Предавање у Ваљеву: "Нови завет и мисија Цркве" - Др Владан Таталовић

Новозаветне параболе у наше доба

Свето писмо Новог завета књига је коју свако од нас има у свом хришћанском животу. Видимо је као целину од 27 књига, комплетирану у 4. веку. Модерним језиком речено, Нови завет је својеврстан хард диск, свештена меморија свега што се збивало у животу Господа Христа. Како је новопросијавши светитељ наше Цркве Ава Јустин Ћелијски говорио:“Свето писмо је биографија Бога“, рекао је др Владан Таталовић, доцент Православног богословског факултета у Београду, у уводном слову трибине „Нови завет и мисија Цркве“, коју је Светосавска омладинска заједница приредила у Вишем јавном тужилаштву.

Да бисмо разумели смисао Спаситељевих речи данас на простору на коме живимо, важно је да разумемо језик, начин изражавања емоција и расуђивања, најпре јудејског, односно блискоисточног народа, као и грчко- римски друштвени амбијент и појединца у њему. Примера ради, Свети Јован Богослов своје Јеванђеље започиње стихом „У почетку беше Реч...“. Зашто?

- Ако гледате очима јеврејског народа, реч је та која саопштава суштину бића Божјег. Свети Јован жели да пише о Богу који није равнодушни старац, који надгледа шта се збива, већ неко ко жели да приђе човеку. Шта ово, пак, значи за Грке и Римљане? Бог је за њих Логос, неко ко је смислен и на коме почива читава стварност и ко жели да саопшти себе другима. .. Дакле, јудејски Бог је реч, онај који говори. Грчко- римском свету ближи је језик теорије и концепта- наводи др Владан Таталовић.

Синоптичка јеванђеља (по Матеју, Марку и Луки) обилују параболама- кратким алегоријским причама којима Господ Христос саопштава мудре поуке. У јеврејској духовној традицији биле су уобичајене сликовите дескрипције призора из свакодневног живота. Стога, Господ Христос параболама указује на везу свакодневице и долазећег Царства небеског. Примера ради, парабола о сејачу и семeну дочарава ширење Јеванђеља међу људима, у зависности од стања њиховог духа, налик семену чије ницање зависи од плодности и обрађености тла на коме је засејано. У причи о изгубљеној овци, коју пастир налази и на раменима враћа у дом, објашњена је Господња брига за људе, залутале, посрнуле, пале... Он узима грехе наше као што пастир на раменима носи овцу. Парабола о милостивом Самарјанину врло дирљиво објашњава да је ближњи онај ко преузима одговорност да то буде, без обзира на националну и духовну категорију. У историји Цркве, ова парабола доживела је мање промене у тумачењу.

- Временом, ова парабола постала је виђење Христовог пута. Наиме, он долази са небеса да нас узме на себе, изранављене попут човека ког су напали разбојници. Гостионица у којој га Самарјанин збрињава приказ је Цркве, два динара гостионичару- Стари и Нови завет или две заповести о љубави, а речи Самарјанинове да ће поново доћи симболизују Други Христов долазак- објашњава др Владан Таталовић.

Говорећи о Откривењу Јовановом, пророчком спису ране Цркве, др Таталовић је истакао је да је он пун универзалних симбола, будући да је у свакој историјској епохи постојао светски поредак који прогони Хришћане. Откривење се обраћа данашњем човеку, говори о прелепој истини да пастир долази и да треба да се радујемо. Раном Хришћанству била је потребна оваква књига да симболички прикаже каква је стварност коју они ишчекују, у коју се укључују окупљањем на Литургији. Стварност испуњена радошћу након многих патњи и страдања, закључио је др Владан Таталовић, један од омиљених предавача ПБФ-а, на чијим предавањима је стасао велики број младих богослова и клирика Ваљевске епархије.

Предавање др Владана Таталовића дивним певањем улепшале су сестре Теодора и Анастасија Рафаиловић и чланови Музичке групе „Лира поетика“ свештеник Никола Петровић и супруга му Дајана, ауторка духовних композиција које овај састав изводи.

Наредни гост циклуса „Православље и млади“ биће мр Биљана Спасић, ауторка књиге „Зашто Срби нестају?“, у име организатора најавио је свештеник Дејан Трипковић.

Ј. Ј.