Наравно, хришћани су истовремено и те како чували своју посебност и своје обичаје и муслиманско становништво је у највећем делу историје било релативно толерантно према хришћанима. Да то није био случај, вероватно ниједан хришћанин не би опстао на Блиском Истоку. Нажалост, у наше време сведоци смо једне трагедије у којој су хришћани, који су вековима, од Христовог времена, живели на Блиском Истоку, у све већој опасности да потпуно нестану. Разне савремене исламистичке идеологије злоупотребљавају исламску веру и веома често се "афирмишу" у мржњи према немуслиманима, посебно Јеврејима и хришћанима, иако тако увек није било у исламској прошлости. Много је више било периода толеранције и културне размене између људи различитих вера посебно имајући у виду да су Хришћани и Јевреји за традиционални Ислам "народи књиге" и треба да имају посебно поштовање муслимана.
На нашим просторима и поред свих горких историјских искустава било је ипак заједничког живота и дружења. Будући да ислам на нашем простору није аутохтона религија и да је велика већина муслимана на Балкану хришћанског порекла односи између ислама и хришћанства често су били затегнути. Након ратова 90тих година односи су још више поремећени и треба много труда да се успостави више поверења и сарадње. Лично имам многе пријатеље из детињства који су муслимани, иако тада нисмо много размишљали о верским разликама и дружили смо се на основу неких наших заједничких интересовања.
Дубоко верујем да православни хришћани са муслиманима традиционално-умерене оријентације могу да остваре веома садржајан дијалог о многим питањима која нас повезују. Ислам је у суштини покушај реформације православног хришћанства за које они сматрају да је скренуло са правог пута. Наравно ово је последица суштинског неразумевања основних хришћанских учења и негативног утицаја јудео-хришћанских учења на ислам, па је зато веома важно да пред муслиманима користимо прилику да на миран и непровокативан начин објаснимо како заправо верујемо у Бога. Многи муслимани веома озбиљно доживљавају своју веру у Бога и засигурно неће остати равнодушни пред нашом дубоком вером, посебно ако је потврђујемо својим делима. Нажалост, у историји односа хришћана (нарочито западних) и муслимана велики је јаз између хришћанских принципа и бројних недела која су чињена у време крсташких ратова или касније у време империјализма, па многи муслимани олако поистовећују западно хришћанство са Православљем. Савремени исламски фундаментализам је директна последица западног империјалистичког хришћанског фундаментализма који се неретко пројављује кроз политику великих западних сила и у наше време.
Такође, важно је упознати и Ислам који није нимало монолитан и који поседује традиције које су међусобно и те како различите. Мене је увек посебно интересовао исламски мистицизам, нарочито традиција суфизма и великих песника и философа у Персији и Османском царству. Лепота поезије и дубина мисли Џалалудина Румија и Омара Кајама, тешко икога могу да оставе равнодушним. Лепота арапске и османске музике је посебно значајна јер представља органски развој музичке традиције који се може пратити од античких времена. Класична арапска и османска музика нимало нису сиромашнији од класичне музичке традиције запада. Секуларна византијска музичка традиција није нестала, већ је инкорпорирана у османску традицију па су неки од најзначајнијих музичких стваралаца османског периода неретко били православни Грци (Ромеји).
Дакле, православни хришћани и муслимани могу да деле много тога заједничког, могу да се друже и ангажују у многим стварима које су важне за друштва у којима живимо. Ипак, православни хришћански етос и наша вера веома су различити од исламског схватања Бога и зато нипошто не смемо да релативизујемо своје предање и веру и у свакој прилици треба да будемо живи сведоци Господа нашег Христа. У случају мешовитих бракова веома је важно да православни супружник или супружница не напусте своју веру и да учине све што је у њиховој моћи да се деца васпитавају у православној традицији. Чак и најстарија исламска традиција каже да муслиман муж треба да допусти жени хришћанки да остане у својој вери и држи се свог предања (Писмо Мухамедово монасима Св. Катарине на Синају http://en.wikipedia.org/wiki/Achtiname_of_Muhammad). Oно што је најважније, наше комшије и пријатеље муслимане треба искрено волети и поштовати и помагати у свакој прилици, посебно у невољи. На тај начин не само да испуњавамо ону основну људску дужност, већ и заповест нашег Господа Христа који нас учи да у сваком човеку видимо лик Божији и да увек будемо свесни да љубећи ближњега љубимо Господа Бога свога.
Архимандрит Сава Јањић
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах