Krstaški ratovi - bajke i istina

[Aristotel]

... nastavak

Bizantski (vizantijski) car Aleksije traži pomoć sa zapada, od pape i hrišćana u zapadnoj i srednjoj Evropi. Zanimljivo je zapaziti da se ovo događa četrdesetak godina nakon crkvenog raskola (1054.), još nije bilo međusobnog naprijateljstva kao kasnije. I car se nije prevario, njegova očekivanja su se ostvarila i pomoć je došla.

Plodno tlo za pozitivan odgovor je bilo upravo pripremljeno. Katolička Europa je proživjela veliku obnovu u 11. stoljeću (vijeku), vrhunac joj je bio za pape Grgura VII., malo prije ovih događanja. Obnova je bila pokrenuta stoljeće (vijek) prije iz samostana u Cluny Francuskoj. Papa Urban II. poziva 1095. godine na rat za oslobađanje Svete zemlje i na pomoć hrišćanima na istoku.

Odazvali se mnogi dobrovoljci, plemići i vojnici, bez ijednog vladara. Oni se okupljaju slijedeće godine, stavljaju na sebe križ / krst (> zato su nazvani "križari" / "krstaši") i oduševljeno kreću na istok.

Treba uočiti da je sve krenulo i odvijalo se protivno svim načelima dobrog ratovanja. Nije bilo jedinstvenog zapovjedništva, svaka je grupa imala svoga vlastitog zapovjednika i oni su se usuglašavali dogovorima. Nije bilo dobro organizirane opskrbe, logistike. Križari nisu imali pojma kako izgledaju te zemlje u koje idu ni što je sve potrebno imati sa sobom (osim oružja).

Nerazumno materijalistička objašnjenja (koje je prije često ponavljano, a možemo ga i danas naći i u nekim knjigama) kažu da su križari prvenstveno bili motivirani ekonomskim razlozima, osvajanjem i širenjem teritorija. Da su zaista to htjeli, puno bolje, lakše i bliže mogli su to ostvariti u Španjolskoj (Španiji) koja je tada većim dijelom još bila pod vlašću muslimana.

Pogledajmo opet kartu:

Najviše križara krenulo je iz Francuske. Da su zaista htjeli jedino ubijati muslimane ili otimati im zemlju, nije li to bilo puuno bliže i lakše učiniti u Španjolskoj (Španiji)?

Tako završi kad netko sve želi tumačiti jedino materijalnim razlozima. Onda treba puno "silovati" činjenice. Slično bi bilo objašnjenje da je netko iz Beograda otišao u Grčku kupiti nešto što može povoljnije kupiti u Novom Sadu.

Treba naglasiti da su u to vrijeme muslimani bili jača strana u svakom pogledu, vojnički, ekonomski, brojčano...

Nastavak slijedi...

[Aristotel]

... nastavak

Križari su napredovali oduševljeno, unatoč enormnim poteškoćama u kojima su mnogi izgubili život (teško klimatski uvjeti, vrućina, nestašica hrane i vode, bolesti, stalne borbe s nadmoćnijim neprijateljem...).

Deset mjeseci opsjedali su grad Antiohiju, a kad su je zauzeli, njih je opsjedala nadmoćna neprijateljska vojska. Bili su opkoljeni u gradu bez hrane, pa su jeli travu, koru s drveća, kožu s obuće. Tada su čuli za viđenje jednog križara u snu da se na određenom mjestu (u crkvi, ispod oltara sv. Petra) nalazi zakopana sulica kojim je Spasitelj proboden na križu. Kad su je nakon pretrage zaista našli, oduševljeno su provalili iz grada i potpuno rasturili višestruko nadmoćnog neprijatelja (koji je očekivao predaju grada ...).

Godine 1099., tri godine nakon polaska u rat, došli su napokon do Jeruzalema (to je doživio samo manji dio od onih koji su krenuli). Ugledavši grad Jeruzalem neki su od oduševljenja i ganuća čak umrli. Zauzeli su ga nakon teške opsade od mjesec i po dana. Bilo je puno žrtava zbog otpora do kraja koji je pružala muslimanska posada i muslimanski stanovnici (nadajući se pomoći iz Egipta).

