Објављен други део писане заоставштине епископа браничевског Венијамина

Трећи епископ обновљене епархије Браничевске, Венијамин (Таушановић), један је од архијереја СПЦ о коме се врло мало зна, чији су живот и дело понајмање проучавани, а који, са друге стране, заслужује посебну пажњу историчара Цркве и теолога. Столовао је на трону браничевских владикâ у изузетно турбулентном историјском периоду, од 1934. до 1952. године, тако да се многе прекретнице точка времена јасно огледају у његовом архипастирском раду, у његовом животу, али и у животу Браничевске епархије. На писање обимне и стручне студије позвани су, пре свега, експерти историје СПЦ, тако да је основни циљ издавања књиге жеља да пробуди интересовање за овог значајног српског јерарха и да понуди адекватан архивски материјал будућим истраживачима.

Ова књига представља наставак објављеног дела заоставштине епископа Венијамина, који је Одбор за просвету и културу понудио читаоцима 2014. године у виду књиге Да нам буде милостив Господ. Сада, пак, доносимо записе, белешке и фрагменте епископа Венијамина из 1947. године, у којој је наш епископ био изложен великој психолошкој тортури комунистичке власти у Пожаревцу. Рад државне безбедности у катедралном граду Браничевске епархије, сводио се на стални притисак и терорисање владике, на непрекидне провокације индоктринираних ђакâ, различитих пропалитетâ, као и свих носиоца извршне и судске власти „ослободилаца“. Свима њима циљ је био исти: отерати владику Венијамина, „реакционара“ (како и сам сведочи у запису од 2/III–1947) из Пожаревца! Његов одговор, одговор исповедника пред налетом дивљих звери, јесте одговор пастира доброг и своди се на речи које смо искористили за наслов ове књиге: по сваку цену остати Христов — остати са стадом својим.

Без обзира што се једним делом тиче архивске грађе и историјске науке, ово штиво ипак смо сврстали у едицију Наши епископи, јер за православне хришћане њихови епископи не припадају далекој прошлости, нити историографији, него првенствено литургијском сабрању есхатолошког карактера, на коме их светотајински оприсутњујемо.

Извор: http://izdavastvo.sabornost.org/episkop-venijamin-ostajem-sa-stadom-svojim