Саопштење из Канцеларије Епархије аустријско-швајцарске

Даље износимо следеће аргументе:

• Српска Православнa Црква у Швајцарској никада није имала статус државно признате Цркве, него од постојања у Швајцарској 1969. г. била je организована као Удружење грађана (Verein): „Српска православна црквена општина у Цириху је удружење у смислу чл. 60 и следећих чланова Грађанског закона (ZGB)“. Тај статус су имале и имају и данас све Црквене општине у Швајцарској. Статути Црквених општина у Швајцарској су одобрени од Савезне владе Швајцарске и од ”Светог Архијерејског Сабора АС.Бр.24/40 од 05. новембра 1991. године.

На скупштини у Цириху прихваћени су ти статути, што је потврдила и протиница Хелена Тодоровић, супруга проте Драшка.

• Српска Црква у Швајцарској има статус религиозног Удружења грађана, она је на основу швајцарског Закона о порезу, члан 171а, ослобођена плаћања пореза.

• Господин Милутин Шћепановић је сам поднео писмену оставку на место председника, која је на скупштини Црквене општине прихваћена.

• Центар у Цириху у Цоликертшрасе 74/76 никада није био власништво Српске Цркве и Црквене општине Свете Тројице у Цириху, него је годинама плаћано изнајмљивање Реформаторској Цркви. О томе је извештавала и швајцарска дневна штампа. (Tages Anzeiger 05. 03. 2015. г.). Такође се види и из књиговодства Црквене општине Св. Тројице да је плаћала кирију за изнајмљивање.

• Српска библиотека ”Катарина Јовановић” такође није изгубљена, него је ЦО Свете Тројице 12. јуна 2007. године поклонила поменуту библиотеку Централној библиотеци у Цириху. (О томе постоји информација на сајту ЦО Свете Тројице у Цириху).

Са овим информацијама желимо да широј јавности доставимо истину о томе да наша Цркве и надлежни Архијереј Преосвећени Господин Андреј, поштије Швајцарске законе.

Из Канцеларије Епархије аустријско-швајцарске