Jump to content
  • Поуке.орг - инфо
    Поуке.орг - инфо

    Протојереј-ставрофор Далибор Милаковић: Благовијести – почетак нашег спасења!

    На празник Благовијести Пресвете Богородице у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици уз сабрање вјерног народа, служена је Света литургија којом је началствовао је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Драган Митровић, протојереји: Миладин Ккнежевић, Бранко Вујачић, као и протођакон Владимир Јарамаз.


    У славу Божију, а у част Пресвете Владичице Богородице, током Свете литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.

    Сабраном вјерном народу, поучним пастирским словом обратио се началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.

    У својој празничној бесједи, отац Далибор је говорио о дубљем значају и смислу овог великог празника којег данас торжествено прослављамо. Наглашавајући притом, да је празник Благовијести, радосна вијест – објава и почетак нашега спасења. Као и да је самим актом, дјелом оваплоћења Бога Логоса, Бог постао човјек, да би човјек постао Бог.

    Благовијести – то је празник када светкујемо долазак Архангела Гаврила који је јавио Богородици благу вијест да ће она зачети од Духа Светога (без мушкарца) и родити Сина Божијег као Сина Човечијег, са именом Исус Христос. Пресвета Дјева Марија је пристала на то тек пошто је провјерила Архангела. Јер она се тајно заветовала Богу да ће увек бити дјевојка, а то је знао само Бог, њен тобожњи муж Јосиф и она сама. Дјева Марија је знала из Библије да се и ђаво може јавити у облику светлог ангела. Зато није била лаковјерна, као наша прамати Ева.

    На празник Благовијести, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин гријех непослушности. Ева је употријебила своју слободу на зло и на радост ђавола, а Богородица је употријебила своју слободу на свету службу Богу и смирено ускликнула „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој ријечи!“

    Зато, по ријечима оца Далибора, Благовијести су почетак домостроја спасења којег је Бог планирао, као и почетак онога што је Бог најавио, првенствено кроз Стари завјет, преко пророка и људи Божијих, људи праведних и свега онога што су Израиљци као одабрани народ Божији ишчекивали.

    Такође, овом приликом отац Далибор је најавио и пројекцију филма о Преоподобном Јустину Ћелијском у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења. Пројекција филма поводом 40 година од упокојења Преоподобног Јустина Ћелијског почеће у 19 часова.

    Светим тајнама Тијела и Крви Христове, приступио је и присајединио се вјерни народ у великом броју.


    Извор: Митрополија црногорско-приморска




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Lepa beseda ali imam primedbu na jednu ne baš srećnu terminologiju: "tobožnji muž"!? Ne, Josif je bio stvarni muž Bogorodice; u protivnom bi pred jevrejskim zakonom (koji je po Njegovom svedočenju došao da ispuni) On bio vanbračno dete! Naravno da je začela Duhom Svetim a ne od Josifa jer su po dogovoru zavetovani na devstvo .. ali to spoljašnji svet ne zna! To je tek Crkvom otkriveno, tj. to je Gospod Duh Sveti tek Crkvi otkrio kada je mnogo kasnije od dana Blagovesti na Pedesetnicu sišao među ljude i zacario se u Crkvi. Istorija je morala da teče spontano i da svi budu u uverenju da Hristos jeste Josifov sin što u duhovnom smislu on to jeste i bio. Muž i žena su u braku JEDNO duhovno biće pa Josifu pripada očinstvo jer je zakoniti muž Bogorodice... iako je tajna spasenja imala drugi scenario. Da Josif nije "tobožnji" (znači lažni ili fiktivni) muž svedoči i to što je hteo da odvoji od sebe Majku Božiju kad je video da je trudna .. misleći da je preljuba u pitanju. Tada je Gospod intevenisao i preko Anđela mu rekao o čemu se radi .. ali za okolinu kao i za đavola On je morao biti sin Josifa i Marije. Niko tada, pa ni Anđeli (angeli udivišasja), nije mogao ni da sanja da im se tu pred nosom rodio Bog koji je sazdao Vaseljenu! Đavo je morao biti u tom uverenju da ne bi odustao od smrti Hrista; nije smeo da nasluti da je Bog u ljudskom telu. Sama ta tajanstvenost dolaska Anđela, njegovog razgovora sa Bogorodicom pa kasnije i intervencije kroz san Josifa govori dosta u prilog tome da otac laži i smrti nije smeo da oseti ko se rodio. Hristos je za okolinu i sav onaj narod morao biti sin Josifa i Marije! Mi danas znamo ko je On ali tada to niko nije mogao ni da sanja! Nije smeo đavo da odustane od ubistva ovog proroka (jer ga je smatrao samo prorokom) jer ne bi bilo Vaskrsenja ni uništenja smrti! Gospod najdirektnije svedoči ovome u prilog: "Ja sam i došao za ovaj čas" .. drugim rečima: "Ja sam i došao da umrem" da bi Život (a On je Život) sišao do korena smrti i razorio je. Samo je to moralo za đavola da ostane nepoznanica jer se Bog u Hristu može videti samo Duhom Svetim koji đavo nema. 

    Prema tome, pred zakonom i Božijim, državnim i ljudskim koji su tada važili Josif nije bio "tobožnji otac" već stvarni roditelj Hristov .. iz ugla zakona i zemaljskog i duhovnog.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...