Том приликом, са свештеним и монашким клиром Епископије славонске уз саслужење архимандрита Павла (Радусиновића), протојереја Драгана Гаћеше и протођакона Милана Томашевића, у предпразничне дане Светих новомученика јасеновачких, Преосвештени Владика славоснки г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Јасеновцу
Спремајући се за предстојеће дане празновања Светог свештеномученика Петра Дабробосанског чији спомен наша Света Црква молитвено прославља 17. септембра, а у периоду када Епископија пакрачко-славонска обележава и дане Светих новомученика јасеновачких, 6. септембра 2018. године манастир Јасеновац посетила је делегација Града Источно Сарајево.
На челу са Високопреосвештеним Митрополитом дабробосанским г. Хризостомом, свештенством и градоначелником Источног Сарајева г. Ненадом Вуковићем, делегација је кренула стазом мучеништва и страдања Светог Петра Сарајевског и Дабробосанског, почевши од сарајевског затвора у коме је овај светитељ био заточен, преко Јасеновца и све до Јадовна, места његове мученичке кончине.
Том приликом, са сестринством манастира Јасеновца, уважене госте дочекао је Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован. После поклоњења моштима Светих мученика јасеновачких, обиласка манастирског храма и окрепљења, у пратњи владике Јована гости су посетили Спомен-подручје Јасеновац где је одслужен мали молитвени помен, а затим и споменик „Камени цвијет“.
У оквиру прослављања Светих новомученика јасеновачких, 6. септембра 2018. године, у Владичанском двору у Пакрацу, са благословом Преосвећеног Владике пакрачко-славонског г. Јована, председника Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржан је редовни семинар за наставнике Богословија на тему „Како предавати о Јасеновцу“.
Пошто је Владика пожелело добродошлицу окупљенима и изнео уводно излагање присутним професорима и ђацима Богословије Светог Петра Цетињског, који су такође пратили овогодишња предавања семинара, обратила се гђа Радана Станишљевић, гимназијски професор књижевности у Градишци у Републици Српској. Тема њеног излагања била је анализа поеме Скендера Куленовића „Стојанка мајка Кнежопољка“. Страдање српског народа Козаре и Поткозарја, на челу с др Младеном Стојановићем, опевано у поеми, проф. Станишљевић сагледава кроз очи мајке - жене из народа која је изгубила три сина. Анализом народног језика с тих простора, употребљеног од стране Куленовића, показује да је мајка Стојанка заправо персонификација саме планине Козаре и доказује њену важност и данас за народ с тих простора.
После краће паузе, окупљенима се обратио историчар г. Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац, с темом „Како предавати о Холокаусту: „Писма Хилде Дајч“ Александра Зографа“. Након упознавања присутних с контекстом Европе у Другом светском рату, а нарочито са судбином њених јеврејских заједница током спровођења „Коначног решења“, г. Радојковић је нагласак ставио на окупирану Србију од 1941. до 1942. године и на судбину Хилде Дајч. На основу писама које је Хилда писала Нади и Мирјани, ретког примарног извора из пера жртава холокауста у окупираној Србији, и стрипа који је сачинио Зограф, г. Радојковић је упознао присутне и с методологијом предавања у Јад Вашему када су у питању предавања о овако сложеним темама као што је холокауст.
Дискусијом о потенцијалној употреби стрипа Александра Зографа у настави, као и о култури сећања на страдало јеврејско становништво окупиране Србије, завршен је овогодишњи семинар.
Извор: Српска Православна Црква
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах