Добра народна музика...

[Guest Alefshin]

јесте релативан појам ово `народна`, али зна се на шта се мисли:

KAFANA JE MOJA ISTINA - TOMA ZDRAVKOVIC

[Guest Alefshin]

DVA SMO SVETA RAZLICITA -TOMA ZDRAVKOVIC

[karadjordje]

А ово је музика а не Ана Николић и Карлеуша које вриште измозга кад покушавају да пјевају  idea

[Guest Alefshin]

[deda]

Уф. Тома је краљ. Прави боем. Без компромиса. Ево једне приче коју сам чуо и прочитао у једној књизи.

(ово сам скинуо са нета, неко је ископирао то из књиге)

Negde osamdesetih godina svirao sam sa svojim orkestrom “Zlajini drugari” svadbu jednom Dorcolcu u “Velikoj Skadarliji” kod Srbe. Mladozenjina zelja je bila da mu peva Toma Zdravkovic. “Kralj” je po obicaju bio na visini ocekivanja. Glasom i cuvenim sarmom fascinirao je sve, pa je uz obode baste bilo vise slusalaca, nego na svadbi.

Kada je svadba zavrsena, Toma i ja smo krenuli uz kaldrmu lagano, jer sam ja nosio kofer sa harmonikom. Negde kod kafane “Tri sesira” iznenadi nas pravi proletnji pljusak. Sklonili smo se u bastu dok ne mine. Tu ispod strehe je stajala mala cigancica s’ velikom korpom punom ruza.

Toma je znao i upita je :

- Je li Zorice, kako si nocas prosla?

- Lose je bilo, mnogo lose Tomo. Ali, vece mi je i pored loseg pazara, bilo prelepo. Slusala sam te kako si pevao i zadovoljna sam.

Toma je iz dzepa izvadio novac i bez reci ga prosledio u njenu kecelju.

Zorica mu je uzvratila jednom lepom ruzom.

Pravo iznenadjenje je tek sledilo.

Kad’ smo nakon sto je prestala izasli iz Skadarlije, a posto smo se rastajali jer smo isli u dva razlicita pravca, Toma mi rece :

- E, majstore, daj mi 100 kinti za taksi.

Tek tad’ sam shvatio da je maloj Zorici dao citav honorar od 700 maraka !

On se nije dao iznenaditi. Pogledao me i rekao :

- Njoj su pare potrebnije, a i ova ruza, veruj mi, vise vredi od bilo kojih para.

...Kad’ se Toma preselio na neko lepse mesto, svirao sam negde u Svajcarskoj. Zao mi je, nisam mogao biti na poslednjem ispracaju najvecem boemu koji je setao ovim prostorima. Moj gitarista mi je kasnije pricao. Na sahrani je dominirao jedan veliki venac od prirodnih ruza na kojem je pisalo – “Tomo, moje detinjstvo te zali”, a donela ga je, tada vec devojka, lepa cigancica Zorica...

п.с.  Мислим, шта рећи....                     

[Guest Alefshin]

?.?.  ??????, ??? ????....                     

????????...

[Guest Alefshin]

[Guest Alefshin]

[Лука]

[Guest Alefshin]

[Лука]

[micko54]

Sto se tice Tome,sta reci sem-takvi smo mi Pecenjevcani

[Guest Alefshin]

Ja imadoh konja vrana - Nenad Gajić

[Guest Alefshin]

Radiša Marković-Jesen stiže rana

[Guest Alefshin]