Узмак културе - Академик Владета Јеротић у Ваљеву

Академик Владета Јеротић поново гост трибине „Православље и млади“
Цивилизација и култура би требало да буду заједно
- Светосавска омладинска заједница приредила је још једно сабрање за памћење, у оквиру ког је академик др Владета Јеротић у препуном Центру за културу Ваљевцима говорио о теми „Узмак културе“. Будући одржана на празник Сабора Светог Архангела Гаврила, трибина је уз благослов Владике Милутина и подршку високопреподобне мати Гликерије, игуманије манастира Ћелије, била посвећена Светом Ави Јустину, који је оставио дубоке трагове у интелектуалном развоју др Јеротића, једног од најистакнутијих научних прегалаца новијег времена –
Са Авом Јустином било је дивно разговарати. Др Владета Јеротић почео је да одлази у Ћелије 1951. године. Најпре сам, а потом и са супругом Јеленом.
- Било би нас највише петоро на Литургији. Тројица мештана из оближњег села, Јелена и ја. Отац Јустин проповедао је након читања Јеванђеља 15- 20 минута. Надахнуто, као да је црква пуна. Био је пун снаге. Бог је дао да се роди и умре на Благовести. Упознао сам и његове ученике. Први међу њима био је академик Димитрије Богдановић, сјајан византолог и преводилац. Потом долази Епископ Атанасије Јевтић... Никад ми није пало на памет да ме неко прати, иако је УДБА знала шта Ава Јустин руча, а камоли ко му долази у посете. Био је прогнан у манастир Ћелије и многи нису смели да дођу. Он је служио Литургије, писао књиге и проповедао. Уз њега су биле мати игуманија Гликерија и дивне сестре- сећања су др Владете Јеротића на дане проведене уз ћелијског богомудраца.
Тема излагања „Узмак културе“ заснована је на односу цивилизације и културе, који се кроз векове видно променио. У старим речницима, ови појмови нису се разликовали. Ако је човек културан, подразумевало се да је цивилизован. И обратно. У 20. веку, међутим, долази до различитих дефиниција у речницима. Тада се, објашњава др Јеротић, појављује дело „Пропаст запада“немачког историчара и философа Освалда Шпенглера, које се супротставља увреженом схватању да је историја човечанства континуиран процес напредовања. Наиме, Шпенглер сматра да се свака култура рађа, развија и пропада. Кад је цивилизација близу врха у свом развоју, култура је близу дна. Могу ли цивилизација и култура да иду заједно? Требало би, ако размишљамо као Хришћани, оцењује др Владета Јеротић. Цивилизација је неговање материјалне културе, технологије и науке, а култура је пак сачињена од религије, философије и уметности. На Балкану, ова два појма су удаљена. У западној Европи, умногоме блиски.
Проучавајући западна друштва, нарочито у време лекарске каријере у Швајцарској и Немачкој, др Јеротић уочио је да је тешко наићи на научника – атеисту, без обзира на то да ли он проучава делове атома или се бави људском душом. Атеизам није последица науке. Много је примера врсних научника, који су били изразито религиозни. Уосталом, и творац еволуционистичке теорије Чарлс Дарвин био је религиозан и позивао је да се не прави јаз између науке и религије.
Цивилизација и култура требало би да буду као сестре Лазара из Витаније, Марта и Марија. Обе су волеле Христа. Марта се трудила да Га што боље угости, припремајући послужење, док је Марија седела крај ногу Спаситеља и слушала Његову реч. Не смемо претерати у улози нити једне од сестара, већ њихов значај помирити у животу, истиче академик Владета Јеротић. Дакле, радом и молитвом смо Господу најугоднији. До доласка Спаситеља, Јевреји су били изабрани народ. Од Христа, сви смо призвани на то. Људи не воле реформе у себи, а Христос нам је донео управо то – револуцију унутар сопственог бића. И тога се, ако желимо да живимо хришћански, морамо придржавати, закључио је др Владета Јеротић.
По завршетку излагања, др Јеротић одговарао је на питања посетилаца. Програм су песмом улепшали појци Милош Матић, Александар Филиповић и ђакони Јован Новитовић и Драган Станојевић.
Ј. Ј.