Упокојила се у Господу монахиња Анисија

У то вријеме игуманија манастира је била Сара Ђукетић. Овдје је и пострижена у расу под именом Текла. Подвизавајући се у овом манастиру борила се и изборила са својим сестрама за ослобађање оца Јустина из затвора. У Ћелијама је била све до 1963. године када са мати Анастасијом одлази у Херцеговину у манастир Дужи у вријеме митрополита Владислава, код мати Теодоре, гдје остаје до 1969. године. На дан Св. Василија Острошког 1969. године одлази са мати Анастасијом у манастир Раиновац када и узимају завјет да гдје год буду у даљем животу славе Св. Василија Острошког. Касније су премјештене у манастир Пустиња код Ваљева гдје се подвизавала и била на послушању на манaстирском имању Поћута. Потоњи игуман Острошки, о. Лазар, је у то вријеме неки краћи перод живота боравио у овом манастиру. Била је одличан познавалац типика и одличан појац, многе богослове је научила појању, међу њима и владику Јована Пурића. У Пустињи остаје све до 2003. године када због болести долази у манастир Острог с благословом митрополита Амфилохија и тадашњег игумана манастира владике Јована. У чин мале схиме митрополит Амфилохије је замонашио 29. 12. 2003. године у манастиру Ћелија Пиперска и од тада њена небеска покровитељка постаје света мученица Анисија Солунска. У Острогу се подвизавала све до свог представљења Господу, после краће болести, на дан св. Стефана Пиперског, покрај чијих моштију је и замонашена.

Ако би поранили у цркву, много прије службе, затекли би малену монахињу, како сједи на столици, са бројаницом у руци, ”дошла мало у миру да поразговара са Богом”. Сигурно би вам се осмијехнула…

Мати Анисија, моли Бога за нас са Светим оцем нашим Василијем.

http://www.ostrog.co/index.php/2013/06/upokojila-se-u-gospodu-monahinja-anisija/