ДЕЦА, МЛАДИ, ОДРАСЛИ - дилеме и неспоразуми

• У времену у коме црнохроничне рубрике дневне штампе преплављују извештаји о окрутном насиљу и бизарним злочинима, чији су починиоци махом још у школским клупама, насушна је потреба говорити о узроцима социјално неприхватљивог и деструктивног понашања младих људи, односно начинима њиховог предупређивања. За јубилеј- пет година трајања циклуса „Православље и млади“, Светосавска омладинска заједница, благословом Епископа ваљевског г. Милутина, приредила је 19. септембра ове године у Ваљевској гимназији, предавање „Деца, млади и одрасли- дилеме и неспоразуми“. Тема изврсна, имајући у виду циљну групу организатора трибина. Баш као и предавач, др Биљана Пиргић, дечји психијатар богатог терапеутског искуства у раду са децом и родитељима-
  

Иако од примарне важности, родитељска љубав није довољна за разумевање детета. Разлог томе јесте обремењеност родитеља сопственим младалачким траумама. Почетак дечје егзистенције збива се у тренутку зачећа бебе у главама родитеља, бирања имена и сл. Уз сво уважавање сугестија старијих, мајка би требало да изгради сопствен однос са бебом, да има капацитет да одговори на њене основне потребе.

• Држање бебе у рукама јесте и држање у мислима. Беба тада осећа чврст ослонац, улива јој се осећање сигурности, које деца касније траже у животу. Када тај базични ослонац изостане, јавља се анксиозност, деца сањају снове у којима пропадају у поноре... Осим држања, јако је важно задовољење потребе за храњењем. Без обзира на то да ли се ради о мајчином или вештачком млеку, тај чин симболизује доброту, љубав и сигурност. Пресвлачење је, такође, чин који беби пружа осећај пријатности, будући да је задовољна ослобађањем од телесне нечистоће.Плач је знак беспомоћности у периоду у ком је беба тотално зависна од мајке, у погледу физиолошких, али и психолошких потреба- навела је др Биљана Пиргић.
  

Мајка брине о детету не само да би му показала љубав, већ да би оно стекло тзв. искуство сигурности, како сутра не би постало насилник. Растом зуба, дете спознаје агресију, могућност повређивања другог. Наравно, временом она се каналише. Око друге године живота, дете излази из „стања свемоћи“, илити суочава се са тим да се плачом не добија све и првим забранама. Добар родитељ мора знати да постави границу, а да притом задржи љубав и поштовање детета, објашњава др Пиргић.

• Казна у виду батина, нити попуштање дететовој вољи не долазе у обзир. Треба издржати дечју љутњу и бес и показати му љубав упркос постављеној граници. Ако се то не успостави, дете израста у незрелу, слабу личност, без способности да превазиђе непријатне ситуације. У адолесценцији, по правилу има озбиљан проблем са агресијом. Јер, у том животном добу само несигурни повређују друге, из страха да не буду сами повређени.Када одрастемо уз оног ко је ту када нам треба, научи нас шта је добро и лоше, нећемо имати проблем са агресијом- саветује др Биљана Пиргић.
  

Говорећи о дечјем појмању нарушених брачних односа родитеља, др Пиргић је указала да деца то осећају, ма колико се родитељи трудили да их сакрију. Деца носе терет непријатне атмосфере у дому, губе вољу за учењем, депресивна су. Адолесценти су, услед низа хормонских промена, нарочито осетљиви. Устручавају се да кажу шта их мучи па се догоди да разбију прозор, или на неки сличан начин испоље своју тегобу. Најважније је имати разумевања и саосећања за децу и, уколико се појави проблем, потражити стручну помоћ. Родитељи очекују да их деца поштују, али то мора бити узајамно. Јер, закључује др Биљана Пиргић, они су слика нашег света.

Ј. Јанковић