Архив под ведрим небом

Архивистички семинар у Епархији зворничко-тузланској завршен је 8. фебруара 2014. године екскурзијом на локалитет „Мраморје“ који се налази у засеоку Јаковљевићи у селу Пипери на Мајевици.

Група од рустичних и монументалних надгробних споменика на овом месту припада средњовековној културној баштини. Оно што Мајевичко мраморје нарочито одликује јесу јасно читљиви, усечени натписи, важна епиграфска грађа која припада кругу кирило-методијевске традиције. Камени натписи су „резани“, или како би се рекло средњовековном терминологијом „ковани“, тј. „сјечени“ ћирилскм писменима и представљају важан извор за проучаваоце културне прошлости и црквеног живота североисточне Босне и Републике Српске.

У ходочашћу и походу уснулим прецима пошли су Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански господин Хризостом, протођакон Славољуб Милошевић, протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић са Православног богословског факултета Универзитета у Београду, директор Архива Српске Православне Цркве Радован Пилиповић, господин Јован Пејин, архивски саветник, као и господа Никола Јоцић и Немања Толимир. Групи радозналих љубитеља древности се предусретљиво нашао парох пиперски протојереј-ставрофор Миленко Стевановић који их је и одвео до овог својеврсног архива под ведрим небом.

На већини споменика је наглашено да покојници леже на „земљи својој племенитој у Висорима“. Средњовековна жупа Висори простирала се, по некима, од Мајевице до Брчког и реке Саве. Најмонументалније излгедају мраморови под којима почивају угледници и велможе Младин Аничић и Милош Братосалић. Мајевица на свом благо таласастом, не сувише високом (916 метара) планинском билу има још 20-ак некропола са преко 100 мраморова, на којима се срећу имена и свештеника, „попова“, што показује како су суседни крајеви у средњем веку били насељени и православним становништвом. (Видети: Миленко С. Филиповић, Мајевица с обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба, Сарајево 1969).

Интересовање за Мајевичке стећке је пробуђено и негује се у завичајним круговима и ентузијастима племенитих намера који схватају важност културног наслеђа и писаних трагова (видети: www.mramorje.com). Наравно, потреба је све споменике наново пописати, снимити, нарочито натписе, које једе зуб времена, али и вандализам, који је, на жалост, све више присутан на територији Федерације Босне и Херцеговине, а који угрожава и уништава културну баштину. Тако је, у селу Дубница код Калесије прошле јесени, 2013. године, украден средњовековни надгробни споменик са месног православног гробља.

Радован Пилиповић,

директор Архива Српске Православне Цркве