Десило се да у нечему погреши тако да му је претило да буде одстрањен из парохије. Ствар је била предата Московском митрополиту Филарету и кад се преосвећени већ спремао да напише резолуцију о његовој смени одједном је осетио неку тежину у руци. Митрополит је одложио потписивање документа за следећи дан. Ноћу је сањао: испред прозора се окупила гомила народа различитог звања и узраста. Гомила је о нечему гласно говорила и обраћала се митрополиту с неком молбом.
- Шта вам треба од мене, - упита архипастир, - и какви сте ви молиоци?
- Ми смо душе с онога света и дошле смо ти с молбом: остави нам свештеника и немој га одстранити из парохије.
Утисак од овог сна је био тако велики да Филарет није могао да га се ослободи и кад се пробудио наредио је да осуђени свештеник дође код њега. кад је овај дошао, митрополит га је упитао:
- Каква добра дела имаш? Откриј ми.
- Никаква, владико, - одговорио је свештеник, - заслужио сам казну.
- Да ли помињеш покојнике? – упита митрополит.
- Како да не, владико, имам правило: ако ми неко да име за помен, стално вадим на проскомидији честице за тог човека, тако да парохијани ропћу да код мене проскомидија траје дуже од литургије, али ја другачије не могу.
Преосвећени се ограничио тиме што је преместио свештеника у другу парохију објаснивши му ко је молио за њега.
Протојереј Д.Г.Булгаковски
Извор: Русија.рс
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах