– Не, ја нећу да се светим. Ја ћу бити изнад тога.
– Ти желиш сурову казну?
– Ја просто не знам, каква казна би ту била довољна.
– Сви ће кад тад да плате за своје одлуке. Рано или поздно, но сви… – тихо је казао Ангел. – То је неизбежно.
– Да, знам.
– Онда опрости! Скини са себе терет. Ти си сада далеко од оних који су те увредили.
– Не. Не могу. И нећу. Нема њима опроштаја.
– Добро, твоја ствар, – уздахнуо је Ангел. – Где си намерила да чуваш своју увреду?
– Ту и ту, додирнила се Она главе и срца.
– Молим те, буди опрезна, – замолио ју је Ангел. – Отров увреде је веома опасан. Он може да се оптерети као камен и да те одвуче ка дну, а може да породи и пламен јарости, који пали све живо.
– То је Камен Сећања и Благородна Јарост, – прекинула га је Она. – Они су на мојој страни.
И увреда се настанила тамо где је она и казала – у главу и срце.
Recommended Comments
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах