Рјечник архаизама, страних и мање познатих ријечи и израза

[Владан]

А

абер - глас, вијест

авиз - (у књиж. јез.) хафиз - човјек који зна читав Куран напамет .

Агарјанин - (pl.) Агарјани, назив за Турке - по једном племену које је, према Светом писму, било у непријатељству са Јеврејима, невјерник.

адет - навика, обичај

адлату - савјетник, помоћник.

азо - дакле

ајлук - мјесечна надокнада.

алабаш - пјегав по глави (коњ).

алајбег - виши заповједник области у бившој Турској Царевини.

алакнути - халакнути, заграјати, викнути.

алал (у књиж. јез.) халал - оно што је вјерски и обичајно дозвољено, допуштено; оно што је на поштен начин стечено; опрост.

алалити - (диј.) (у књиж. јез.) халалити - опростити; поклонити.

аласеламет и алахселамет - да ти је бог на помоћи.

аман! - узвик преклињања и вапаја: побогу! за бога! акобога! опрост! помоћ! милост!

аманет - завјет, светиња; предмет, препорука која се даје на чување, на повјерење.

амбар, анбар, хамбар, ханбар (књиж.) амбар - дрвена зграда за зрнасту храну, сандук за жито и брашно.

анатема (лат.) - проклетство

антрешељ - мјесто између два дијела натовареног самара.

анџар (у књиж. јез.) ханџар - дуги шиљасти или криви нож с оштрицом с обје стране.

арамија - (у књиж. јез.) харамија - разбојник, бандит; хајдук; лако наоружани војник.

ардовић (у књиж. јез.) хардовић, дем. од хардов - буренце, бачвица.

арондација (франц.) - заокружење (земљишта)

арсуз - као именица: безобразник, арсузин; као придјев: безобразан, који нема стида; (фиг). љут, злочест, зле нарави.

артикула (у књиж. јез.) артикл - предмет, ствар, роба у трговини.

архијереј - старјешина јереја једне епархије у православној цркви, владика.

архимандрит - старјешина манастира; највиши свештеномонашки чин.

аршин - мјера за дужину

аскер - такође и ашћер - војска; војник.

аскерија - такође и ашћерија - војска.

асли - сигурно, могуће, управо, заиста, вјероватно; сва је прилика.

аспра - ситан, најмањи турски новац од сребра.

астал - сто.

ат - коњ племените пасмине.

аџамија - неискрен, невјешт, неупућен, почетник; придј. - аџамијски.

ашик - љубавник, момак који ашикује, заљубљен.

ашиковање - водити љубавни разговор, удварање.

Б

баганета (у књиж. јез.) бајонет(а) - дуг нож са два или више резова, који се ставља на пушку (направљен у Бајони 1840. г.).

бак - бик, јунац који је расан и служи за приплод. (придј.) баковит - јак као бик, силан, обијесан, жесток.

бака! - (иронично) види! пази!

бакрачлија - широке узенгије

балија - погрдно Турчин, значи и: прост, неук.

бангав, а, о - дебелих стопала, обољелих ногу човјек који храма.

бантовати - досађивати, сметати, узнемиравати.

банхоф (њем.) - жељезничка станица.

барабар - паралелно, упоредо

баталијун - (у књиж. јез.) батаљон - војна јединица, дио пука, састављена од двије до четири чете.

бате - умиљато брате.

башибозук, башибозлук - недисциплинована војска, војници које су се одметали у пљачку, војник некадашње нередовне турске војске.

башица - прва ракија из казана, најјача, најбоља (шљивовица).

башкалук (тур.) - што је одвојено; разлика; приватна својина у некој заједници; одвојена просторија (за жене у Босни)

башуна - јагњећа глава; главурда (код човјека).

баш-чауш - наредник у турској војсци

бевел (њем.) Befell, - заповијест, наредба.

бегенисати - допасти се, свидјети се, запазити

беглучити - радити за бега, радити на беглуку

беледија - градска вијећница, градска општина,

белеисати, беслеисати се - опскрбљивати се.

бели - баш тако, заиста

белћим - можда, ваљда, вјероватно.

бена - (придј.) луда, будала, глупан, глупача;

бенаст - луцкаст, глуп.

бендати - признавати, придавати важност.

бензер - сличан, налик.

берат - царски декрет (указ, повеља), којим се додјељују звања, одликовања, привилегије или каква добра; букв. "писмо".

берићет - род, изобиље.

беслеисати - намиривати,

бивакарце - као, тобоже, уистину.

билахи - бога ми.

билмез - глупак, будала; незналица; невјешт, неупућен човјек; љенчина, нерадник.

биљег - ознака, надгробни споменик.

бирземаниле, бирземан - некад, у старо вријеме, ранијих времена.

Биринћи, Биринџи - први, најбољи.

бисаге - двије торбе спојене у једну

битанга - скитница, нерадник, неваљалац.

блентав - интелектуално заостао.

blodsinniger Kerl (њем.) - малоуман човјек, блесав, глуп.

божјак - јадник, сиромах; просјак.

бојер - бојар, племић који је и ратник; савјетник великих кнежева и царева у старој Руској царевини.

бојијех, (gen. pl.) од бољи - (само у диј.) - бољих.

борија - труба.

бошча - покривач за главу, рубац; столњак; платно четвероугластог облика у које се нешто замотава.

брадва - сјекира са широким сјечивом, служи за тесање дрвета.

брина - бреговита обала, брешчић, узвишење, стрмина.

бркљачити - нејасно говорнти, мумљати.

брондати (покр.) - брундати, мумлати, негодовати.

бугарити - тужити, јадиковати, нарицатн, запјевати.