Naprotiv, u svim gradovima koji su se predali svi muslimanski stanovnici grada mogli su sačuvati svoju imovinu i vjeru i slobodno nastaviti živjeti u gradu. Muslimanske posade koje su predale neke tvrđave mogle su se i s oružjem slobodno udaljiti.

Vođa križara Godfrey de Bouillon odbio je ponuđenu krunu znakovitim riječima da ne želi primiti zlatnu krunu na mjestu gdje je naš Spasitelj trnovu krunu i nazvao se samo "zaštitnik Svetoga groba". Nakon njegove smrti, njegov brat je utemeljio Jeruzalemsko kraljevstvo sa više podložnih manjih državica.

Evo kako je izgledao Bliski Istok nakon prvog križarskog (krstaškog) rata:

Nastavak slijedi...

[Aristotel]

... nastavak

Zbog nepovoljnog zemljopisnog (geografskog) položaja (dug i vrlo uzak teritorij uz morsku obalu) i malog broja onih koji su trajno ostali (većina križara se nakon oslobođenja Jeruzalema vratila kući), križari u Palestini su bili trajno ugroženi i trebala im je pomoć. Oslanjali su se u obrani na mnoge tvrđave koje su izgradili.

Međutim, oduševljenjeu Europi je postupno slabilo, pa su i rezultati bili slabiji. U drugom i trećem križarskom ratu su sudjelovali vladari, organizirali su i vodili vojsku po svim načelima ratne vještine. ali bez većeg uspjeha.

Kad je u drugoj polovici 12. stoljeća (vijeka) ne samo Egiptom i Sirijom, nego i Mesopotamijom zavladao jedan vladar, poznat kao Saladin (točnije: Salah ad Din), tako moćnoj državi hrišćani nisu dugotrajno mogli odoljeti.

Drugi križarski rat 1147-1149. vodili su francuski kralj Luj VII. i njemački car Konrad III., ali Seldžuci su u više bitaka potpuno uništili križarsku vojsku, a vladari su se vratili s neznatnim ostacima.

Evo karte koja prikazuje drugi križarski (krstaški) rat:

Nastavak slijedi...

[Aristotel]

... nastavak

Karta prikazuje Jeruzalemsko kraljevstvo nakon drugog križarskog rata:

Uistinu je izvanredno začuđujuće kako su križari uspjeli braniti Jeruzalem skoro  cijelo jedno stoljeće (vijek) protiv nadmoćnijeg neprijatelja. Za to je bili potrebni izvanredno herojstvo, požrtvovnost i odricanje mnogih ljudi. Iza svega je stala jaka vjera, bez nje je sve potpuno nebjašnjivo.

Spomenut ćemo kao primjer jeruzalemskog kralja Balduina IV. Već kao dječaku od devet godina otkrivena mu je guba, teška i neizlječiva bolest koja postupno uništava periferni živčani sustav (sistem). Ipak, sa trinaest godina naslijedio je prijestolje nakon smrti svog oca i uspio je državu sačuvati do svoje rane smrti u dvadesetpetoj godini, unatoč svojoj teškoj bolesti i napadima daleko nadmoćnijeg neprijatelja.

Jedan od fenomenalnih primjera njegove vjere, junaštva i požrtvovnosti je bitka kod Montgisarda 1177. godine. Prije bitke kralj se prostro pred relikvijom sv. Križa i žarko molio, a zatim s punom vjerom krenuo u bitku. U njoj je, iako tada teško bolesni šesnaestogodišnjek, na čelu samo 600 svojih vitezova napao vojsku sultana Saladina koja je brojila 25.000 ljudi i potpuno je rasturio. Sam sultan jedva je uspio spasiti živu glavu, pobjegavši na trkaćoj devi, nakon što je njegova tjelesna straža od tisuću (hiljadu) ljudi skoro cijela izginila.

Nastavak slijedi...

[Aristotel]

Nastavak sutra - od jutra ...

[Zayron]

Nastavak sutra - od jutra ...

