Прослава Божића у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву

Данас сам први пут био у затвору за малолетнике у Ваљеву! Присуствовао сам Литургији коју су служили отац Дејан Трипковић, свештеник затворске капеле, и отац Невен Лукић, свештеник у Покровској Цркви у Ваљеву и вероучитељ у Ваљевској гимназији. И могу да кажем да је на лицима оних који су лишени слободе било више радости него некада на лицима нас "узорних" људи који идемо у Цркву. Можда зато што они гледају на Цркву као на простор слободе и ослобођења, простор радости и сусрета са Богом. А ми? Да ли и ми на Цркву увек гледамо као на један радостан догађај који нас ослобађа од решетки и тамница овог света? Да ли остављамо бриге овог света да би примили Цара Живота или и у Цркви настављамо да живимо исто као у свету? Отворимо се за радости и за радовање у Цркви, није то ни грех ни лудост, већ истинско радовање Богу који је постао човек да би ми постали Синови Божији! Једном речју, ослобођени смо од ропства. И управо то се видело на лицима ових затвореника, у Цркви су се осећали слободни и ослобођени. Тамо могу макар на тренутак да се искључе из сивила тамничког живота и уживају у радости сусрета са Богом! Смех, радост и срдачна отвореност су моји утисци! Било је и једно крштење, занимљиво је то да је крштени узео име свог кума...и ето, један сужњи се ослободио у Христу и почео нови живот....Са нама је био и Христос Делапортас, докторанд из Грчке, и у тренутку док је певао један од затвореника је добацио да је то грчки језик. После сам га упитао откуд зна, а он ми рече да му је отац био у затвору у Грчкој...каже да је тамо сликао иконе и да су они једна необична породица. Други пак ми је рекао да га је мајка рано оставила и онда је кренуо странпутицом, и сада је на робији. Има још годину дана. Каже да воли Цркву и да је доста научио у затвору. Један је од ретких који је прочитао многе црквене књиге из библиотеке. Рекао нам је да се чувамо, на ста сам му ја одговорио да се и он чува....а он насмејао и рекао да њега добро чувају.У тренутку када је затвореник који је требао да се крсти ушао у Цркву, рекли су њему и куму да скину затворенички капут. И на њиховим лицима- осмех! Огромна радост! Ослобођење и ново рођење! Каква радост на лицима ових младих људи! Скинимо и ми наше затвореничке капуте и набацимо осмех....онај истински који долази од радости сусрета са Богом, јер нас Бог ослободи!!!

Иван Плавшић, докторанд теологије