бујад - врста папрати; коров.

букагије - оков на ногама затвореника у тамници.

булетати. - (покр.) овјеравати печатом; печатом обиљежавати дрво које се може сјећи.

булешика - була, Туркиња.

буљук - чета војске. У јањичарској војсци буљук је бројио 100 људи; одред, јато, скупина, група.

буљукбаша - код јањичара заповједник буљука, официр у рангу капетана; водник, заповједник једног буљука.

бурунтија - бујрунтија, писмепа заповијест, наредба, одобрење, указ.

бусија - засједа.

В

вабрика - (у књиж. јез.) фабрика - творница.

вагабунд - пробисвјет,

вајда, фајда - корист, добит.

вакасуз - невријеме, незгодно доба.

вакат - вријеме.

вакмајстор - наредник у жандармерији.

валахи - тако ми бога! кунем се Богом!

валија - гувернер покрајине (вилајета) у бившој Турској царевини.

валити, фалити - недостајати, (по)мањкати.

вамилија - (у књиж. јез.) фамилија - породица.

варићак - дрвени суд за жито; житна мјера.

варица - мјешавина пшенице и кукуруза што се куха уз пост, на Вариндан.

верак - суштина, мисао, нарав, обичај.

вердектер - подозривко, сумњалица.

верман - (у књиж. јез.) ферман - султанов указ, султанова наредба, царска заповијест.

већил - пуномоћник, заступник.

вилџан - (у књиж. јез.) филџан - шољица за црну кафу без дршке.

Вираунин - (диј.) Фираунин, Циганин.

витмија - намигуша, смутљивка, враголанка

витмилук - (диј.) (у књиж. јез.) фитмилук - смутња, сплетка, интрига.

вишеклија - (у књиж. јез.) фишеклије - кожни појас са преграцима у којима стоје набоји, фишеци за пушку.

воринта - (у књиж. јез.) форинта - новац у разним земљама разне вриједности; у бившој Аустро-Угарској сребрн новац од две круне; сребрна дводинарка.

вотант - поротник.

врајлос - (њем.) freilassen - слободан.

врајтер - у нашим дијал. искв. њем. ријеч Gewfreiter - каплар у аустријској војсци.

вришак - (у књиж. јез.) фришак - свјеж.

врнто - (ирон.) будала, блесан.

вруштук - њем. Fruhstuck - доручак.

вузле вузласто - недозрело, неискусно младо момче, жутокљунац.

вукаран - на, но, (у књиж. јез.) фукаран - сиромашан, јадан, биједан

вурсат, фурсат - згода, прилика, згодан час кад нико не може омести да се што учини; самовоља, кад се пружи згодна прилика.

вуруна - (у књиж. јез.) фуруна - пећ; лимена пећ; земљана пекара.

Г

гавељати - вући се, тетурати, тешко ићи, посртати.

газија - херој, ратни јунак, побједник, борац за вјеру.

газилук - изведено од газија - херојство, ратно јунаштво.

ганилук - богатство, обиље.

гараз - намјера, циљ, жеља; пакост, злоба, пизма, мржња.

gemischte Provinz - измијешана, заједничка провинција.

гердан - (у књиж. јез.) - ђердан, огрлица.

герз, ћерз - момак, младић.

гигијати - подврискивати, попјевати уз вриску.

гобеља - полутка, наплатак на точку од кола.

год - дан у години у који се помиње, слави нешто, годишњица, годишњи празник, благдан; знак годишњег раста дебла, дрвета у шуми.

Гордијев чвор - посебно замршен чвор

гоч - мањи бубањ.

град - (pl.) гради, степен, ступањ; у физици подјељци љествице, скале физичких инструмената; код Кочића се мисли на степен јакости ракије.

градијерати - (у књиж. јез.) градирати - измјерити степене (граде) јачине, нпр. ракије.

граша - мала, краћа пушка.

гров - (у књиж. јез.) гроф, тал. граф - племићка титула.

Д

даворијање - жалосно свирање или пјевање.

далга - талас, вал, бура на мору.

Дамаклов мач - опасност која увијек пријети

деверати - мучити се,

девлет - царевина, царство, држава; цар; срећа, задовољство, благостање, рахатлук.

деврије - стражар, чувар.

дењак - бала, упакована роба; свежањ, завежљај, нарамак.

депутација (лат.) - посланство, скуп људи који је изабран и послан у име неке организације, установе и сл. са неким задатком

дернек - вашар, сајам, народни збор; свадба, весеље.

дерт - јад, брига, туга, бол, мука.

диванана - (у књиж. јез.) диванхана - пространо предсобље (ходник) на спрату у старим грађанским кућама, букв. "кућа, мјесто за разговор и вијећање".

дивит - перница са мастионицом заједно.

дизгин - каиш на узди за коње

димница - врста пореза, по кући, по огњишту.

дова - молитва богу; благослов.

докундисати - нашкодити, наудити, доћи до грла.

долигати - (покр.) пјевати треперавим гласом ударајући прстима у јабучицу или је помичући горе-доље.

драм - турска мјера за тежину = 3,2 грама.

дувак - вео.

думаглија - изведено од думан - дим, магла, прашина.

думан - тегоба, проблем.

думанлук - изв. од думан (дим, магла, прашина), брига, замагљеност мисли, као полусан.

дуњалук - овај свијет, људство на земаљској кугли; материјална богатства, иметак; овосвјетска добра.

Ђ

ђем - жвала, метална пречага на узди која се ставља коњу на уста попријеко изнад језика.

ђендар - (у књиж. јез.) жандарм - чувар јавног поретка и безбједности, полицајац.

ђидија - објешењак, живахан младић; занесењак који изазива дивљење, али и прекор; јунак.

