Митрополит Лука (Коваленко): Да ли спавамо?

Христос посреди нас, драги моји читаоци!

           Под сводовима нашег храма данас су се чуле речи апостола Павла, којима се завршава његова Прва посланица Коринћанима: „Бдите, стојте у вери, мушки се држите, снажите се. Све да вам бива у љубави“ (1 Кор. 16:13-14).

           На први поглед се чини да је пред нама уобичајена и побожна поука, својеврсна топла опроштајна жеља коју је апостол упутио својој вољеној пастви. Међутим, ако боље размотримо контекст живота у Коринту, схватићемо да ове речи нису апстрактни комплимент. То је строг апостолски позив и директна епитимија. То је разобличавање због духовно-моралне безбрижности, због раслабљености у коју је огрезла заједница, која је за себе сматрала да је богата даровима Духа, али је изгубила главно.

           Апостол каже: „Бдите!“ – зато што је Коринт заспао. Задремао је у свом самозадовољству, у споровима око тога ко је важнији, у трвењима и гордости. А тамо где дух тоне у сан наступа неизбежна оскудица љубави. До чега доводи недостатак љубави у црквеној средини? Апостол Павле се у својој посланици дотиче најболнијег и рањивог маркера људске природе – односа према материјалном, према новцу у самој Цркви.

Кад љубав пресушује заједница се претвара у организацију, а духовна наследност у механичку размену услуга.

           Колико често се данас дешава да прве речи, које чује човек рањене душе, прекорачивши праг храма и тражећи Спаситеља, нису о покајању, да нису вест о милосрђу и љубави Божјој, већ да наилази на ценовник. Црква има законито право на то да је верници издржавају, али је невоља у томе што се ово право неприметно претвара у захтев.

           Живети о трошку пастве, користити њене ресурсе, а притом се уопште не бринути за њено духовно узрастање значи не понашати се као пастир, већ као најамник. Добри Пастир полаже своју душу за овце, а најамник у овцама види само извор сопственог благостања. Кад финансијска компонента заклања Тајну, кад ценовник постаје изнад милосрђа, чинимо издају истог оног апостолског позива који смо данас чули. И овде апостол Павле верницима даје универзални духовни закон: „Све да вам бива у љубави.“ Размислимо о овим речима. Често нам се чини да су будност, строгост, стајање у вери, храброст и чврстина – једна страна хришћанског живота (строга, аскетска и бескомпромисна), а да је љубав потпуно другачија (блага, снисходљива и свепраштајућа). И неретко покушавамо да их раздвојимо. Једни бирају ревност без љубави и претварају се у фарисеје, који се спремају да „огњем и мачем“ бране ортодоксију. Други бирају „љубав“ без чврстине и будности претварајући је у непринципијелно повлађивање греху.

           Међутим, Реч Божја не дозвољава овакву поделу. Будност, стајање у вери и храброст се не укидају љубављу, већ се спајају с њом! Стаменост без љубави се претвара у суровост и фарисејство. А љубав без истинске вере и храбрости се изрођава у млакост и поводљивост.

Права хришћанска храброст се не састоји у томе да човек уме да спори и осуђује, већ у томе да чува срце чисто од користољубивости и равнодушности. Права верност истини Божјој јесте способност да се ближњем служи без освртања на корист.

           Драги моји! Позив апостола Павла је данас упућен свима нама – и пастирима и мирјанима. Проверимо своја срца. Да нисмо заспали? Да нисмо своју веру претворили у уобичајени ритуал, а своје храмове у тржницу?

           Стојмо у вери чврсто, непоколебљиво чувајући Христову истину, али то чинимо искључиво с љубављу, јер пред Богом је вредна само она верност која је огрејана пожртвованом и несебичном љубављу према човеку.

ЛУКА (Коваленко)   _{митрополит запорошки и мелитопољски
кандидат богословских наука}

Извор: t.me/lekarzpmluka

За портал "Живот Цркве" са руског превела: Марина Тодић