Филм о српским монасима

У конзулату Србије у Њујорку одржана је претпремијера филмске трилогије „Небо на Земљи” редитељке Мирјане Вукомановић. Пројекција је посвећена обнови изгореле Цркве Св. Саве у Њујорку, а премијера у Србији биће крајем септембра. Tрилогија се састоји из делова „Отац Тадеј”, „Тиховатељ отац Данило пре 27 година и сада”, и „Владика Давид – манастир Лешје – Бдење – Монашење – Освећење храма – Велика вечера”.

У првом делу појављује се отац Тадеј, којег је редитељка лично упознала.

– Оца Тадеја народ сматра светим, јер је он сам „небо на земљи”. Имала сам среће да више пута разговарам с њим, а ово је било његово прво појављивање пред камерама – истиче Мирјана Вукомановић. – Други део трилогије посвећен је испосништву и коришћен је део из филма „Тиховање” о Оцу Данилу, који сам снимила пре 27 година у испосници Св. Саве изнад Студенице и комбинован је са новим материјалом. Филм је без речи, само је присутан глас професора Ашковића, који гледаоцима приближава исихастички метод, заснован на подвигу смирења, послушања, молитвеном очишћењу ума и срца, где се мистично виђење Бога дешава кроз аскезу, исихију – каже Мирјана Вукомановић.

Трећи део филма, како додаје, говори о саборности, заједничењу, литургији у којој се дешава највећа тајна сједињења људи с Богом, сусрет Бога и човека. – Литургија је пут између неба и земље, да би се видело ново небо и нова земља и зато се филм и зове „Небо на земљи”. А само причешће је најјаче сједињење неба и земље, наше пале људске природе са Божанском. На литургији сам Господ служи и сви су присутни и живи и мртви и свети. Ја сам била једна од њих и то се надам да се види, да је изнутра снимано. Скраћивани су догађаји, али су у изабраним деловима догађаја поштовани канони, зато што је то најсавршенија драматургија.

У трећем делу реч је о владици Давиду који је и сам био режисер.

– Владика је један од најпаметнијих људи које сам икада упознала, просвећен, и просветљен, и најскромнији владика који ми је дозволиo да снимам на тај начин. Најважније ми је, и то сматрам највећим успехом, да га нисам разочарала – наглашава редитељка која је снимила и кратке филмове „О ћутању” у манастиру Крушедол, „Тиховање” у Испосници Св. Саве, „Похвалу Светоме кнезу Лазару ” у неколико манастира.

Говорећи о идејном оквиру ове трилогије, редитељка каже:

– Неописива је жудња човекова за оним „нечим” што му недостаје, а многи не знају шта је то и збуњени су око онога што траже. Зато се лако задовољавају било којим емоционалним искуством верске природе. Обожење је циљ нашег постојања, јер Бог је изабрао наша срца за свој храм. Ми не откривамо и не тражимо Бога, већ се Бог кроз нас открива. Није човек тај који урања у Духа Светога, већ Дух Свети урања у нас у мери у којој је наш унутрашњи простор припремљен и прочишћен. Исто тако, Бог се не може разумети без покајања, преумњења, промене ума, тј. метаноје...

Када говори о томе зашто се у свом раду враћа овој тематици, Мирјана Вукомановић наглашава „да се у данашњем свету човек, болестан од заборава на Бога, упиње да сам својим силама преобрази свет, да га учини хуманијим, праведнијим и бољим”.

– Монаси су обучени да се Богу предају без остатка. Побеђују грех жртвовањем. Монашењем одричу се овог света, и освећени и обожени, на много вишем нивоу постојања, чине много добра целом човечанству. Њихова мисија у свету је тиха и ненаметљива, али то је суштински активизам, смирени активизам. Монашки подвиг обожења није индивидуалног карактера, јер они својом огромном снагом утичу на судбину света. Монах, попут Христа, узима све патње и болове овога света. Они су духовни ратници, тајанствени служитељи свету. Њихове молитве држе васељену – каже наша саговорница.

Филм „Небо на Земљи” снимљен је захваљујући финансијској помоћи Филмског центра Србије. – Први пут сам добила новац, а конкурисала сам много пута. Симболичну суму добила сам и од Министарства вера – каже ова ауторка, позната и по филму „Три летња дана”, који је био наш кандидат за Оскара. Говори и шта је привлачи документарној форми:

– Врло ретко гледам игране филмове. Мислим да су документарци данас много занимљивији, животнији, паметнији. Под документарним убрајамо и ауторске, високоуметничке филмове какве је правио и мој професор Влатко Гилић. Хтела сам да направим филм медитативног типа поучена речима оца Тадеја да не постоји ниједно људско биће на овој планети које истински не чезне за Богом.