ђинђува - ниска од ситног накита код дјевојке око врата, детаљ ћердана.

ђоја - тобоже, као бива.

Е

еглен - разговор, забава у пријатељском разговору, (гл.) егленисати - разговарати.

емшерија - суграђанин, земљак (из истог мјеста или краја); фиг. друг, пријатељ.

епархија - у православној црквеној организацији административна област којом управља епарх, епископ, владика.

ерар - (лат.) државна благајна; ерарни - државни

есапити - (у књиж. јез.) хесапити - мислити, сматрати, рачунати.

ескортирати - спроводити под оружаном пратњом.

ефендија - господин.

ешкија - одметници, хајдуци; криомчарена роба, особито духан.

Ж

Жанаго (занаго) - заиста, одиста.

живолазан - живахан.

жирован - ухрањен, угојен, способан за парење.

житије - животопис.

З

забркљачити - (шаљ.) нар. почети бркљачити (нејасно говорити, мрмљати).

забрслати - почети брслати (почети брзо и неразговијетно говорити).

завозит, та, то - својеглав, тврдоглав, на своју руку.

зазор - срамота, стид, срам.

закајтити - забиљежити, записати.

закрпатити - издерати се, повикати.

заптија - редар, полицајац; полиција; гл. заптити - држати дисциплину, ред; уздржавати, задржавати, спречавати, устезати.

зарацити се - одметнути се.

засалампијати - заталасати, завитлати.

заструг(а) - чанчић, здјелица од дрвета са поклопцем.

заступити - ући, завладати.

затуркесати - почети говорити турски.

збитије - догађај.

звекан - на своју руку, својеглав.

земан - (тур.) доба, вријеме.

зенћил - богат, раскошан.

зијамет (тур.) - војнички феуд с годишњим приходом од најмање 2000 аспри (ситан сребрни новац, новац уопште)

зијанћераст - , штеточина, штеточинаст.

зиратити - обрађивати, зиратан - обрадив.

зорли (тур.) - силан, обијесан; здрав, снажан; тешко, мучно, тегобно; јако.

зубун - горња хаљина од сукна са кратким рукавима или без рукава; постоји и мушки и женски.

зулум (тур.) - насиље, неправда

зулумћар (тур.) - изв. од зулум, насилник, угњетач, који наноси неправду.

зурла - такође и зурна - врста свирале са веома јаким пискавим гласом.

И

идара - издржавање, егзистенција, алиментација; снабдијевање потребним за живот.

ижињати - намислити, смислити.

издиханије - наступање смрти.

измећар - такође и хизмећар - слуга, служитељ.

изор - награда (у житу или новцу) која се даје на име најма теглеће стоке за орање, најам.

изун - дозвола, допуштање, привола, пристанак.

илаџ (тур.) - лијек, илаџа - љечилиште.

илика - (pl.) - илике, рупица или петља на одијелу за коју се закопчава дугме.

инватерист - војник пјешадинац на одслужењу војног рока.

индат - помоћ (било у новцу, храни, људству, војној опскрби, и сл.).

инсан (тур.) - човјек, чељаде.

интерпелација (лат.) - питање упућено министру у парламенту, обично у вези са неким догађајем или процесом; упадица (из публике говорнику)

интрансингентан (лат.) - непомирљив, упоран, тврдокоран

Ићинћи - други, (фиг.) турска власт.

Ј

јавашлук (тур.) - неодговорност.

jazbec - (pl.) jazbeci - (новослов.) јазавац.

јазија - писмо, писање; натпис, оно што је написано; у кованог новца она страна на којој је бројем означена вриједност (супротна страна је "тура").

јапија - дрвени грађевни материјал, грађа; тјелесна грађа.

јармац - пречка преко руде о којој висе ждрепчаници, мали јарам за једног вола.

јаспра - уопште новац, а конкретно ситан турски новац.

језуит (лат.) - лицемјер, лукавац, вјероломан човјек

јеџек - јело

јолпаз - скитница, беспосличар; раскалашењак.

јунга - мјера за тежину, нарочито за масло и вуну; тежина ока и по.

јуност - младост.

К

кабаст - велик, крупан.

кабулити - пристати, прихватити; усвојити.

кадија - судија

каима - турски папирни новац (у бившој Турској царевини).

кајмакам (тур.) - намјесник; војно-грађански управник града

калауз - кључ, показивач пута.

калем - оловка, перо од трстике; мосур, цијев, цјевчица за намотавање нити, конца, жице; цјепиво, навртак којим се воћка оплемењава; млада оплемењена биљка.

камилавка (новогр.) - калуђерска капа, повисока, тврда, без штитника; (шатр.) службена капа полицајца или затворског службеника

кандерисати - привољети неког на нешто, склонити, салетјети неког да што учини.

кантина - барака, крчма, простор у неком предузећу гдје се могу добити храна и пиће.

канун - обичније канон - правило, пропис, мјерило; црквена одлука, црквени закон; збир књига или списа које је неки ауторитет (црквени сабор) огласио и признао као аутентичне (Свето писмо) и које садрже правила хришћанске вјере и хришћанског живота.

каприц - каприс, ћуд, ћудљивост

карар - закључак, одлука; степен; мјера, права мјера нечем; прилика.

касаплук - касапски, месарски занат, месарење.

кастиле - намјерно, намјернице; из шале, шалећи се.

катил - убица, крвник.

каур - такође и каурин - исто што и ђаур, немуслиман, невјерник; хришћанин; покаткад ова ријеч означава и католике или Латине; (придј.) каурски - невјернички, немуслимански.

квартир - стан, склониште, конак; вој. логор, логориште, војнички стан ван касарне.

