Нуклеарне игре око Ирана и Израела

Хоће ли овог децембра у Хелсинкију коначно бити одржана дуго најављивана Регионална конференција о претварању Блиског Истока у зону без нуклеарног оружја. После управо завршене Генералне конференције Међународне атомске агенције са седиштем у Бечу, изгледи за скуп у Финској све су несигурнији: што је термин ближи, успех је све даљи.

Учесницима петодневног састанка у Бечу понуђене су две резолуције које су се бавиле нуклеарном тематиком на Блиском истоку, руска и египатска. Руси су своју на крају повукли, док је египатска усвојена већином гласова, али као и да није, с обзиром да њена вредност остаје церемонијалног карактера.

Документ руске делегације био је кратак и уопштен, са свега три тачке - подршка доласку, чак не ни директан позив, свих држава из региона у Хелсинки, апел учесницима да се међусобно третирају с поштовањем, без политизације тако озбиљне теме и, на крају, похвала финским домаћинима за досадашње организационе напоре.

Како ни такав дипломатски "испеглани" документ није могао да рачуна на усвајање консензусом - поред Израела, успротивиле су се још и САД, Канада, а од Европљана Велика Британија и Француска - Руси су га повукли.

Египатски предлог резолуције био је већ конкретнији и садржавао формулацију која се овдашним дипломатским језиком назива "упирање прстом": реч је о позиву „свим државама блискоисточног региона" да постану чланице НПТ-ја, темељног документа Међународне атомске агенције којим се забрањује производња нуклеарног оружја.

Како на Блиском Истоку постоји само једна држава која није потписница НПТ-ја, Израел, јасно је на кога се мисли, па је свађа по дужности, која почиње после таквих захтева програмирана. Израелска делегација назива ту врсту резолуције, коју иначе Египћани традиционално подносе на Генералној конференцији Атомске агенције, "малим годишњим ритуалом".

Иран је у пленарној дискусији навео да је "израелски режим одговоран је за хиљаде побијених палестинских цивила, за сајбер-тероризам, за убиства туђих нуклеарних физичара", а све то може радити "зато што зна да увек може рачунати на војну помоћ оних земаља које с Израелом имају јаку емотивну везу", мислећи пре свега на САД и ЕУ.

Делегација Јордана је са друге стране саопштила да је за безусловне преговоре с Израелом који се тичу нуклеарне безбедности Региона, али и "да не признаје израелске границе онакве какве су успостављене после јунског рата 1967. године".

У име Арапске групе земаља при Атомској агенцији огласио се Тунис, чији су представници оптужили Израел да поседује огромни арсенал нуклеарног оружја, који је "је непоуздан, а његово стављање у употребу имало би катастрофалне последице."

Представници Израела су са друге стране нагласили да им је жао што се скреће пажња са Сирије и Ирана и њиховог угрожавања нуклеарне безбедности.

"Иран је тај који представља највећу опасност по мир у региону, не Израел. Али, ситуација је јасна. Ионако се сви уједине у локалној игри лупања по Израелу" рекао је шеф израелске мисије при Уједињеним нацијама у Бечу.

Сиријци су одбацили тврдње да они и Иран поседују нуклеарно оружје и израелске оптужбе назвали јефтином политичком пропагандом.

Решавање квадратуре круга

Изјаве глобалних актера блискоисточне драме такође показују да се дипломатија налази пред проблемом решавања квадратуре круга.

Америчка делегација није подржала египатску резолуцију (гласала је са „неодлучан") зато што сматра да се састанци Атомске агенције не могу користити као изговор за прибијање Израела на стуб срама. Улазак Израела у НПТ сам по себи не решава блискоисточни мировни процес.

Руси су одлучили да дискусију о Блискоисточној конференцији виде с позитивне стране: арапске земље су прво најавиле посебну резолуцију у којој се директно говори о нуклеарним капацитетима Израела, али су је онда повукле у последњем часу као гест добре воље према Израелу. То су као "потез за сваку похвалу" похвалили из руске делегације.

Кина је у дискусији о Конференцији у Хелсинкију драматично ћутала - ни речи о Блиском Истоку од њеног представника.

Многи се питају чему је водила расправа на Блискоисточној конференцији, када две кључне земље, Иран и Израел не долазе у Хелсинки.

Египатски представници тврде да регионалне консултације нису прекинуте ни у најтежим тренуцима и да Хелсинки још може бити успех, јер ни Иран ни Израел нису рекли не. Нису рекли ни да, али то у дипломатији не значи превише.

Аргументи Израела су да је НПТ креиран за мирољубива времена и мирољубиве суседе, те да тај уговор не узима у обзир "мрачну реалност" Блиског Истока. Осим тога, чак су четири регионалне потписнице тог уговора - Сирија, Иран, Ирак и Либија - ухваћене у његовом кршењу. Према томе, прво треба уловити оне који су "унутра" а варају, него се бавити онима који, будуци да су "напољу" не могу ни да варају.

Група арапских земаља покушава, до сада безуспесно, да прогура резолуцију под насловом "Израелски нуклеарни капацитети" већ четврту годину за редом.

Генерална конференција је највисе политичко тело Међународне атомске агенције и састаје се једном годишње, обично у септембру. Чине је све земље чланице потписнице НПТ-а, тренутно 155, плус и оне које то нису, као што Пакистан, Индија и Израел, што значи - практично све земље света осим Северне Кореје.

Извор: