Како је хиндус постао православни свештеник

Када сам први пут срео Његово Високопреосвештенство Господина Амфилохија на мом острву Вануа Леву у граду Савусаву, било је то недјељног јутра 18. јуна 2010. године. Посјетио ме у мојој радњи, стајавши близу врата. Мислио сам да се ради о обичном човјеку, али сам убрзо спазио да је на грудима носио крст са нашим Господом Исусом Христом. Увео сам га у радњу. Био сам изузетно сретан и сузе су се почеле слијевати низ моје лице док сам се руковао са њим. Са осмијехом на лицу позвао ме да изађемо ван и водили смо пријатан разговор.

Успио сам опет да га сретнем и наредне недјеље. Био је то једини пут када сам се молио са светим човјеком, ја, који сам до тада био изузетно одлучан Хиндус и који нисам желио постати Хришћанином. Једне вечери сам га позвао у мој дом на вечеру и да упозна моју фамилију. Кроз свој живот Хиндуса нико никад није посјетио моју фамилију. Али оно што је Његово Високопреосвештенство учинило својом посјетом, и поред тога што нисам био Хришћанин, за мене је био јако емотиван моменат који ме оставио без ријечи. Нешто смо разговарали и он ме послије упитао да ли желим да промијеним своју вјеру и постанем православни Хришћанин. Оно што је било лако за запазити јесте да је то био човјек препун љубави и истинске вјере.

Након тога одвео је мене и моју породицу у Грчку, гдје сам рукоположен за ђакона у манастиру Пресвете Богородице на Родосу. Упознали смо шта је Православље. То је истинита вјера и данас сам поносан што сам православни Хришћанин. Када видим цркве и манастире, крену ми сузе на очи и захваљујем нашем Господу и Спаситељу, Исусу Христу, који је преокренуо наше животе у Православље.

Седмицу дана након тога рукоположен сам у свештеника у цркви св. Григорија Паламе у Солуну. Био је то велики дан за моју породицу као и за становнике мог острва Вануа Леву. Никада у свом животу нисам ни помислио да бих могао постати православни свештеник, али сам тако поносан и желим да на томе стално захваљујем нашем Господу Исусу Христу.

Увјеравам вас да ћу уз Божију помоћ и благослов Његовог Високопреосвештенства Амфилохија многе на мом острву привести православном Хришћанству, у цркви св. Атанасија и св. Николе на Вануа Леви. Нека благослов нашега Бога и Његова безгранична милост буду са свима вама.

Желим да се захвалим Његовом Високопреосвештенству Архиепископу Амфилохију што ме рукоположио у ђакона, и захваљујем се монахињама и оцима манастира на Родосу. Поред тога желим да се од срца захвалим становницима Родоса за бригу и љубав коју су показали током нашег боравка на овом острву.

Коначно, желим да се захвалим свим људима православне заједнице у Солуну на њиховој несебичној подршци током мог рукоположења и мог цјелокупног боравка.

Написао о. Варнава Наир

http://www.johnsanidopoulos.com/2013/06/how-hindu-from-fiji-became-orthodox.html ;