ДАНАШЊА ЗАЧАЛА

[Зоран]

Недеља о Самарјанки - 2.05.2010.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ

Дап. 28 зач. (XI, 19-26, 29-30).

У дане оне, апостоли који се расијаше од невоље, која наста због Стефана, прођоше све до Финикије и Кипра и Антиохије не проповиједајући ријеч никоме до само Јудејцима. А неки од њих бијаху Кипрани и Киринејци, који ушавши у Антиохију говораху јелинистима проповиједајући јеванђеље о Господу Исусу. И рука Господња бијаше с њима; и велики број их повјерова и обрати се Господу. А дође ријеч о њима до ушију Цркве у Јерусалиму; и послаше Варнаву да прође све до Антиохије. Кад овај дође и видје благодат Божију, обрадова се и мољаше све да искреним срцем остану у Господу; јер бјеше човјек благ и пун Духа Светога и вјере. И обрати се многи народ Господу. Варнава пак изиђе у Тарс да потражи Савла, и када га нађе, доведе га у Антиохију. И они се цијелу годину састајаше са Црквом, и учише многи народ; и најприје у Антиохији ученици бише названи Хришћани. А ученици одлучише да сваки од њих, колико који могаше, пошаље на помоћ браћи која живљаху у Јудеји. Ово и учинише пославши старјешинама преко руке Варнавине и Савлове.

Јн. 12 зач. (IV, 5-42).

У време оно, дође Исус у град самаријски звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему. А ондје бијаше извор Јаковљев. Исус пак уморан од пута сјеђаше тако на извору; бјеше око шестога часа. Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем. Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе хране. Рече му жена Самарјанка: Како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима. Одговори Исус и рече јој: Кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу. Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива? Еда ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети; а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни. Рече му жена: Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам. Рече јој Исус: Иди, зови мужа својега, и дођи овамо. Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза: немам мужа; јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала. Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк. Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба клањати. Рече јој Исус: Жено, вјеруј ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму. Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца. Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају. Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају. Рече му жена: Знам да долази Месија звани Христос; кад он дође, објавиће нам све. Рече јој Исус: Ја сам - који говорим с тобом. И утом дођоше ученици његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: шта тражиш, или што говориш са њом? А жена остави свој крчаг и отиде у град и рече људима: Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила. Да није он Христос? Изиђоше, дакле, из града и пођоше њему. А у међувремену мољаху га ученици његови говорећи: Рави, једи! А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате. Тада ученици говораху међу собом: Да му неко не донесе да једе? Исус им рече: Јело је моје да вршим вољу Онога који ме је послао, и извршим његово дјело. Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће настати жетва? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву. И који жање прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радује заједно и који сије и који жање. Јер у томе је истинита ријеч, да је други који сије, а други који жање. Ја вас послах да жањете гдје се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли. А из града онога многи од Самарјана повјероваше у њега за ријеч жене која је свједочила: Каза ми све што учиних. Када, дакле, дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и остаде ондје два дана. И много их више вјерова за ријеч његову, те жени говораху: Сад не вјерујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је ово заиста Спаситељ свијета, Христос.

[Зоран]

Понедељак пети по Пасхи - 3.05.2010.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ

Дап. 30 зач. (XII, 12-17).

У дане оне, Петар, разабравши се дође до куће Марије, матере Јована званога Марко, гдје бијаху многи сабрани и мољаху се Богу. А кад закуца Петар у врата од дворишта, приступи дјевојка по имену Рода, да чује. И познавши глас Петров, од радости не отвори врата, него утрча и јави да Петар стоји пред вратима. А они јој рекоше: Јеси ли луда! Али она увјераваше да је тако. А они говораху: То је анђео његов. Петар пак једнако куцаше. А кад отворише, видјеше га и задивише се. Махнувши им руком да ћуте, он им исприча како га Господ изведе из тамнице, и рече: Јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго мјесто.

Јн. 32 зач. (VIII, 42-51).

Рече Господ дошавшим Њему Јудејима: кад би Бог био отац ваш, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер нисам дошао сам од себе, него ме Он посла. Зашто не разумијете говор мој? Јер не можете да слушате ријеч моју. Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; он бјеше човјекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи. А мени не вјерујете, јер ја истину говорим. Који ме од вас кори за гријех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не вјерујете? Онај који је од Бога, ријечи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога. А Јудејци одговорише и рекоше му: Не кажемо ли ми добро да си ти Самарјанин, и да је демон у теби? Исус одговори: У мени демона нема, него поштујем Оца својега; а ви ме срамотите. А ја не тражим славе своје; постоји Онај који тражи и суди. Заиста, заиста вам кажем: ко одржи ријеч моју неће видјети смрти вавијек.

[Зоран]

Уторак пети по Пасхи - 4.05.2010.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ

Дап. 31 зач. (XII, 25 - XIII, 12).