Kralj Balduin IV, 16 godina, 600 vitezova - Sultan Saladin, 39 godina, 25.000 vojnika

Nešto takvo mi je poznato:  2.500 : 100.000

maher

[Душко Дугоушко]

Е управо због оваквих ствари сам на оној теми "Колико се искрено приступа екуменском дијалогу" критикова Римокатоличку цркву и римокатолике: зато што желе да оправдају крсташке ратове и инквизицију и сличне појаве уместо да их се одрекну. И шта са том причом о краљу Балдуину, зар треба да се сажалимо на крсташе који су као освајачка хорда дошли у туђу* земљу при чему их нико од  није позвао ту да дођу? Циљ никада не оправдава средство: баш ме брига и за Христов гроб и за Витлејем, па на крају крајева и за целу Свету земљу, нисам ја муслиман. Царство је Божје у нама, а не тамо на неком гробу... Дакле истина је да је Римокатоличка црква превише осуђивана, и то чак неоправдано у многим случајевима, јер је главна жртва када треба да се накачи неки злочин. Али, изненађује покашај да се сви злочини оправдају, уместо да их се одрекне.

* - Није битно што је на позив (источно)римског цара, јер је он секуларни владар. Такође не би био проблем да су се одазвали секуларни владари и да ти ратови нису били верског карактера, те да нису имали везе са Римокатоличком црквом.

[Zayron]

Е управо због оваквих ствари сам на оној теми "Колико се искрено приступа екуменском дијалогу" критикова Римокатоличку цркву и римокатолике: зато што желе да оправдају крсташке ратове и инквизицију и сличне појаве уместо да их се одрекну. И шта са том причом о краљу Балдуину, зар треба да се сажалимо на крсташе који су као освајачка хорда дошли у туђу* земљу при чему их нико од  није позвао ту да дођу? Циљ никада не оправдава средство: баш ме брига и за Христов гроб и за Витлејем, па на крају крајева и за целу Свету земљу, нисам ја муслиман. Царство је Божје у нама, а не тамо на неком гробу... Дакле истина је да је Римокатоличка црква превише осуђивана, и то чак неоправдано у многим случајевима, јер је главна жртва када треба да се накачи неки злочин. Али, изненађује покашај да се сви злочини оправдају, уместо да их се одрекне.

* - Није битно што је на позив (источно)римског цара, јер је он секуларни владар. Такође не би био проблем да су се одазвали секуларни владари и да ти ратови нису били верског карактера, те да нису имали везе са Римокатоличком црквом.

Kad vidim da je to napisala osoba kojoj je glavna parola, geslo pod avatarom:

Death to the world

onda nije ni čudno a ni bitno šta se tamo piše!

[Душко Дугоушко]

Papa Urban II. poziva 1095. godine na rat za oslobađanje Svete zemlje i na pomoć hrišćanima na istoku.

Гледе ове помоћи ода свуда, па и у школи су нас учили да су при уласку у Јерусалим крсташи убијали све које су затекли: муслимане јер су муслимани, јевереје јер су јевреји и хришћане јер су православци. Да ли је то истина ?

[Душко Дугоушко]

Death to the world

Иначе "Смрт свету." је кованица светог Исаака Сирина која означава убиство свих страсти у себи, јер 'свет' је скуп свих овоземаљских лоших страсти и грехова:

Погледати:

http://www.deathtotheworld.com/about/about.html

[Zayron]

Papa Urban II. poziva 1095. godine na rat za oslobađanje Svete zemlje i na pomoć hrišćanima na istoku.

Гледе ове помоћи ода свуда, па и у школи су нас учили да су при уласку у Јерусалим крсташи убијали све које су затекли муслимане јер су муслимани, јевереје јер су јевреји и хришћане јер су православци. Да ли је то истина ?

Ја нисам аутором тог поста па на њега нећу одговарати, овај пост је колико сам схватио чисто ауторски, господин Зелић излаже а ви коментирате. он је историчарем, ја нисам и тако би било заиста глупо да се ја ту монтирам. Ја такођер овдје само коментирам као и ви и чекам шта ће даље господин Зелић напостовати.

Радије ми одговоро Богдановићу шта ти значи то: Death to the world.

Покушавам некако сложит да си то мислио о можда грјешном свијету, свијету гријеха!

Али онда си треба написати: Death to the sin!

Тако би то било сасвим OK!

.mislise.

[Душко Дугоушко]

Papa Urban II. poziva 1095. godine na rat za oslobađanje Svete zemlje i na pomoć hrišćanima na istoku.

Гледе ове помоћи ода свуда, па и у школи су нас учили да су при уласку у Јерусалим крсташи убијали све које су затекли муслимане јер су муслимани, јевереје јер су јевреји и хришћане јер су православци. Да ли је то истина ?

