О вери (као животу и искуству)

Протојереј Дејан Дејановић

Опште тешко стање, последњих деценија неминовно оставља трагове на лични и породични живот. Има неразумевања између супружника, између деце и родитеља, то су општи људски проблеми. Зашто људи долазе на исповест радо? Зато што ми свештеници њима препоручујемо такве савете и упутства којима се они уверавају да православна вера није неко доктринарно убеђење, животни став или теорија. Вера православна је живот и искуство. Да није искуства, мало ко би веровао, Бог делује кроз Свете Животворне тајне, Бог делује на људску душу, Бог шаље мир спокојство утеху, снагу. Дакле, вера није само уверење, вера је живот, вера је искуство, вера је снага. Људи осетивши ту снагу у себи коју Бог шаље бивају постојани у вери. Знате да у Светом Писму пише да је Господ Емануил, а то значи Бог је с нама. Да, Бог је с нама и Бог је у нама и то је вера Православна. Зато је наш православни верник истински и постојан и непоколебљив верник.

О различитом приступу вери

Тренутно постоји разлика између млађих и старијих верника. Не дао Бог да бисмо желели да омаловажимо старије вернике, али ови млади су донели један нови дух у Цркву. Код наших старијих верника, будимо искрени јер то је стварност, преовлађује то традиционално схватање вере, побожности, црквености. Наиме, они сматрају да ако неколико пута годишње дођу, да је то сасвим довољно: Када обележавају Крсну славу, о Божићу и Васкрсу. И они са поносом кажу да су православни Срби. Ми знамо да је православље и бити православац нешто неупоредиво више, не само обичај. Обичај је само спољашњи израз суштине Православља. Суштина Православља је живети литургијским животом, не одстојати Свету Литургију већ учествовати у њој. У потпуности разумевати њен смисао и причешћивати се, сједињавати се са Господом Христом кроз Свету Тајну Причешћа. Управо млади то и чине и зато ми њих називамо литургијским верницима, а ове старије, баш не морају да чују, традиционалним, обичајним.

одломак из књиге: Наш прота – Крстоносни Протојереј Дејан Дејановић