Jump to content
Поштовани посетиоци, да бисте приступили свим функцијама и сервисима сајта Поуке.орг потребно је да будете регистровани или да се пријавите. ×
  • Јереј Дејан Трипковић

    By Јереј Дејан Трипковић •

    Владика Јоаникије о Светом Василију Острошком на трибини „Православље и млади“-ВИДЕО

      Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина, Светосавска омладинска заједница циклус трибина „Православље и млади“ наставила предавањем „Духовни дарови Светог Василија Острошког“, које је у конференцијској сали Вишег јавног тужилаштва одржао Епископ будимљанско- никшићки Г. др Јоаникије (Мићовић)

    Дарови острошког чудотворца вернима у Ваљеву

    Култ Светог Василија Острошког уврежен је на свим православним просторима. Бројни Ваљевци походили су светињу на Острошкој греди, добијали чудесна исцељења, снажећи веру у срцима својим. Епископ будимљанско- никшићки Г. др Јоаникије (Мићовић) био је непосредни сведок низа чудеса крај кивота Светог Василија и његово слово о славном светитељу доноси нам Острог у Ваљево. И обрнуто, и нас из завичаја златоустог Владике Николаја и богомудрог Аве Јустина на тренутак води подвижнику негдашње пештере надомак Даниловграда, порука је домаћинског благодарја Владике ваљевског Г. Милутина, чија сећања на ђачке дане у монашкој школи Острога такође чувају чудесне пројаве славе Божје.

    Част је беседити у крају у ком су стварали духовни препородитељи српског народа Владика Николај и Ава Јустин, из чијих су пера излазила житија Богом освећених људи. Када сагледамо живот Светог Василија Острошког, уочавамо Божји промисао у историји наше Цркве. Наиме, људи крећу Божјим путем, верни наслеђу предака, допуњују га и изражавају на свој начин. Али, промисао Божја дарује светитеље око којих ћемо се сабирати.

    - Свети Василије родио се недуго након спаљивања моштију Светог Саве (1594.), за наш народ трагедије равне Косовском боју. Али, многе породице подно Дурмитора заветовале су се да ће славити Светог Саву као крсно име, што траје до данас. Бог је промишљао и подарио нам Светог Василија. Како се некад наш народ сабирао крај кивота Светог Саве у Милешеви, данас то чини крај Светог Василија. Ради исцељења, али и што је много важније обнове вере... Свети Сава се, као светогорски монах, често повлачио у Карејску испосницу, потом у Студеницу, непрестано тежећи подвигу. Својој пастви враћао се обновљеног духа. Свети Василије одлазио би у тада неприступачне острошке пештере (данас је ту добро познат манастир). У њима се претходно посветио монах Исаија из Никшића, чије су мошти Турци спалили. Свети Василије имао је пред собом лик преподобног Исаије, а био је у данима искушеништва у манастиру Завала надахнут исихастичком духовношћу Светогораца поред чувеног иконописца Георгија- беседио је Владика Јоаникије о духовним даровима Светог Василија Острошког у препуној конференцијској сали Вишег јавног тужилаштва.

    Било је то време манастира пуних монаха. Духовност утемељена у доба Немањића добила је нови замах за вакта Кнеза Лазара. Бежећи од Турака, многи исихасти су уточиште нашли у Србији. Кнез Лазар их је радо примао јер су били одуховљени, свестрано образовани и даровити културни ствараоци. Носилац исихастичког предања у то време на пећком трону био је Патријарх Пајсије (Јањевац), који је хиротонисао Светог Василија за Митрополита херцеговачког. Видео је мудри првојерарх у њему мноштво дарова, слао га је на Свету гору да их умножи па да се отачеству врати. Јер, велики су били изазови пастира СПЦ оног доба, подсећа Владика Јоаникије. Турска сила била је сурова, а с друге стране римокатолички унијатски мисионари веома лукави. Свети Василије постао је огњени стуб и за живота је поштован као светитељ. Његов пут следио је Преподобни Стефан Пиперски (велики борац против унијата), славна лоза Петровића...

    Срби су један од ретких народа који је показао да у време највећег ропства може да ствара културу и рађа светитеље. Било је то време врсних зографа, који су осликали бројне светиње, међу њима и фрескописни бисер манастир Пустињу у Ваљевској епархији. Савременик Светог Василија био је и монах манастира Свете Тројице у Врхбрезници код Пљеваља Гаврило Тројичанин, изузетан историограф и даровити преписивач. Важно је чувати веру. Тамо где се чува вера, и култура се ствара. Спој вере, молитве, аскезе и образовања видимо код Светог Саве, Патријарха Пајсија, Светог Василија, Владике Николаја и Оца Јустина, указује Владика Јоаникије.

    Свети Василије Острошки био је суочен и са унијатским подметањем „признања папске власти“. Велики теолог Епископ далматински др Никодим (Милаш) оповргао је ове лажне тврдње унијата, доказавши управо супротно: да је Свети Василије био непоколебљиви бранитељ Православља, за живота свети човек, одмах по упокојењу канонизован.

    - Житије Светог Василија стално се дописује јер светитељ пројављује свој живот у свим временима. Бог је помиловао Србе након спаљивања моштију Светог Саве, даровавши им Светог Василија. Сви смо призвани да будемо свети, да живимо хришћански, упознамо лепоту и чудотворну силу наше вере. Кад то остваримо, моћи ћемо да разумемо своју историју, да носимо свој крст и побеђујемо искушења. Вером се освећују сви дарови наших бића. То видимо на примеру Светог Аве Јустина, ствараоца сјајних дела у славу Божју- закључио је Владика Јоаникије своје надахнуто слово о угоднику Божјем, у снагу чијих молитава верују и иноверни.

    Сабрање у част Светог Василија употпунила је Музичка група „Лира поетика“ из Ваљева, чија је чланица Дајана Петровић у песмама опевала управо острошког чудотворца и Аву Јустина Ћелијског, као и Дечји црквени хор „Хаџи Рувим“ са диригенткињом Вањом Драгојловић, која наступа и као део терцета „Лира поетика“.

    Ј. Ј.
    Go to Странице

    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

  • Категорије

    Прикажи ми све категорије  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

© ☦ 2009 - 2025 Сва права задржана.

×
×
  • Креирај ново...