Не постоји ништа горе од сталног гунђања

Не постоји ништа горе од сталног гунђања и приговарања. Престани да живиш тако што ћеш се жалити, тражећи од других љубав и пажњу, док они из разлога које само они знају не желе да ти их пруже.

Жалба и гунђање су плод гордости. Остави другоме његову слободу и мир. Није те други позвао на славље? Удаљио се? Нема везе, настави даље. Као људи, осетићемо горчину, али не треба да останемо у њој. Немој улазити у размишљања: како, зашто, због чега и слично. Прво погледај своје понашање, можда постоји нешто што треба да исправиш. А ако са твоје стране нема ничега што би требало исправити, настави даље.

Не притискај никога, било да си у вези или браку, било да су у питању твоја деца или унуци. Престани да своје жеље и очекивања пројектујеш на друге. Престани да говориш: „Ово је исправно, ја то знам. Урадићеш онако како ти ја кажем.“

Остави другоме да буде оно што јесте. Остави му његову сопствену лепоту и склад слободе. Не узнемиравај га. Пример и молитва су довољни. Остало препусти Богу.

Нарочито у браку, многи желе да промене другога. Не, брате мој. Изабрао си другога због онога што он јесте, а не због онога што ти желиш да постане. Ниси купио роба, као неки диктатор, већ си изабрао слободног човека са којим ћеш заједно „корачати“ ка небу.

Када одеш у нечији дом и тај човек ти отвори врата, улазиш с поштовањем и не упућујеш му примедбе како би требало да промени уређење свог дома. Прихваташ оно што видиш и остајеш усредсређен на суштину: тај човек ти, осим врата свог дома, отворио је и своје срце.

Никада немој пожелети да промениш било кога. Никада немој пожелети да други постане као ти. Чак и за своје дете треба да желиш да постане нешто боље од тебе и да превазиђе границе сопственог бића.

Престани да отвараш Пидалију ( зборник канона - правила Православне цркве и списе Отаца Цркве како би судио о животима других. Такво понашање те чини несрећним.

Осећаш да желиш мало да помогнеш? Никада немој стављати тачку на своје савете; стави знак питања, али с великом расудљивошћу и љубављу — и увек у правом тренутку.

Остави људе у њиховој „лудости“ и њиховом сну. Погледај себе и труди се да ти постанеш свет и светионик другима. Не тако што ћеш им то рећи или показивати, већ тако да они сами то виде. То ће бити један „успешан“ духовни преображај.

Покушај да уредиш своју свакодневицу и свој живот тако да будеш радостан. Веруј ми, то је могуће, само ако то желиш.

Једна изрека каже:

„Љубав проналази пут, док равнодушност увек проналази изговор.“

Немој стално бити пун изговора: „Не може ово, не може оно, не, не може, итд.“ Друга изрека каже: „Оно што се не може решити — пресече се.“

Промени ток своје свакодневице и свог живота. Бави се собом, а другима се бави само да би помогао, а не да би осуђивао.

Нека у теби увек постоји осећај вечног живота, чак и онда када си затрпан послом или када си заглављен у саобраћају.

Зашло је сунце? Дан се завршио?

Размисли...

Са онима с којима сам данас разговарао — јесам ли био испуњен радошћу?

Да ли сам другима донео радост или сам из себе изнео токсичност и отров?

Ако умрем ове ноћи, хоћу ли бити поносан на овај последњи дан свог живота?

Јеси ли задовољан „сликом“ свог живота коју видиш у огледалу?

Ниси?

Промени је сада! Можеш!

Обично, када сликар заврши дело, на крају стави свој потпис и нанесе лак.

Ти, брате, уради све остало, а потпис и лак препусти Богу!

о. Спиридон Скутис

(фејсбук страница)