У дане оне, Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом и Јована прозванога Марко. А у Цркви која бјеше у Антиохији бијаху неки пророци и учитељи, и то: Варнава и Симеон звани Нигер, и Лукије Киринејац, и Манаин одгајен са Иродом четверовласником, и Савле. А док они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дјело на које сам их позвао. Тада они, постивши и помоливши се Богу и положивши руке на њих, отпустише их. А ови, послани од Духа Светога, сиђоше у Селевкију, и оданде отпловише на Кипар. И стигавши у Саламину објављиваху ријеч Божију у синагогама јудејским; а имаху и Јована за прислужника. А кад прођоше острво све до Пафа, нађоше некаквог врачара и лажног пророка, Јудејца, по имену Варисус, који бјеше с намјесником Сергијем Павлом, човјеком разборитим. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује ријеч Божију. А Елима врачар, јер то значи име његово, противљаше им се гледајући да одврати намјесника од вјере. А Савле, звани и Павле, испуњен Духом Светим, погледавши оштро на њега, рече: О, препуни сваког лукавства и сваке подмуклости, сине ђавољи, непријатељу сваке правде! Зар нећеш престати да квариш праве путеве Господње? И сад ево руке Господње на те, и бићеш слијеп да не видиш сунца за неко вријеме. И одмах паде на њега мрак и тама, и пипајући наоколо тражаше водича. Тада намјесник, кад видје шта би, повјерова, задивљен науком Господњом.

Јн. 33 зач. (VIII, 51-59).

Рече Господ дошавшим Њему Јудејима: заиста, заиста вам кажем: Ко одржи ријеч моју неће видјети смрти вавијек. Тада му рекоше Јудејци: Сада знамо да је демон у теби. Авраам умрије и пророци, а ти говориш: ко одржи ријеч моју неће окусити смрти вавијек. Еда ли си ти већи од оца нашега Авраама, који умрије? И пророци помријеше. Ко се ти сам правиш? А Исус одговори: Ако ја прослављам самога себе, слава је моја ништа. Отац је мој онај који ме прославља, за кога ви говорите да је Бог ваш, и не познајете га, а ја га знам. И ако речем да га не знам, бићу лажа као и ви. Него га знам, и ријеч његову држим. Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје и обрадова се. А Јудејци му рекоше: Још немаш ни педесет година, а Авраама си видио? А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: прије него Авраам настаде, Ја јесам. Тада узеше камење да баце на њега; а Исус се сакри, и изиђе из храма, па прође између њих и тако отиде.

[Зоран]

Среда пета по Пасхи - 5.05.2010.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ

Дап. 32 зач. (XIII, 13-24).

У дане оне, када Павле и они са њим отпловише из Пафа, дођоше у Пергу Памфилијску; Јован пак одвојивши се од њих, врати се у Јерусалим. А они отишавши из Перге, дођоше у Антиохију Писидијску, и ушавши у синагогу у дан суботни сједоше. Послије пак читања Закона и Пророка старјешине синагоге послаше к њима говорећи: Људи браћо, ако имате ријеч утјехе за народ, говорите. А Павле уставши махну руком и рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите, чујте: Бог народа овога Израиљскога изабра оце наше, и уздиже народ кад бијаху дошљаци у земљи египатској, и моћном руком изведе их из ње. И за четрдесет година храњаше их у пустињи. И затрвши седам народа у земљи ханаанској, раздијели им коцком земљу њихову. И послије тога за четири стотине педесет година даде им судије до Самуила пророка. И отада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисова, човјека од кољена Венијаминова, за четрдесет година. И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече посвједочивши: Нађох Давида сина Јесејева, човјека по срцу мојему, који ће испунити сваку вољу моју. Од његовог сјемена, по обећању, подиже Бог Израиљу Спаситеља Исуса, пошто пред његов долазак Јован проповиједаше крштење покајања свему народу Израиљеву.

Јн. 18 зач. (VI, 5-14).

У време оно, подигнувши Исус очи, и видјевши да мноштво народа долази к њему, рече Филипу: Одакле да купимо хљеба да ови једу? А ово говораше кушајући га, јер сам знађаше шта ће чинити. Одговори му Филип: Ни за двјеста динара хљеба није им доста, да свако од њих само мало добије. Рече му један од ученика његових, Андреј, брат Симона Петра: овдје има једно момче које има пет хљебова јечмених и двије рибе. Али шта је то на толико мноштво? А Исус рече: Реците људима да посједају. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посједаше, дакле, људи на број око пет хиљада. А Исус узе хљебове, и заблагодаривши, раздаде ученицима, а ученици онима који бијаху посједали: тако и од риба колико хтједоше. А када се наситише рече ученицима својим: Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне. И сакупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечмених што преостаде иза оних који су јели. А људи видјевши знамење које учини Исус говор.аху: Ово је заиста Пророк који треба да дође на свијет.

[Batman]

Fala za ovaj trud. Veoma korisno