келнерај - преграђен простор у крчмама и гостионицама у коме стоје чаше, боце, пиће и др.

керевека, керефека - кривина, измотавање.

керица - чипка.

керкермајстор - тамничар.

кесер - такође и ћесер, врста чекића; тесарска сјекира; (придј.) кесераст.

кесеџија - онај који сијече, који одсијеца.

кља - (покр.) житна болест, снијет, пада киша а сија сунце.

кокија - мирис; воњ; смрад.

ком - комина од воћа, грожђа.

командант - вој. заповједник (града, тврђаве, војне јединице од батаљона навише, ратне лађе, итд.).

команда - вој. заповједништво; кратка војничка заповијест.

командијер - (у књиж. јез.) командир - заповједник чете, батерије, ескадрона, и др.; витез, носилац некога вишега ордена, нпр. "легије части".

комасација (лат.) - спајање мањих пољопривредних објеката на различитим мјестима у веће на једном мјесту; обједињавање разбацаних земљишта

комесија - (у књиж. јез.) комисија - лица која треба да изврше неки посао.

комис - назив за ствари које држава даје војнику (рубље, ципеле, хљеб итд.)

комјен - димњак на брвнари с дрвеним поклопцем.

копоран - кратак горњи капут с рукавима (као дио народне ношње); војничка блуза.

копрен - густо сито за пшенично брашно.

корпус деликти - лат. corpus delicti, правно: предмет који доказује кривицу.

крварина - одштета за убијенога.

крисмилистериј - ратно министарство.

круна (лат.) - од 1892. до 1918. новчана јединица у Аустро-Угарској, уведена послије форинте (садржавала 100 филирa)

кршњак - сваки човјек који слави крсно име (крсну славу); (покр.) крсно име; крсни колач, велики лонац у којем се куха јело о крсном имену, гост на крсној слави.

ктитор - код православних Словена и у средњевјековној Византији: оснивач манастира, његов заштитник и велики дародавац.

кувет - снага, апетит.

кузолаш - (pl.) кузолаши, опанци од овчије коже.

кумашли - врста свиле.

курбан - бравче или говече које муслимани кољу на Курбан-бајрам; жртва.

Курбан бајрам - муслимански празник.

курвалук - курварство, курварски живот, курварски поступак, курварење; поквареност, лукавост, неухватљивост.

курдељ - трака, пантљика, врпца; клин на плугу за који је запета гужва орачица.

Куршумли хан - у Скопљу турски затвор.

Л

лавра - већи, знаменитији православни манастир (света лавра), који је сједиште епископа (Света гора, Москва, Јерусалим).

лакомица - жлијеб, једна од ужлијебљених дасака у које удара вода у воденици и окреће точак који покреће камеље за мљевење жита.

латифундија (лат.) - велики земљопосјед, власништво, спахилук

лемеш - гвоздени дио плуга који при орању сијече земљу; раоник.

Lehnstuhl (њем.) - столица с наслоном.

лесперина - стара хартија; аугм. и пејор. од лесперица - леспирица - покр. танак прозирни комадић, кришчица нечега; такође љуспа, љушчица.

лијес - шума; сандук за покојника, покр. дрва, дрвена грађа; дрвени дијелови крова, дрвена опрема за орање, јарам и рало.

Lidove novine (чеш.) - Народне новине

лисаст, а, о - обично коњ или пас који има лису, бијелу пјегу на челу.

лумера - (исквар.) нумера, број.

Љ

љеса - врата (обично од обора или тора) исплетена од прућа, решетка.

љумати - ићи погнут, клатећи се напријед.

М

мавез мафез, махвез - плави памук, памук у боји.

мазгала - отворено, разваљено мјесто у огради.

максумчад - изведено од максум - дијете, нејако дијете, недорасла дјеца.

мала - (у књиж. јез.) махала - дио града или села, градска четврт, заселак; улица, сокак.

мамелук - припадник некадашње тјелесне гарде египатских султана; припадник Наполеонове тјелесне страже; одан слуга који без поговора слуша сваку наредбу свога господара.

манарва - (у књиж. јез.), маневар - војна вјежба већег броја јединица у ратној служби; у рату: сва средства којима је циљ да се ослаби непријатељ, сем борбе нарочито важна у тзв. стратегији замарања и збуњивања противника; у општем смислу: рад који се изводи вјешто и лукаво, смицалица, ујдурма, сплетка, подвала.

мараз - изнутра болестан.

мариветлук - (у књиж. јез.) марифетлук - вјештина, мајсторија; довитљивост; измотавања; смицалица.

маријаш, такође и марјаш - накадашњи ситан угарски и турски новац.

марталос - (pl.) марталоси, припадник посебног рода војске, која се састојала од мјештана, пјешака и коњаника.

маша - ожег, жељезна лопатица са дугим дршком за ваћење ватре и луга из пећи.

машет - такође машат и мећит - средњовјековни надгробни камен, стећак; надгробни камен уопште; каткад и камен уопште.

машина - строј, направа; локомотива.

машкара - шала, исмијавање, спрдња.

медекало - причало.

мезарлук - изв. од мезар (гроб), гробље.

мезгра - сок из дрвета.

мејтеф - понекад и мектеб - муслиманска основна вјерска школа.

мектебихукук - правне школе за образовање чиновника.

мењажија - мјењажа.

мерак - наслада, уживање, угодно осјећање, угодно расположење; страст, уживање, жеља, воља за нечим; меланхолија као посљедица неке претјеране жудње, страсти или чежње за нечим.

мерхамет - самилост, милост, милосрдност; (придј.) мерхаметли - милостив, мека срца.

