Разговор са протом Голијаном у Ваљеву

Прота Милорад Голијан поново са верним народом Ваљева

Смрт се топи на живоме Богу

Један од несумњиво најблагороднијих пастира Српске православне цркве новијег доба, глагољиви беседник дубокоумних поука, састрадалник српског и несрпског народа на босанскохерцеговачким стратиштима, мисионар плодоносног литерарног дара (књиге, часопис „Српски Сион“, радио емисије)- прота Милорад Голијан, пензионисани парох из Сремске Митровице био је гост трибине „Православље и млади“, у Ваљевској гимназији 28. марта ове године, коју је, благословом Епископа ваљевског г. Милутина, приредила Светосавска омладинска заједница. Добро познат и радо виђен у граду на Колубари захваљујући учешћима саборовања у организацији манастира Ћелије, прота Милорад Голијан казивао је бројним Ваљевцима „о значају литургије у време поста“.

Тема, увек актуелна. Нарочито у данима Часног поста када се, вежбајући и узрастајући у врлинском животу, припремамо да у Светој Евхаристији прославимо празник Васкрсења Господњег- камен темељац вере наше. Празник који најексплицитније сведочи љубав Бога према човеку јер управо у њему садржана је симболика крсне смрти Сина Божјег- дара нам вечног живота.

Бог је слободно и умно биће које воли, а ми смо по наличју му створени. Наши прародитељи Адам и Ева у Рају имали су све. Само да „дрво познања“ односно „дрво слободе“ не дирају. Нису послушали, јели су с њега и удаљили се од Бога. Спознали су да су голи. Како то раније нису видели? А на оку им је било све у Рају- дрвеће, цвеће, животиње... Нису, јер је светлост Бога Логоса била у њима. Били су обучени у бесмртност, збринути као дете у утроби мајке. Јели су и „постали“ голи и, оставши без Бога, примили зло света- говорио је прота Голијан о грехопаду.

Господ Христос каже „узмите једите, ово је тело моје...“. Те нас речи на свакој Светој Литургији подсећају да живимо литургијски живот, да нам срце гледа у Голготу, Дух Свети нас води а сатана сатре своје мисли у крви Спаситељевој.

На Светој Литургији, приликом епиклезе, призивамо Духа Светога да освети Часне дарове. Јер, Дух је сила и дише где хоће. Он својом снагом размакне време и простор од часа и места страдања Христовог до „нашег часа“. Да на Литургији сабрани приђемо Христу и видимо крв Његову која се пролива на отпуштење грехова наших. Смрт се топи на живоме Богу, а лаж нестаје у крви Сина Божјег у којој нема никаквог зла. Сатана је кнез овога света и зато у њему има зла (ратова, глади...). Он јуриша непрестано, али зло неће победити невино проливену крв Христову. Та борба ће трајати док се сви не спасемо и не завредимо Царство небеско. Треба живети литургијским животом. Јер, само вођени Духом Светим можемо остварити напредак у породици, науци, школи и другим пољима живота. Доста је било грађења богомоља. Српски народ је у очајању. Храмови се у душама људи морају подизати- поручио је прота Милорад Голијан.

Српска православна црква украшена је низом предивних светитеља- учењака, владара и војника бранитеља светиње православља и мученика. Они су наша „леђа“. Док је њих, и у нама ће снаге бити, закључује прота Голијан.

Посредством видео линка, у програм трибине укључили су се јереј Саша Ђурђевић, парох у Каракасу и идејни творац трибина „Православље и млади“и јеромонах Андреј, професор Призренске богословије и сабрат манастира Дечани. Свештенство Епархије сремске упутило је апел за помоћ тешко оболелом свештенику Владимиру Живковићу из Бечмена, којем је неопходна трансплантација костне сржи. Саборовање је својим анђеоским гласом украсила ученица ваљевске музичке школе Теодора Рафаиловић.

Циклус трибина „Православље и млади“ 11. априла 2013. године у сали Вишег тужилаштва наставиће предавање „Можемо ли се учити да волимо“ проф. др Владете Јеротића, најавио је јереј Дејан Трипковић. Након тога, према његовим речима, у плану је трибина посвећена одумирања српских села. О овом изузетно великом а, чини се, системски нимало решаваном проблему, говориће аутор популарног серијала „Задња кућа Србија“ новинар истраживач Милан Поповић.

Јадранка Јанковић