Болна тема трибине „Православље и млади“ Зашто Срби нестају?

Болна тема трибине „Православље и млади“

Зашто Срби нестају?

- Услед негативног природног прираштаја, број становника у Србији на годишњем нивоу мањи је за 35 хиљада, што значи да нестане град реда величине Неготина, Ћуприје... Када се упореде резултати пописа из 2002. и 2012. године, уочљиво је да се у нашој земљи повећао број аутомобила, засада, паса и сл. Насупрот томе, број рођених беба вишеструко је мањи, а број преминулих већи. Тренутно нас је 5, 9, од укупно 7, 5 милиона становника у земљи. Статистике су поражавајуће. Прети нам изумирање, уколико нешто не предузмемо и постанемо достојни светосавског наслеђа и земље, која нам је од светих Немањића предата, истакла је професор мр Биљана Спасић, демограф из Крагујевца, ауторка књига „Зашто Срби нестају“ и „Куда иде српска омладина?“ на трибини „Зашто су српске колевке празне“, коју је Светосавска омладинска заједница приредила у Вишем јавном тужилаштву у Ваљеву-

„У селу није забележена појава становника“... Иако подсећа на црнохуморну реплику урбаних мангупа у неком савременом филмском остварењу, нажалост није то. Ради се о белешци пописивача насталој 2012. године у једном од српских села. Призори аветињски: врата трошних некада породичних домова одавно замандаљена. На плодној земљи коров и пустош... У 1140 насеља у 2012. није рођена ниједна беба, а опела много. Српски сељак, домаћин који је створио ову земљу, предат је историји. Ни у градовима слика не много ведрија. Гледамо својим очима, а као да не видимо да нестајемо. Шта би нам данас рекао Свети Сава? Да ли смо достојни да се светосавцима назовемо, запитала је проф. мр Биљана Спасић на свом јубиларном 650. предавању у Ваљеву.

- Године 1834. Павел Шафарик записао је да у Србији живи 5, 4 милиона Срба. Данас нас је 5, 9 од укупно 7, 5 милиона становника. Дакле, за скоро два столећа увећали смо се за свега пола милиона. Код наших суседа ситуација је драстично другачија. Албанци су се умножили за 700 процената, Турци за 400 и тако редом. Стање у породилиштима је слика наде за будућност. У 2013. години рођено је свега 65 хиљада беба у целој Србији. Мање беба значи и мање ђака, војника за одбрану земље, жена које ће рађати подмладак. Бела куга узима маха, демографи упозоравају. Њу обично прати „црна куга“- указује мр Биљана Спасић.

Иако Колубарски округ важи за крај веран Цркви у коме живи побожан народ, узнемирујућа статистика ни њега није заобишла. Наиме, 1991. године овде је живело око 200 хиљада становника. Данас нас има 173 хиљаде. Године 2002. У ваљевском породилишту рођене су 943 бебе. Десет година касније 783. Број рођених мањи је од броја умрлих у свим урбаним и руралним насељима изузев Попучака, Петнице, Клинаца и Јошеве. Они дају трачак наде, али недовољно да нас страх од нестајања не опхрва.

Ниједан народ није имао тако трагичну судбину. Трагичнију и од Јевреја, Јермена и Курда. Срби су нестајали и нестају у геноцидима, аутогеноциду и утапањем у дијаспору.

- Само у 20. веку Србин је осам пута стављао пушку на раме да брани своје отачество. Страдало је око 4 милиона Срба у најбољем репродуктивном периоду. После Првог светског рата није било српске куће без црног барјака. Само у овом сукобу погинуло је 1. 340 000 Срба. Тада почиње наш демографски суноврат- објашњава мр Биљана Спасић.

У аутогеноциду, илити абортусима, Србија такође држи неславне европске рекорде. У земљи Светог Саве годишње се у утробама убије близу 300 хиљада живота. Господ каже: „Не убиј!“, а ми слушамо феминистичке тврдње о „праву да са са сопственимм телом чини шта је воља“. Некада су Српкиње и по шеснаесторо рађале, а данас се друго и треће абортира услед јурњаве за каријером и тежње ка материјалним уживањима. Хвала Богу, каже Спасић, има жена које су свесне да нема већег благослова од материнства.

Поред геноцида и аутогеноцида, број Срба се смањује и утапањем у дијаспору. Од 4 до 6 милиона Срба тренутно живи у око 120 земаља света. Нема тачке на планети коју наши сународници нису населили. Један је чак и поглавица у индијанском племену... Свако може да оде, то је његова слобода, каже Биљана Спасић. Али, млади се школују о трошку државе, а онда спакују кофер и одлазе да, рецимо, лече Немце, Норвежане и друге. Одлив мозгова је и одлив генетског материјала. Млади склапају бракове са странцима и углавном се асимилују. Њихова деца не науче српски језик, нити им се створи било какав осећај према отаџбини родитеља.

Има ли наде? Ко ће подвиг спасавања да изведе? Морамо се сви колетивно покајати, затражити од Господа опроштај што не поштујемо Његове заповести. Како је мудри Његош говорио:“Не бива васкрсење без умирања.“ – Хајде да се окренемо себи! Да наш препород почне од појединца. Ко има вишка новца да помаже породице са више деце, да држава оснује министарство за бригу о породици и направи стратегију, како је то учинила Русија. Дугујемо то нашим прецима, који су војевали за Господ на разне начине- закључила је мр Биљана Спасић, демограф из Крагујевца своје излагање о теми којом се, упркос њеној важности, данас недовољно баве државне институције, стручна и јавност уопште. Теми, која нас се тиче свих јер, верујемо, свима нам је до опстанка нације стало.

Ј. Ј.