метериз - опкоп од земље, ров, шанац.

меџедија, меџидија - турски новац, кован од сребра, у вриједности од 20 гроша у доба султана Абдул-Меџида (1844. г.) по коме је и добила име.

меџлис - вијеће, савјет, одбор.

мива - воће.

миздрак - копље чији бодеж има бридове (наолучен је); копље од бајрака.

милет - народ, нација.

милитер - (заст. покр. ) - милитарац, онај који је из Војне крајине.

милитерија - (заст.) војска.

милодув, (у књиж. јез.) милодух - пријатан мирис, који је пријатног мириса; селен, биљка из породице штитара.

милћ - такође млаћ, миљћ и миљач - градилиште, празно земљиште гдје се може подигнути зграда.

мирија - порез, данак.

мисирача - бундева.

млити - (през.) - млим, мислити.

молепствије - краће богослужење у нарочитим приликама.

мрезга - набор (на хаљини или на лицу), недозрела језгра ораха.

мрлина - тијело угинуле животиње, стрвина, мрцина

мрлинаш - изв. од мрлина - стрвинаш, лешинар.

мрцињаш - онај који једе мрцину, лешинар.

музевир (тур.) - сплеткар, злобник, превртљивац, лажљивац.

музервилук - сплеткарење, замућивање.

мукает - мукајет, заинтересован, пажљив, обазрив.

муктар - такође и мухтар, старјешина махале у граду; сеоски старјешина, кнез.

мула - учен човјек, теолог; кадија у већим градовима; титула коју је султан додјељивао ученим људима као одликовање; титула која се додаје испред имена човјека који је учио вјерске школе, па ма био и са мањом спремом, мазгов, мазга.

мунасиб (тур.) - згодан, прикладан, повољан

мундура - мундир, свечани капут или свечана блуза од униформе; униформа, одијело прописаног кроја.

мурећеп - такође и мурећеф - црнило, врста црног мастила, тинта.

муртат (тур.) - одметник, издајник, отпадник од вјере.

мусаведа (тур.) - биједа, несрећа, напаст; клевета, потвора, клевета.

мусаведити - клеветати.

мусали (тур.) - мјесто у природи гдје муслимани на отвореном простору заједнички врше извјесне побожности

муселим - срески начелник.

мустапез, мустафез - члан позадинске војске, позадински војник, трећепозивац.

мутап - (тур.) мутаб, мутаф - покровац од козије костријети; простирач од костријети.

мутесарип, мутесариф - окружии начелник, обласни начелник; синоним за валија.

мухарем - назив за први мјесец у години по му слиманском календару, властито име.

Н

набодица - (pl.) набодице, плаховит, пријек човјек, кавгаџија, свађалица.

навозито - наводно, према некоме, код Кочића подругљиво.

наеро - (у књиж. јез.) нахеро - накриво.

назубан, бана, бано - који има зуб на кога, киван, непријатељски расположен према коме.

наиликан, а, о - накићен иликама (ђинђувама).

накастити - наумити, одлучити се.

накладати - нагваждати, говорити којешта.

налет - проклетник; (фиг.) ђаво, шејтан; проклетство.

наредан - доведен у ред, уређен, уредан; припремљен, приправан, готов, спреман.

насулити (се) - измирити (се), помирити (се), нагодити (се), наравнати (се).

наџак - дио старинске бојне опреме; сјекирица на дугом дршку у којој је с једне стране оштрица, а с друге стране ушице (маљ) у облику чекића.

низам - регуларна војска у Турској царевини, установљена 1826; војник те војске; ред, поредак, распоред.

niks - (њем.) - не!

новак - војник.

новтати - претпоставити, наслућивати, нагађати.

нође - (диј.) ондје, ту.

нурија - парохија.

О

обаталити - покварити.

објесништво - одвјетништво (искривљено, као да вјеша народ).

облапоран -рна, -рно, - гладан, похлепан, незасит, халапљив, прождрљив.

обштество - општина.

овинцир - (у књиж. јез.) официр - војник, свако војно лице од потпоручника до генерала, односно маршала; прид. овинцирски - (у књиж. јез.) официрски.

оглу (тур.) - син

одива - покр. удата жена у односу на породицу или кућу из које потиче, удата кћерка, сестра, братаница и сл.

омсица - особа о којој је ријеч, тај исти.

опотребити - постати потребит, пасти у биједу, осиромашити.

ордија - војска, армија у Турској царевини.

оружник - жандарм.

освјештати - (црксл.) посветити, извршити обред над нечим.

острагуша - старинска пушка која се пуни острага, обрнуто.

осук - (покр.) издужена поворка, гомила.

оферта (лат.) - понуда, молба (нпр. за послом)

оџа - хоџа.

оџаковић - кољеновић, племићког поријекла, човјек из старе, угледне породице.

П

палиграп - изокренуто: параграф, одјељак, члан (закона, наредбе, правилника, и сл.).

палитиш - изокренут њем. придј. politiсch - политички.

палошина - исто што и пала - сабља, односно кратки широки мач у кога су обично држак и корице оковани сребром.

палучак - мала ливада неправилна облика крај воде.

паметар - човјек познат због свога памћења прошлих догађаја, памтилац; паметан човјек; мудријаш; човјек који биљежи важне догађаје, љетописац; књига у коју се биљеже ствари које се желе држати у сјећању; цркв. књига у коју су преписане молитве које треба знати напамет.

пандурица - пандур, подругљиво. Првобитно је пандур био наоружани слуга и пратилац хрватских и славонских племића у XVII и XVIII вијеку; пандур је и војник-пјешак из јуж. Маџарске; код нас: прост и неотесан човјек, безобразник.

