Назване по празницима којима претходе, у години постоје цетири задушне суботе: данашње се зову Зимске или задушнице у месопусну суботу, јер претходе поцетку Великог или Цасног поста. Осим њих, постоје још Михољске задушнице - у суботу пред Михољдан (увек је 12. октобра по новом календару), Митровске задушнице - у суботу пред Митровдан (увек је 8. новембра), као и Духовске или Тројицне задушнице, у суботу пред Духове (променљивог су датума јер зависе од датума Васкрса, а он је покретни празник).
На питање зашто се у цркви посебне молитве посвецују умрлима кад се у народу каже "после смрти покајања нема", у верским цитанкама и веронаукама се објашњава да је "Црква установљена ради спасења људи од греха, зла и вецне смрти - смрти духовне. Сила којом се остварује крајњи циљ људског живоспасења јесте - измеду осталих, и молитва - заупокојена молитва. Зато у књигама и пише: непрестана молитва праведнога много може помоци".
На питање у каквој вези могу бити живи са душама умрлих, јер су свет живих и свет умрлих одвојени непремостивим зидом тајне несхватљиве људском уму, у верским цитанкама се одговара примером вина затвореног у тами бурета, али оно, иако ни по цему не може знати шта се дешава у спољашњем свету, ипак сваког пролеца поцне да "цвета". Тако је и са везама љубави измеду света живих са душама драгих умрлих особа, каже се у уцењу хришцанске цркве, која баш зато знацајну пажњу и посвецује молитвама за спас душа оних који су "прешли у царство небеско".
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах