Marina Djokic

Радим у основној школи већ 12 година. Моје скромно искуство у раду и комуникацији са децом, узраста од 7 до 15 година је следеће: деца ко деца, неко мирније -неко живахније, неко интелигентније - неко мање- неко васпитано - неко мање (или уопште). Углавном, деца нису крива ни за шта! То подвлачим и потписујем. Деца само емитују оно што им се сервира у кући у породици и преносе у школску средину! Када би се родитељи више позабавили својом децом, више разговарали, грлили се, шетали...па где би нам био крај? Овако, шта очекивати од девојчице или дечака коме или којој су мама и тата разведени, или се туку, дрогирају? Ти исти родитељи углавном не раде нигде, или раде код приватника од јутра до мрака. Ти исти родитељи - тате су били на ратиштима од Словеније до Косова! А маме??? Маме су одрасле на Гранду, Лепој Брени и осталим фолкеркама. Шта ми онда тражимо од њихове деце? Да буду нешто друго? НЕ! Деца су копија својих родитеља. Ти исти родитељи, које је Бог удостојио да се тако зову, од своје деце праве нераднике, физички неактивне и у сваком смислу запуштене...осим наравно изузетака. То је јако мали број деце која су заиста дивна, вредна, ревносна...Да закључим: насиља је увек било. Мангупа је одувек било. Ни ми нисмо ишли у школу тако давно. Али...ако ми одрасли променимо свест, мерила вредности, ставимо Христа испред себе и имамо пуно,пуно љубави за своје најмилије па и за све око себе онда неће више бити ни туча, ни злобе, пакости међу децом.

Sjajan tekst!

Kod vas je bar okiceno...kako-tako...U mom gradu nema gotovo niceg od ukrasa, nema doceka na trgu...

Сјајно!!! Нисам ни сумњала у свог декана !

???

Гледала сам, леп прилог, али ја и даље не знам како се људи овде упознају , јер кад год дођем на овај сајт - никога нема!