панегирик (грч.) - хвалоспјев, претјерано хваљење

панцијер - (у књиж. јез.) панцир - грудни оклоп од гвожћа или челика.

парох - свештеник који је старјешина једне парохије.

парохија - област која се налази под управом једног свештеника, пароха, и има бар једну своју цркву; дослован превод ријечи.

парусија - дар манастиру за молитву.

паушал (њем.) - износ одређен отприлике; просјечно; паушалиста - порески обвезник који плаћа порез ђутуре, без појединачног мјерења

паушализација - прављење предрачуна, обично просјечно, понекад отприлике, од ока.

пашалија - пашин човјек, човјек у служби код паше.

пезвенек - сводник, курвар; покварењак.

пексин - нечист, поган.

Пемац - (pl.) (подругљиво, из њемачког) Пемци, Чех.

перушање - јесење комушање кукуруза.

петљага - петљање, јалов посао, шепртљање.

пећанка - мала пушка израђена у Пећи.

пинта - дио ракијског котла.

Пирова побједа - сумњива побједа која не оправдава претрпљене жртве и доноси више штете него користи побједнику

писанија - (пеј.) непотребно или рђаво, лоше писање, пискарање; писмо; заст. сакупљање прилога; прилози (према списку приложника).

плоска - такође и пљоска - боца спљоштена облика погодна за ношење у џепу или торби

поглавач - јастук, узглавље.

подруг - један и пола другога по величини или по трајању.

пока - пола оке.

полза - корист.

полић - посуда од пола литре (за вино) или пола децилитра (за ракију).

пометеник - страдалник од мећаве.

попасно доба - вријеме кад је стока на паши.

попишманити - предомислити се покајати се.

попчето - поп, свештеник, (иронично.)

пострагија - старинска пушка која се пуни позади.

Потемкинова села - празан сјај; предочавање лажних чињеница као да су истините

прајс - (њем.) Ргеis - вриједност неке ствари изражене у новцу, цијена.

прекада - кађење, прекађивање гроба, освештавање гроба.

премакнути - не родити, подбацити.

претеслимити - предати нешто другоме.

привуза, приуза - коноп, узица са којом се води стока.

пријестолник - котарски предстојник, срески начелник.

припашај - кожни појас у коме су се носиле мале пушке, ножеви и ситне потребне ствари.

провикати - почети викати; вријеме кад чељаде дозријева.

проесабити - (у књиж. јез.) прохесапити - прорачунати, премјерити.

пронија (грч.) - земља дата војницима или духовницима да се од ње издржавају; није се могла наслиједити; пронијар - обрађивач проније

протокур - протокол, књига за завоћење аката, код Кочића изокренуто протокол у протокур.

протолковати - протумачити, објаснити.

проштудијерати - (у књиж. јез.) - простудирати, проучити.

пружљај волова - дужина волова са лесом и јармом.

пулика - (у књиж. јез.) - публика - свијет; нарочито; гледаоци, читаоци, јавност, народ, људи.

пусат (тур.) - оружје; коњска опрема;

пуцер - њем. Рutzer - посилни, чистач, онај који чува или чисти ципеле.

Р

раванлук - уједначен коњски ход при коме се јахач не труцка.

радиш - чигра, зврк; ђердан, ниска, вјенац.

размитити - размазити, разблудити.

разор - бразда, дио узоране њиве

рајкан - рајетин.

рахметли - умрли, покојни.

ребел - бунтовник, одметник, лице које законитој државној власти пружа оружан отпор.

реглеман - реглман, уредба, правилник о вршењу службе, одредба, пропис, пословник.

редип, такође редиф и редифа- резервна војска, резерва.

резил - осрамоћен, обрукан, бламиран, понижен.

ремунарација (лат.) - ванредна награда, поред редовне плате; хонорар, премије

ренегат - отпадник од вјере, нарочито: хришћанин који је прешао у ислам; (фиг.) отпадник, одродник, изрод, издајник.

рента (франц.) - сваки регуларно добијени приход од капитала, имања или земљишта који од својих власника не захтијева никакве предузетничке дјелатности

рештити - затворити.

рожданик - књига рођених.

роспија - непослушна, неваљала жена.

Рутен - (pl.). Рутени, Русин.

рушпа - такође рушпија - венецијански златник, цекин.

руштрити - руштати, хрскати, мрвити са шумом.

С

сакрамент - првобитно средство којим неко себи или другом намеће извјесну обавезу (капара, кауција, заклетва, и др.); у хришћ. црквама: света тајна, нарочито причешће.

саламет - селамет, спас, спасен, и, е - повољно стање; прави пут.

салутирати - поздрављати, поздравити; нарочито: поздравити по војнички.

сапрет - доказати коме (на суду) да је крив; претрпјети, поднијети страдања, казну (обично у клетви).

сараорина - рад на изградњи пута, кулучење, надничење.

сарашћер - књиж. сераскер и серашћер - главни врховни командант. Постављан је у случају рата из редова везира. Од њега је био старији по положају само велики везир, који је у рату носио титулу сердариекрем.

сарук - завој око капе, чалма.

саферски, -а, -о - (прид.) - који се односи на Сафер (назив мјесеца септембра).

сахибија (тур.) - господин, господар, власник, домаћин; покровитељ, заштитник; у Индији Европљанин уопште;

свјештати - разумјети, схватити, ући у траг.

sebur! - стрпи се! стрпљивост, стрпљење.

севап - милосрђе.

седленик - добар коњ искључиво за седло и јахање.

седра - капница, сига.

сеирити - проматрати, разгледати, ругати се.

сексер - стари аустријски новац од 20 филира.

