Од палице до орара

хвала је Његова у цркви преподобних.

2. Нека се узвесели Израиљ Створитељу своме,

и синови Сионови обрадоваће се Цару своме.

3. Нека хвале Име Његово у хору,

уз бубањ и псалтир нека Му псалмопоју.

(Псалам 149)

Сама по себи ова вест, иначе објављена и на званичном сајту наше Цркве и није необична. Нови делатници у Винограду Господњем се уводе у дужност веома често, а сходно потребама наше Цркве. Некако је и логичан след ствари да један теолог и вероучитељ, чтец и ипођакон земунског манастира Светог архангела Гаврила буде и хиротонисан у ђаконски чин. Ипак, оно што је занимљиво у причи о новопроизведеном ђакону је то, да је Буца, по којем га надимку знају љубитељи рок музике-бубњар. И то један од најбољих у нашој земљи.

За протеклих 20 и коју годину више како се бави музиком свирајући овај инструмент, како сам каже ни сам не зна са колико је музичара и група наступао, односно у колико је пројеката и снимања албума учествовао. О концертним и наступима у клубовима, излишно је и говорити....

Ипак, Буцу многи знају као бубњара многих реномираних бендова. Свирао је (а понегде и певао ) са "Дисциплином кичме", "Електричним оргазмом", "Олд Спајсима", "357", "Саншајном", "Партибрејкерсима",... Такође, учествовао је у више заједничких пројеката сарадње наших познатих музичара и "Друштва пријатеља манастира Ђурђеви Ступови", односно "Радио Светигоре".

На првом месту, то је може се рећи сада већ култни албум "Песме изнад истока и запада" (ПГП РТС/Радио Светигора, 2001) где су познате рок-групе и извођачи спевали песме на стихове Светог владике Николаја Велимировића. Буца је на том албуму "ударао" у песмама "Партибрејкерса" и "357", те нумерама које су на тој плочи отпевали Горан Марић (Бјесови), Драго Сенић (Лутке, QRVE) и Светлана Спајић.

Такође на албумима у издању "Друштва пријатеља манастира Ђурђеви Ступови": "Подигнимо Ступове" (2005) "Деца деци за Божић" (два издања 2006 и 2007) и "Христос Воскресе Радост Донесе" (2008), ђакон је свирао све удараљке и певао у песмама "Божић, Божић Благи Дан", "Подигнимо Ступове", "Све што дише нека хвали Господа! Алилуја!" и "О Христе Вечни, Источниче Рујни"...

Када се све "сабере", ђакон је снимио преко 20 албума са нашим најпопуларнијим извођачима рок-музике, где се посебно ипак издваја сарадња са Душаном Којићем Којом и "Дисциплином кичме", са којима је снимио неколико албума...

У интервју објављеном пре неколико година на "Радио Светигори", Милош је причао о музици, рокенролу, православљу...

На констатацију да се чини да он не прави разлику између филозофије рокенрола и Православља, Милош је одговорио:

- Све је на употребу или злоупотребу. Људи погрешно капирају рокенрол. Мисле да су то секс, дрога, алкохол и остало. По мом мишљењу, рокенрол уопште није то. Музички, он је све што није фолк, етно, хеви метал, панк… Али он исто тако нема везе с анархијом или деструкцијом и насиљем. То је један културни, уметнички израз, једно поимање света. Ми смо својом уметношћу, рокенролом, позвани да утичемо на све што нам се дешава. Позвани смо да пренесемо поруку, да сведочимо истину, да сведочимо Христа. Кроз љубав, кроз веру и наду, кроз милост и радост… Кроз човекољубље које сама наша правоверност казује. За мене, рокенрол је нешто сасвим супротно од онога што људи доживљавају, ако рокенрол доживљавају онако како Јан Дјури сабира у својој песми: "Sex & drugs & rock n roll…"

Тако је овај вероучитељ новобеоградске основне школе "Радоје Домановић" и од пре неки дан ђакон наше Цркве, на један симболичан начин могло би се рећи служио и служи Господу. Бубањ, као најстарији музички инструмент у историји људске цивилизације, којег и псалмописац помиње као средство којим се прославља Господ, као да је наговештавао да ће један виртуоз на њему у једном тренутку своје палице заменити ђаконским ораром...

На многаја лета оче ђаконе!