Плодови Духа Светог

Често нас буни ”како да будемо сигурни да ли је нешто од Бога или од оне друге стране…?” 

Као људи волимо извесност и сигурност. Тако нам и мозак функционише - непрестано скенира опасности и просуђује будуће исходе… 

Али не би требало заборавити да имамо и УМ који је ”чуло душе” и којим можемо непосредно бити са Богом. 

Њиме откривамо тајну вере у којој нема извесности, него поверења. И баш то што нема извесности јесте лепота вере…

Однос који свако од нас изграђује са Оцем небеским, тражећи га на свим путевима нашег живота. Баш у тој неизвесности растемо и јачамо, снажније и искреније почињемо да тражимо Онога који се на тренутке скрива како би нам помогао да наша жеља за Њим буде још јача, јер та жеља нас све више води у Живот са њим и све више га слободно бирамо… Бирамо Њега а не оне површне и привремене пролазне ствари које нам само на кратко ”помогну” (алкохол, храна, цигара, порнографија, скроловање…).

Али да се вратимо на ту извесност за којом имамо тако велику потребу.

”Како да знамо да ли је нешто од Бога?”

Сам Господ Исус Христос је дао одговор: ”По плодовима њиховим ћете их познати. Е, да ли се бере са трња грожђе, или са чичка смокве?” (Мт 7, 16). Значи, по плодовима, тј. конкретним делима и последицама можемо знати да ли је нешто од Бога. 

Али опет наш разум тражи извесност и каже: ”Али, како изгледају ти плодови који су од Бога? Како да их препознам (будем сигуран)?”. 

Опет Господ одговара и на то питање у речима св. Апостола Павла: ”А плодови Духа Светог су: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, кротост, уздржање” (Гал 5, 22). Прочитајмо поново ове речи, полако и у миру. 

Дакле, све у нама што се буди током молитве и мимо молитве, уколико има плодове оваквих помисли и покрета нашег срца, плод је Духа Светога. Исто тако, све оно што долази од других људи, уколико препознајемо нешто од овога, од Духа Светог из њих је.

Све што је супротно овоме (мржња, очајање, немир, нестрпљење, осионост, злоћа, бахатост, неуздржање), није од Бога него је од оне друге стране колико год изгледало ”побожно”.

Извесност је пролазна, јер већ сутра је поново тражимо бринући о прекосутра. 

Плодови Духа су вечни и убирају се већ овде и сада.

др Данило Михајловић