сент - завичај, постојбина, родни крај; правац, страна.

серашћер - врховни војни заповједник.

сербез - слободан, смион, одважан, слободно, без бриге, без страха, неусиљено.

сербезија - слобода.

сервитуг - право употребе туђе имовине у одређене сврхе; право на ограничење власника у коришћењу имовине.

сердар (тур.) - заповједник, војсковођа, врховни командант

сережанин - (pl.). сережани - жандарм у некадашњој Војној крајини; стражар, чувар уопште.

сермија - имовина, иметак; благо, стока, марва уопште.

серџада - простирач, ћилимче на којем муслимани клањају намаз; служи и као украс у кућном намјештају; у облику је правоугаоника.

сиктерисати - отјерати уз љутњу неког од себе са ријечју иктер! (напоље! губи се! марш!), маршнути, отјерати га на груб пачин.

синђелија - диплома или грамата којом је епископ постављао или утврђивао свештеника на одрећеној парохији; патријаршка диплома којом се епископ постављао или утврђивао на извјесној епархији.

синекура (лат.) - добро плаћена служба која не захтијева никакав озбиљан рад

синџир - ланац.

сопра - (у књиж. јез.) софра, трпеза, синија.

станарица - домаћица; станарка; птица која није селица.

стојбина - (покр.) завичај, постојбина.

струга - отвор, пролаз на дрвеној огради око куће, њиве, тора; такође: ограћено мјесто за овце на отвореном простору, тор.

стругарица - редуша којој је дужност да помузе овце у тору.

субаша - надзорник имања, онај који убире агинске или беговске приходе са читлука (феудалног посједа); раније у Турској царевини тако се звао градски надзорник.

суданија - тобожње суђење; код Кочића: ругање суду и суђењу.

судишће - судиште, суд, мјесто, просторија гдје се суди, гдје суд засједа.

сургун - прогонство, изгнанство; као придјев: прогнан, протјеран; гл. сургунисати - протјерати, прогнати; у значењу сургун употребљава се и именица сургунлук

сурутка - течност која остаје послије сирења млијека.

сутурлија - провалија, амбис, понор.

сухарија - такође и суварија - коњаник; коњаник-војник, коњаник-жандарм.

счињати, шчињати - накањивати се, оклијевати, колебати се.

Т

табор - логор, организован састанак.

такум - прибор, сервис, комплетна опрема; туце нечега; онај дио чнбука који се ставља у уста.

таламбас - нарочита врста бубња од туча у облику чанка или дубоке ћасе са разапетом кожом обично јарећом. Ријеч таламбас често се односи и на бубањ уопште.

талахи - дио молитве и заклетве код муслимана: тако ми Бога!

тапија - јавна исправа о власничком праву на некретнину.

тевабија (тур.) - поданици, држављани; присталице, пратња; породица

текија - дервишка зграда, манастир, у којој се обављају дервишки обреди. Свака текија има свога старјешину, шејха (калуђер).

теркија - завежљај опреме (као што је кабаница) који се каишевима привеже за облучје на задњој страни седла; дио старије женске народне ношње, украсни привјесак који виси са стране о појасу.

тескера (тур.) - цедуља, лист, писмо, писмена дозвола, потврда, исправа, свједочанство

теслаисати - заносити се, поносити се, правити се важан.

теста - (покр.) геста, пут.

теферич - излет, весеље.

тефтер - биљежница, регистар, протокол; рачунска књига; трговачка књига дуговања и потраживања.

тимар (тур.) - брига; феудално добро, имање, посјед

тимор - камењар, врлет, голет, пребивалиште орлова.

тиморина - предио, крај у коме има тимора, геол. високи дио земљине коре, планински масив, који настаје спуштањем околних дијелова дуж расједа; мјесто пуно високих, стрмих стијена, камењар, крш.

тканица - откан појас (у разним бојама и шарама); материјал од грубо откане вуне (обично шарена); врста женског појаса.

трзе - (покр.) јагње које се врло касно ојагњило.

трибун (лат.) - вођа народа, популаран народни говорник

трмка - купаста кошница од прућа, вршкара.

трнапити - рупити изненада, упасти, ући у кућу.

тубити - тувити, памтити, добро држати у памети.

тугра (тур.) - службени монограм (на ферману, на новцу) од султановог имена

туркесати - говорити турски.

тутунлук - цијев кроз коју пролази дим.

туфек - пушка, пушкар.

Ћ

Ћаба - свето мјесто.

ћатиб, такође и ћатип - писар, административни службеник, чиновник.

ћевшити - такође и ћефшити - водити истрагу, вршити увиђај; вршити процјену пољске штете.

ћеиф - уживање.

ћемане - виолина.

ћепенак (тур.) - вратаница од дућана или радионице којима се горње крило диже а доње спушта и подбочи, те се на њему излаже роба, а трговац на њему и сједи

ћерећли - (прид.) од ћерећета - врста домаћег памучног платна које је проткано цијелом дужином основе свиленим жицама. Те жице могу бити и памучне, али другачије него ли је основа.

Ћитаб, такође и ћитап - књига; закон; књига која садржи вјерска учења и прописе; Куран; Библија.

ћићулајкан - звекан, врнто, бленто, неотесан човјек.

ћулић - ружица.

ћурак - мушки капут постављен и опшивен крзном, бунда, кожух, може бити дуги или кратки.

ћурлик - такође ћурлика - свирала, фрула; глас свирале; глас, цвркут неких птнца (јаребица, шева и сл.).

ћурчина - (пеј.) велики ћурак.

У

увано - зацијело, сигурно.

уверчити, уферчити - запазити, уочити.

угајретити - помоћи, заузети се.

