Античким астронимима је било познато да је Земља округла, неки су и сматрали да је планета, али ти подаци нису били јавно знање, нису били свима познати, а и много тога није могло да буде доказано до савремене ере.
Многе античке религије су мистификовале небо, посматрајући га као бескрај. У невидљиве и далеке делове неба смештали су своје богове, а у дубоко подземље своје демоне, зле духове и зле богове. Хришћанска црква је у далеке делове неба смештала Бога и анђеле. Небо је било "горе" и Христос се узнео (вазнео) на небо.
Међутим, ми данас знамо да је небо "високо" неколико километара, и да изнад тога није подручје топле светлости него хладан и мрачан васионски простор и да су сами појмови "горе" и "узнети се" релативни, јер док се Земља окреће око себе и око Сунца, оно што је "горе" се окреће у круг и оно што је "горе" у Србији, није исто што и "горе" на Новом Зеланду.
Са "неба" је у античко време долазило све мистично и натприродно: киша, облаци, гром, метеори. У народу се до скора веровало да лично Бог шаље кишу, а да су удар грома и временске непогоде знак његовог гнева. Данас знамо да је то природна стихија, да небом лете авиони, а да су изнад неба сателити. Остаје питање, где је религијско небо? Да ли се оно претворило у мистичну локацију ван овог света, или је у питању нека одређена локација у космосу? Исус је након васкрсења неколико пута нестајао и појављивао се међу апостолима. Да ли је и током узнесења на "небо" у једном моменту нестао или се узнесење наставило у виду пута кроз космос и након изласка из атмосфере? Да ли ће са анђелима поново доћи из космоса, или ће се појавити на пар километара изнад тла и левитирати до доле? Ако ће се појавити из ванпросторног "неба", која је поента материјализације баш изнад тла, зар није свеједно хоће ли се из те димензије појавити међу људима, Бог нема потребе за ефектима?
Који је савремени теолошки поглед на небо? Шта су небеса на којима се налази Бог и на која се Христос вазнео пред апостолима?
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.