Суд одбацио Артемијеве тужбе против Владике Атанасија

Аутор: Протојереј мр Велибор Џомић

Судија Првог основног суда у Београду Маријана Секулић је почетком јануара 2013. године донела решење којим је одбацила кривичну тужбу рашчињеног епископа, сада монаха Артемија (Радосављевића), којом је умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија тужио за наводне „клевете и лажи“. Иако Свети канони Цркве клирицима забрањују да подносе тужбе световним судовима против епископâ, презвитерâ и ђаконâ, рашчињени епископ, сада монах Артемије је и у овом случају починио канонски преступ, а у овом поступку ниједном као тужилац није приступио суду већ је слао своје адвокате. С друге стране, Владика Атанасије се уредно одазвао сваком судском позиву. Суд је одбацио тужбу и за наводне „клевете и лажи“, као што је и раније Суд у Београду одбацио тужбу рашчињеног протосинђела Симеона, сада Дејана Виловског по истим питањима.

Иначе, у исто време монах Артемије је, представљајући се као „епископ рашко-призренски у егзилу“, тужио и новинаре дневног листа „Блиц“ Жељку Јефтић и Неђељка Зејака. Судија Првог основног суда у Београду Ања Поповић Петровић је донела пресуду којом је тужене новинаре ослободила оптужбе за клевету.

Наиме, новинари су у својим текстовима констатовали да су тадашњи „Владика Артемије и група од двадесетак монаха у расколу са СПЦ“. На главном претресу, монах Артемије је изјавио „да је изјава да је свештено лице у расколу са СПЦ нешто најтеже што се може изговорити“. Понашање рашчињеног епископа, сада монаха Артемија који, лажно се и даље представљајући православним епископом, ствара тзв. „Епархију рашко-призренску у егзилу“ довољно потврђује његов духовни пад и раскол са Српском Црквом. Суд је уважио одлуке Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода као меродавне у оваквим случајевима, а монаху Артемију наложио да плати трошкове поступка у износу од 92.250 динара.

И монаха Артемија и Дејана Виловског је обмануло веровање у световне судове којима су, по свему судећи, више веровали него Цркви Христовој Светосавској од које су се, након рашчињења, отцепили у раскол. Подсећања ради, против монаха Артемија, Дејана Виловског и њихових саучесника је, након утврђеног чињеничног стања о њиховим ранијим финансијским малверзацијама у Епархији рашко-призренској и спроведених црквено-судских поступака, поднета кривична пријава од стране Епархије. Евидентно је да није реч о „прогону ради верских уверења“, како су монах Артемије и Дејан Виловски у екстрадиционом поступку пред грчким судом у Атини изјављивали, него о конкретним кривичним делима злоупотребе и отуђења сиротињског новца на распетом Косову и Метохији. Јавност је током претходних година од стране следбеника монаха Артемија преко фантомских интернет сајтова обмањивана да је Виловски одлуком Суда у Атини „ослобођен кривице“, иако је тај Суд само одлучивао о испуњености услова за изручење одбеглог Виловског Србији.

СПЦ