Епископ Милутин у Дупљају

У својој пастирској беседи Епископ је ставио акценат на лепоту и красоту Божије творевине, на то како се управо та красота пројављује и кроз овај Дом Божији који је украшен прелепим фрескама Његових дивних светитеља. Светитељи су, по Епископовој поуци, доказ и гаранција да је спасење у Христу могуће и достижно свима нама. Сви смо ми створени по Лику Божијем, али тај Лик чувамо и испуњујемо тек када се удостојимо вечнога и блаженог живота.

Епископ је поручио верном народу да треба да се непрестано радују и благодаре Богу. Две највеће ствари које један смртник може да осети, су управо живот и учешће на светој Литургији, а то је циљ и основа нашег живота.

У току Литургије епископ је рукоположио у чин свештеника ђакона Игора Илића. По свршетку Литургије благодарење Богу настављено је уз трпезу љубави.

Оче Игоре, данас сте рукоположени у чин презвитера и спремате се на дужност војног свештеника у касарни "Живојин Мишић" у Ваљеву. Каква су Ваша осећања према чину који сте примили и дужностима које Вас очекују?

Потоци радосних суза су мали да искажу радост и пуноћу срца, кад пред Престолом Божијим приклоних колена своја, и благодат Светог Духа као Небо широко испуни душу моју.

Мир, радост и љубав... Мир који поклања небеска крила, да срца наша уздигнемо ка Господу, мир који сваки корак одваја од тла и сваку, најситнију честицу чини Светом.

Љубав која никад не престаје. (1Кор. 13, 8)

Рађа се тако чиста, без било какве користи за себе... Рађа се у осмеху, у оку које збори шта душа говори, у сузи коју поделих са народом својим!

Љубав не тражи своје! Као што каже Свети Тихон: „Њена радост и весеље састоје се у доброчинству.“

Та љубав својим златним нитима, повезала је све нас на извору вере у Цркви Светог Саве у Дупљају.

У сваком човеку радост, у сваком човеку Христос...

У моју душу као да се цело Небо спустило...!

Предамном стоји војска Христова, стадо одабрано, со земљи...

Речи заклетве дубоку урезују тренутак у коме је време стало...

Тренутак где речи више нису само речи, већ живо сведочанство народа Божијег пред Свемогућим Богом! Оне су као светлост која нам обасјава пут упућујући нас стално куда да ходимо.

А срце велико...! Чини ми се искочиће из груди!

Кажем себи: „Боже, молим Ти се, како је дивно бити са Тобом.“

Клечим пред Престолом, склупчан... а срце веће од мене самог, велико као Црква... до Неба се успиње!

Слава Ти Господе и хвала!

Удостојио си стопе моје да ходе путем Твојим. Раширио си Руке Своје и у Наручје Своје пригрлио мене. Милост је Твоја до века Господе.

Нека ова велика радост, мир, и неизмерна љубав коју као Залог примих на данашњи дан буду светлост свету и Живи Огањ који срца наша вечно загрева!

Припремам се и радујем се неизмерно да служим Христу и Његовој Светој Цркви. Посебна ми је радост што ћу служити у касарни која носи име славнога српскога војводе Живојинa Мишићa.

Ту радост не могу исказати овде речима и дозволите да се душа моја радује и ишчекује дан када ћу бити војник Христов служећи српској војсци и тада ћу Вам потпуније одговорити на ово питање.

Извор и фотографије: Епархија ваљевска