cekam dan kada ce "mali, obican covek" tzv. mirjanin ili svetovnjak, biti u Pravoslavnoj Crkvi kanonizovan. Valjda je Crkvi i do njih stalo, verujem da jeste, jer u tom redu ima ima itekako velikih svetila i pravoslavaca krajnje svetog zivota.
Божији врапчић
Написала Милица Писимиси-Лукиду, адвокатица, запослена у министарству рада
Упознала сам Стелу лета 1979. у фабрици чоколаде. Била је обичан радник; радила доста предано, више од 9 сати сваки дан. Сви су је искоришћавали, сви су јој наређивали, и она би без поговора одмах послушала, и увек са осмехом. Стела - овамо! Стела - тамо! Послодавцу је била врло драга зато што је била вредна и послушна.
Већини осталих радника, она је била ,,глупа Стела''. Њено лице је увек сијало, њене усне су увек нешто шапутале. Ако бисте је пажљиво послушали, чули бисте је како говори ,,слава Теби, Господе''.
Често би наш надзорник наредио да обавимо неки посао заједно, тако да сам имала прилику да осетим њену љубазност, њену љубав... Сећам се да би увек понављала молитву, а онда се наглас насмејала, подигавши главу горе, ка небу. Тада је њено лице сијало.
,,Слава Теби, Господе'' би било оно што бисте често чули од ње.
Recommended Comments
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах