у душама светитеља. Ко би онда и помислио на рат против суседа, и народа суседних? О како је дивно виђење Исаије, сина Амосова, пророка Божјег?
    О Господе, огњем речи Твоје раскуј оружја рата у нама у справе мира. Теби слава и хвала вавек. Амин.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...