Ја нисам аутором тог поста па на њега нећу одговарати, овај пост је колико сам схватио чисто ауторски, господин Зелић излаже а ви коментирате. он је историчарем, ја нисам и тако би било заиста глупо да се ја ту монтирам. Ја такођер овдје само коментирам као и ви и чекам шта ће даље господин Зелић напостовати.

радије ми одговоро Богдановићу шта ти значи то: Death to the world.

Покушавам некако сложит да си то мислио о можда грјешном свијету, свијетиу гријеха!

Али онда си треба написати: Death to the sin!

Тако би то било сасвим OK!

.mislise.

Погледати:

http://www.deathtotheworld.com/about/about.html

[Zayron]

Death to the world

Иначе "Смрт свету." је кованица светог Исаака Сирина која означава убиство свих страсти у себи, јер 'свет' је скуп свих овоземаљских лоших страсти и грехова:

Погледати:

http://www.deathtotheworld.com/about/about.html

Па то је сасвим OK, само се та терминологија како би се рекло, понекуд маличко промјенила.

Ако то ниси још стигао до сада зарегистроват.

Данас се тому каже ГРЕХ а не СВЕТ! Иначе са смислом се слажем!

.mislise.

[Zayron]

Богдановићу, ако већ не вјерујеш у реинкарнацију ово је заиста само један једини свијет који ти може омогућити да постанеш свет! Тај свијет није могао - боље рећи, а ни хтио мимоићи ни сам Господ Исус Христ! И он га је проживио потпуно од зачећа до смрти као и сваки други човјек али је учинио нешто што ми не можемо а никада моћи ни нећемо: својом смрти је надвладао, побиједио нашу смрт давајући у залог свој чисти Божји вјечни живот за наш грешни, пролазни људски живот промјенивши његову овоземаљску распадљивост у вјечно нетрулежно синовство дјеце Божије. А учинио је то у ОВОМ СВИЈЕТУ јер је то била таква воља његовог и нашег заједничког Оца! Ово је једини свијет у којем можеш постати свет! Зато је он сам по себи непроцјењивим даром! Никакав други осим тог не постоји.

[Aristotel]

... nastavak

Sultan Saladin je 1187. osvojio Jeruzalem, a od Jeruzalemskog kraljevstva su preostali izolirani dijelovi uz obalu.

Sljedeća karta prikazuje što je preostalo od Jeruzalemskog kraljevstva na kraju 12. stoljeća (vijeka), nakon Saladinovih osvajanja, a prije trećega križarskog rata:

To je pokrenulo novu opsežnu akciju u Europi.

Treći križarski rat vodio se 1189-1193. godine. Njemački car Friedrich I. Barbarossa poveo je kopnom dobro organiziranu i opremljenu vojsku, ali je nakon pobjede kod Ikonija stvar zapela kad se car utopio.

Francuski kralj Filip II. i engleski kralj Richard Lavljeg Srca došli su morem, posvađali se međusobno, nisu uspjeli zauzeti Jeruzalem, nego su jedino sklopljenim primirjem uspjeli osigurati hodočasnicima da mogu mirno posjećivati Jeruzalem.

Sljedeća karta prikazuje treći križarski rat:

Iako bez ozbiljne pomoći iz Evrope, križari su se na nekim područjima uspjeli držati još jedno stoljeće (vijek). Zadnji grad u Palestini (to je Akra, na karti: Acra) izgubili su 1291. godine.

Moderni povjesničari (istoričari) uobičajili su brojati još do osmog križarskog rata (iako se svi ne slažu u brojenju), ali se ovi ratovi u 13. stoljeću (vijeku) svi ne mogu nazvati tim imenom. Dok su neki sasvim različiti od prva tri rata, drugi su baš suprotni izvornoj naravi križarskih ratova.

Najpoznatiji primjer za ovo je tzv. "četvrti križarski rat", koji se nije vodio za obranu hrišćana od muslimana, nego su ti "križari" napadali isključivo hrišćane. Počeli su 1202. sa osvajanjem Zadra i završili 1204. osvajanjem Carigrada. Papa Inocent III. je te tzv. “križare” izopćio iz Crkve!

Nastavak slijedi...