Вјеронаука у которској парохији баштини традицију дугу 70 година

Он данас води вјеронауку паралелно у Котору и на Прчању, гдје се окупљају викендом у поподневним часовима. У цркви Св. Петра Цетињског на Прчању послије литургије суботом у 10 сати дјеца учествују у литургији, а послије остају на часу вјеронауке. Изузетно је важно, истиче отац Кривокапић, да су та дјеца научила комплетну литургију да пјевају, а то је највеће благо. У Котору ове школске године има око 30 полазника и још око 20 на Прчању, што није много, те нису подијељени по узрасним групама. У периодима када је било више полазника, настава се одвијала у двије узрасне групе, за старије и млађе, али сада су сви у једној групи. Вјеронауку похађају дјеца узраста од првог до деветог разреда основне школе, а уколико желе, могу и млађи и старији, јер у цркви усклађују вјеронауку према њиховим обавезама у школи, спортовима, слободним активностима.

Дјеца озбиљно размишљају
-Дјеца у најмлађем узрасту постављају занимљива питања, те ми добар дио часа прође на одговарање на њих. Вјероватно их постављају и родитељима, па пошто они не знају да им одговоре, онда шаљу дјецу на вјеронауку, што је сасвим природно. Има фантастичних питања, просто је невјероватно да мала дјеца размишљају тако дубоко: питају о томе како је настао свијет, ко је Бог, зашто нас је створио, који је смисао живота, што су суштинска филозофска питања, примјећује отац Немања.
-Вјеронаука је изузетно важна да се дјеца од малена уче животу у цркви, најважније је да учествују у богослужењу, међутим, пошто су мала, то још не разумију. Ту дјеца могу да добију одговоре на нека своја питања не само о цркви, него и о животу уопште. Статистике показују да су дјеца која похађају вјеронауку бољи људи -не може да буде правило, али има неке везе. Учи се о моралу, заповјестима божјим, шта треба да радимо, о врлинама, шта је добро, шта није. На телевизији данас гледају свакојаке сурогате понашања па је некима то узор, а ова дјеца на вјеронауци уче како треба да се исправно понашају и када им то уђе у свијест на том раном узрасту, сигурно да остави трага на њихов живот касније, каже отац Немања и објашњава да млађи уче једноставне ствари -о понашању у цркви, вјери, заповјести Божије, о светитељима, празницима, уче пјесмице, цртају, а у старијој групи уче Десет Божијих заповијести, Символ вјере, блаженства, говоре о светим тајнама. Природно је да дјеца која долазе на вјеронауку буду крштена, али то није услов.
-Дешава се да дјеца дођу са друштвом, заинтересује их то и онда пожеле да се крсте. Имам неколико случајева којима сам кумовао, другима је кумовао отац Момо, а има их неколико који су редовни на вјеронауци, учествују у богослужењима, а још нису крштени и не могу да се причешћују. За њих је важно да долазе недјељом на литургију и да се причешћују, јер то је суштина црквеног живота: не само теоретисање на часовима, него живо учествовање у богослужењима, кроз пјевање, чтецирање (облаче стихаре, помажу у олтару, носе свијеће, крстове и рипиде), читање апостола, а посебно је важно њихово учешће у светој тајни причешћа, каже учитељ вјеронауке. Занимљиво је да су дјевојчице редовније у вјеронауци, што отац Немања објашњава њиховом ревношћу и добром концентрацијом. Дјечји хор СПД Јединство обједињава вјеронауку и љубав за пјевање у хору. Хор је строго везан за вјеронауку и за богослужења, мада пјевају и на другим манифестацијама. Сваке године за полазнике вјеронауке организују једнодневне излете по манастирима, некада и ван Црне Горе, а у Црној Гори – Острог, Дајбабе, Ждребаоник, Пива, приморски манстири, на острво Жањиц.
Сваке године на испред манастира на Цетињу учествују у квизу на Сабору православних вјеронаука.
Мирјана Д. Поповић
Извор: Дан
http://www.mitropolija.com/vjeronauka-u-kotorskoj-parohiji-bastini-tradiciju-dugu-70-godina/