Дом епископа је тајни манастир – тајни рај духовни. У њему треба да царује Христов мир.

Монах и монахиња стреме ка ангелском чину у којем нема поделе на мушко и женско, јер важна је Нова твар. Наше заједничко заветовање је послушност Богу и Његовој Церкви.

Чувај тишину молитвености.

Мораш завезати језик печатом девственога стида, тако да се ћутањем удаљиш од змијскога савеза са оговарачима и лажовима.

Наш циљ је: постићи, кроз Молитву Исусову, тихо и радосно молчаније.

Сви људи имају по неколико талената, али најузвишенији на овом свету је – бити пастир људима.

…Ако почну да ти причају сплетке против Владике, ти скрушено реци: ,,Какви смо ми, да ли заслужујемо бољега?“

Монахиње, као свете жене мироносице, служе Христу, служећи следбеницима Апостолâ – епископима.

А ја не завидим вама монахињама, што ће ви, са Богородицом, после васкрсења, ићи испред нас попова. Али, у овом пролазном свету свештенство је дато мужевима.

Послушност претпоставља слободу, а не слепу покорност.

Трпење је плод послушности и љубови.

Велики епископ Николај Велимировић је рекао:

,,Да будем у рају – макар и на крају“…

Сентандреја,

1999.

 

Првобитно објављено у: Монахиња Макарија, Заветовање на девствено послушање, СВЕТЛОНОСАЦ ВЛАДИКА ДАНИЛО КРСТИЋ – ЕПИСКОП БУДИМСКИ КАО ДУХОВНИ РОДИТЕЉ, Манастир Соколица, 2006, стр. 191–192.

Преузето из: Владика Данило Крстић – Светлосник Божје лепоте – списи, беседе, разговори, приредио: Матеј Арсенијевић (Цетиње: Светигора, 2015), стр. 599–600.