Да детињство бар на трен безбрижно буде

„Мама се твоја моли за тебе, зато смо ми сада овде. И доћи ћемо опет, а ти слободно кажи шта ти треба“, речи су утехе и наде које је једанаестогодишњој Милици Шугић из Попучака упутио свештеник Игор Илић, духовник Кола српских сестара „Преподобна Мати Евгенија“ при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. Да несрећа никад не долази сама, мала Милица спознала је у животном добу ком би безбрижје требало да је друго име. Живи са баком имењакињом Милицом Грубор (78), здравља одавно нарушеног. Живот је нимало није штедео. Осморо деце је одгајила. „Олуја“ хрватске армије отерала ју је из родног Книна. У беспућа избеглиштва... Шесторо деце расуто по Србији и свету, двоје упокојених у протеклих осам месеци. Једно од њих и Миличина мама Славица. Вредна и пожртвована за своју јединицу.

- Надничила је сирота где год је стигла. Стажа мало, тек понеки динар у кући. Да се плате рачуни и има за понеки залогај. Није се жалила, имала је снаге за све. Чак је и плац купила. Али, болест тешка (карцином)... није могла... - прича нам кроз сузе бака Милица. Нуди нас кафом, грли и благодари. Има добрих људи, вели она. Комшиница Олга Маринковић увек је ту. Иако нема много, све са њима дели. Власници куће, породица Радојчић из Ваљева, омогућили су им бесплатно становање. Тек да плате режијске трошкове. Али, кад сте без динара сигурног прихода (бака нема пензију), и то је много. Син Зоран Грубор живи у близини. Помаже, али како нема сталан посао, не може много. Милица похађа шести разред Прве основне школе. Добра је ученица, лепо васпитана, скромна и вредна. Похађа веронауку и редовно се моли. Волела би да буде део Светосавске омладинске заједнице. Истакнута чланица СОЗ-а Милица Миливојевић срдачно жели добродошлицу млађој имењакињи и у Господу сестри.

Владика Милутин обезбедио им је огрев за зиму. Милица и бака захваљују на даровима. Ту су одећа, средства за хигијену, храна... Биће још, доћи ће сестре опет. Јер, оне следе Крст Христов и пут љубави. Са њима то чине и сви верни који крај иконе Богородице Тројеручице у Храму Васкрсења остављају прилоге. Времена јесу тешка, али многи од нас могу одвојити од сувишка. Мало, које некоме може бити много. Не заборавимо!

Извор: Епархија ваљевска

• Епархијске вести