Зашто тако сложени ритуали? Зар није лакше имати једноставну, искрену веру?

Једноставна, искрена вера срца и постојање црквених обреда нису у супротности једно с другим, већ се, напротив, међусобно допуњују.

Најпре да видимо шта је то обред. Руска реч „обряд“ има словенске корене и означава одећу или одело. Другим речима, обред је спољашњи израз човекове вере, оно што ту веру чини видљивом и опипљивом, што јој даје „одело“ како би се она испољила и ван човекове унутрашњости. Обред је такође средство религијског препознавања: лако ћемо уочити разлике између обреда хришћанских цркава и верских обреда у исламу или хиндуизму. Најзад, обред је својеврсни чувар и преносилац духовног, културног и историјског наслеђа одређене верске традиције.

Из Јеванђеља видимо да је и Господ Исус Христос учествовао у обредима старозаветне религије: Он је, као и сви други људи који су дошли на Јордан, примио крштење од Светог Јована Крститеља. Многа чуда која је Господ чинио била су праћена одређеним радњама: слепцу је исцелио очи прашином са пута, благословио је хлеб и рибе које су се затим чудесно умножиле, а раслабљеноме је заповедио да узме своју постељу и пође.

Током Тајне вечере Спаситељ је установио Свету Тајну Евхаристије, служећи старозаветну пасхалну трпезу, чији је поредак био подробно уређен у јеврејској традицији. Исус Христос је својим ученицима такође оставио одређене радње које је требало да сведоче о њиховој вери. Следећи пример свога Учитеља, апостоли су такође крштавали водом оне који су примали хришћанство, служили Евхаристију, благосиљали и полагањем руку на епископе и свештенике призивали благодат Светога Духа.

Ове свештене радње наставиле су свој живот кроз даљу историју Цркве. Временом је развијен одређени поредак њиховог вршења — сами црквени обреди.

Они само на први поглед делују сложено и неразумљиво, као што нам, уосталом, све са чим се први пут сусрећемо у почетку изгледа тешко. Да бисте читали књигу, најпре морате научити да читате. Да бисте разумели како неки уређај функционише, најпре треба погледати упутство. Да бисмо разумели садржај богослужења, било би добро да се упознамо са основама црквеног језика и да чешће присуствујемо богослужењима. Исто је и са обредима.

Иза спољашњих радњи не стоји само жива човекова вера у Бога, већ и дубока теологија, лепота, богатство и конкретне околности црквене историје. Да бисмо то разумели, потребно је мало труда. На пример, обредна страна Свете Тајне Брака не преноси само учење Цркве о браку, већ и драматичну историју брака у Византијском царству, док чаша вина из које младенци заједно пију подсећа на главну Тајну Цркве — Свету Евхаристију.

Зашто су потребни сложени црквени обреди, зар није једноставније ограничити се на једноставну, искрену веру срца?

Парадоксално је то што људи који се често противе црквеним обредима окружују поједине црквене празнике бесмисленим радњама, веровањима и забранама. Због тога се често постављају прилично необична питања, попут: „Да ли се на православне празнике сме ићи на гробље?“ или „Да ли сме да се коси трава уочи празника Свете Тројице?“

За употребу освећене воде, нарочито воде освећене на Богојављење, везана су многа сујеверја и необична схватања која немају никакве везе са духовним животом.

Не треба се плашити обреда — обреди прате сваки важан догађај у животу људи. Сви народи повезују одређене обреде са венчањем, сахраном или рођењем детета. Обред је језик којим једни другима говоримо о најважнијим стварима. Речима се не може изразити све оно што може да изрази једноставан пољубац или руковање.

Није зато изненађујуће што Црква користи овај језик у свом општењу са Богом. Поред тога, обреди дају духовном животу видљив и опипљив облик. У Светим Тајнама Цркве субјективно унутрашње искуство добија свој печат у објективном, спољашњем знаку, који је, према учењу Цркве, сведочанство о извршеном Божјем дејству.

о. Евгеније Мурзин

извор