Оно што је одбачено постаје камен темељац

Стајао сам задивљен. Било је објављено да одлазим како бих постао православан. Очекивао сам многа теолошка питања, али су моје колеге из свештенства уместо тога постављале питања попут: како ћу зарађивати за живот, шта ће бити с мојом пензијом и како ћу се носити са губитком здравственог осигурања. Тог дана није постављено ниједно теолошко питање. Одговорио сам да као отац и супруг знам да су та питања важна и да сам се њима већ позабавио, али сам се запитао: зар се од таквих састоји Царство небеско?

Нисам имао никаквих илузија да ће вештине које сам годинама стицао у Цркви имати било какву вредност на тржишту рада. Када сам отишао у агенцију за запошљавање, знао сам да ће то бити попут једног скеча из емисије Saturday Night Live који сам некада гледао. Војник који се вратио из Вијетнамског рата тражио је посао. Интервјуер га је уверио да веома радо запошљавају ратне ветеране. Зато је упитао војника шта уме да ради и какве вештине поседује.

„Па“, одговорио је, „могу да искочим падобраном из авиона.“

Интервјуер је прелистао своје картице и рекао да немају ништа што би одговарало тој врсти стручности. Војник је затим рекао да уме да баца ручне бомбе, да пуца из пушке и тако даље. Сваки пут је интервјуер са жаљењем морао да му каже да нема слободних радних места за такве врсте вештина.

Наравно, данашњи ветерани су далеко стручнији и ценимо њихове способности руковођења, али сам и ја имао слично искуство након што сам постао православан. Када ме је саветник за запошљавање упитао које вештине поседујем, навео сам ствари као што су јавно наступање, обука волонтера, израда буџета, планирање, прикупљање средстава, саветовање и слично. Одговорио је да неће имати никаквих проблема да ми пронађе посао. Затим ме је питао где сам све те вештине користио, а када сам одговорио да је то било у Цркви, склонио је своје картице и упитао ме да ли сам икада радио столарске или водоинсталатерске послове и слично.

Од тог дана радио сам као телефонски оператер, возач виљушкара, монтажер система за грејање и климатизацију, као и монтажер сигурносних уређаја — све су то били послови за које се никада нисам школовао нити сам поседовао било какве претходне вештине.

Запањујуће је колико ствари сматрамо неважним и безвредним; а ипак трошимо много времена и енергије јурећи за стварима које се на крају покажу као лажне. Моје искуство је да се ствари које делују мале и безначајне често на крају покажу као најбоље ствари у животу, док се оно што називамо важним испостави као нешто налик лажном злату.

Сигуран сам да никога не изненађује када кажем да у мојој прошлости постоје поступци и догађаји којих се стидим. Те ствари су показале моју моралну и емоционалну слабост, као и недостатак вере у Бога. Одбацио сам толико добрих ствари, а прихватио толико лоших, да сам се питао да ли ћу икада успети да се ослободим наслеђа сопствених поступака и избора.

Ипак, Бог је у својој милости искупио толики део моје прошлости, усавршавајући своју снагу у мојој слабости. Области у којима сам доживео неуспех постале су темељ са којег могу да помажем другима који се боре са сличним проблемима. Заправо, неке од тих ствари, сада искупљене, постале су камен темељац мог живота. То је заиста дело Господње и дивно је у мојим очима.

Господ је Јеврејима испричао причу о винограду и завршио је речима да оно што је одбачено постаје камен темељац (Мт. 21). Они нису разумели пуни обим онога што им је говорио. Уопште нису ценили нити поштовали Исуса. Презреће га и одбацити. Нису знали да ће Исус постати камен темељац новог Израиља и да ће на Њему бити изграђен темељ Цркве. Он ће је градити од живог камења — Апостола — који су и сами у очима света сматрани одбаченима и непотребнима.

Један од филмова који користим са катихуменима и онима који се распитују о Православљу јесте Бабетина гозба. Једна од реченица у дијалогу гласи: „Милост и истина сусрешће се; правда и мир ће се пољубити.“ (Псалам 85).

Размишљајући о овом стиху, глумац каже да ће, захваљујући Божјој љубави и милости, која спаја милост и истину, чак и оно што смо одбацили бити враћено нама. Тако је било и у мом животу. Толико тога ми је враћено, али је жалосно што сам, упркос овој благодати, веома незахвалан човек.

Ако ништа друго, ова истина ми је дала свест о томе да морам да држим очи отворене за ствари које сматрам маловредним. Такође, постоје људи које свет сматра малим и безначајним. Сама та чињеница требало би да ме подстакне да их приметим. То може бити неки сусед или пријатељ, па чак и неко у црквеној заједници кога нико не запажа. То може бити неко на послу или неко кога сам искључио из свог круга пријатеља. Као што сам већ рекао, то чак може бити и нешто у мојој сопственој души или личности чему сам до сада посвећивао мало пажње.

Размислите о томе. Тако Бог делује са нама. Оно што одбацимо може постати камен темељац нашег живота. Ако имамо ум и срце да то видимо, живот ће бити испуњен бескрајним могућностима.

То је дело Господње и заиста је дивно.

Протојереј Јован Мојсије (+2019)

извор