удут - (књиж.) худут - међа, граница, подручје.

удутлема - царски (турски) акт и церемоније које иду уз њега.

укабулити - пристати на нешто, усвојити нешто.

укопација - окупација.

улчек - старинска мјера (за жито, брашно и сл.) различите величине.

умести - умијешати, уметнути, усути у нешто; упропастити, упиштити

умести се - истријебити се.

упатан, -тна, -тно, - (покр.) напаћен, намучен.

уредован,- вна,- вно - који се односи на уред, канцеларијски, службен, званичан.

уриктати - удесити, намјестити.

учевина - (нар.) знање, наука.

Ф

фајда - корист, добит.

фаланга (грч.) - борбени ред тешко наоружане пјешадије, некад, у збијеној формацији, слично клину

фарисеј (хебр.) - лицемјер, пренемагало; човјек који се претвара

фелах (ар.) - ратар

фетва - правно рјешење или упута дата у облику одговора како да се ријеши извјесно шеријатско питање.

фискус - државна благајна, државна имовина.

фитмија - смутљивка; врагољанка, намигуша; од фитмија изведено и фитмилук - смутња, сплетка, интрига.

форинта - новац у разним земљама разне вриједности; у бившој Аустро-Угарској: сребрн новац од двије круне, сребрна дводинарка.

фурсат - згода, прилика, згодан час кад нико не може омести да се што учини; самовоља кад се коме пружи згодна прилика.

Х

хазна - благајна, ризница; благо, извор воде

хазнадар - чузар ризнице, благајник.

хак (тур.) - прави; онај дио прихода у натури који су кметови морали давати спахији; плата; рачун; власништво.

хамал (тур.) - носач

ханума - госпођа.

ханџар - дуги шиљасти нож, с оштрицом с обадвије стране. Понекад се тако назива и кратки криви мач или јатаган.

харач - порез из турског периода.

хас - царско имање; дворско имање.

хелер (њем. Heller) - стоти дио круне, према имену њемачког града Hallа гдје су га најприје ковали; данас стоти дио чешке круне

хесаб - такође и хесап - рачун, број; процјена.

хи(е)џра (ар.) - одлазак Мухамеда из Меке у Медину (г. 622. н. е.) ; то пресељење сматрају муслимани једним од најважнијих догађаја у почетном стадијуму ислама и од тог времена рачунају године

хршум (књиж.) ршум - повика, викање на некога, разбјешњеност, љутња.

Ц

цајгнис - свједочанство, увјерење.

цванцик - стари аустријски новац од 20 крајцера.

цесар - ћесар, цар (најчешће о аустријском цару).

цивиљ - (књиж.) цивил - грађанство, грађански сталеж (за разлику од војничког); грађанска ношња: ићи у цивилу: ићи у грађанском одијелу.

цријемуш(а) - биљка из породице љиљана која се употребљава за зачин и јело, зову је још сријемуж, сријемужа.

Црна кућа - злогласни затвор у Бањој Луци за вријеме Аустро-угарске и касније.

Ч

чадо - чедо, из милоште.

чадор - шатор.

чакараст - онај који је разнобојних очију.

чалма - платно омотано око феса или које друге сличне капе, сарук, ахмедија.

чалмаш - човјек који носи чалму.

чатати - читати, обично молитве у цркви или на слави.

четобаша - заповиједник чете.

чибук - цијев са лулицом на једном крају која служи за пушење; обично је чибук дуг, а ако је мањи па се може у џеп ставити, онда се назива чибучић.

чивит - модрило (врста боје); индиго.

чимбур - јело од јаја, прави се тако што се јаја разбију и прже на маслу или кајмаку без мијешања. Ако се јаја при пржењу мијешају, добије се кајгана.

Читлук-сахибија - ага или бег, господар, власник читлука (феудалног посједа).

човали - (књиж.) - чохали, чохан - израђен, сашивен од чохе.

чок јаша падиша! - усклик у султаново здравље: да живи много година!

Џ

џандрљив - свадљив, који много приговара другима.

џемадбаша, џематбаша - старјешина једног џемата, сеоски старјешина.

џенем - џехенем, пакао.

џенет - џехенет, рај.

џефе (тур.) - свађа, галама

џоњати - дуго чекати (обично пред нечијим вратима).

џубе - џуба, одора, мантија муслиманских вјерских службеника обично од црне чохе, зубун.

џумрукчија, ћумрукчија - цариник, трошаринац.

Ш

шабан (тур.) - осми мјесец муслиманске мјесечеве године

шајцати - (покр.) - шетати се.

шапорење - шапутање, шушкање, гл. именица од шапорити - шапутати.

шејтан - ђаво.

шенлук - весеље, славље уз пуцање пушака, гл.

шенлучити - проводити весеље, славити, веселити се.

шеретлук - будалаштина, шала.

шеријат - муслимански вјерозакон, исламски пропис; ислам.

шиљеже - јагње од годину дана.

шкрљак - шешир, клобук; код Кочића симбол туђина (Шваба), шкрљачина - ауг. и пејор. од шкрљак - шеширчина.

шовран - врста новца.

Шокац - назив за католике-икавце и католике уопште; покрајински: сељак, земљорадник; прост човјек.

шоца - врста старинске војничке пушке.

штуц - врста кратке пушке, карабин.

шупирати (њем. Schub) - полицијски протјерати (у завичајно мјесто)

шуша - овца, коза или крава без рогова; (фиг.) нико и ништа.

шчедро - штедро, издашно, дарежљиво; јако, обилато.

[Владан]

помаже при читању Кочића, Андрића, Селимовића и осталих из писаца који су доста користили турцизме и старе српске ријечи  facenew22222222