О застрањењу које не види своју заблуду...

[Никола Ђоловић]

Најперфиднија врста карактерног човека није непријатељ који своје осећање угрожености, ривалства, огорчености, сујете, или чега већ, не крије, него је она врста која не осећа свој стид и не препознаје своје лицемерје. Такав подрива било какав однос и јединство својим префриганим понашањем на околишан начин – уз подмукли осмех и наизглед пријатељску наивност. Он се не осећа угроженим, сујетним, огорченим, или шта већ на директан начин – може да се не осети ни под једним разлогом уопште увређеним – него из чисте воље и љубави према ономе што није добро да минира експлозивне ситуације. Јер је то храна, демонско причешће, за таквог човека, и још горе – за жену. И оно што такви углавном раде, траже вишу инстанцу у фирми, или гето коме ће се обратити, за оног трећег којег види, односно, жели да види као потенцијалну жртву за своју гордост. Такав се злурадује понижењем не само себи једнаког по непријатељству човека, већ доброг, било ког и каквог човека уопште. Треба намирисати такве људе а да се сами не усмрдимо. Њима је свако покајање за своје безумље стид и понижење – по томе се препознају. Али, када добију изобличење, ако уопште заћуте, заћуте само из осећања страха према ономе ко их за нешто изобличава а не из покајања. Јер већ у следећем тренутку траже себи слушаоца за своју „исповест“, и по могућству саучесника за продужетак своје бесмисли у новој интриги. И веће зло узрокује онај који се као такав издаје за представника или члана Цркве неголи онај који бива и остаје атеист. Јер грешник не може да саблазни оне који су већ пали а овде, у Цркви, саблажњава се нечија безазленост кроз уста или дело од стране оног који себе представља као праведног и побожног. А такав не само да није онакав какав се издаје, није ни човек, већ карикатура.

[Милан Меденица :)]

ово уопште нисам скапирао?  

изгледа ми контрадикторно и збуњује ме  stadaradim

[Пајко]

stadaradim

[Никола Ђоловић]

ово уопште нисам скапирао?  gringrin

изгледа ми контрадикторно и збуњује ме  0205_whistling

Немој ме терати да опет анализирам себе poklon

Причали смо уживо о овоме али кроз другачије примере...

Укратко: критика лицемерја а човек се некад стиди и да изобличи.

Данас нам недостаје оштра пророчка реч попут владике Атанасија Јевтића који кори али не ради укора него ради љубави.

[DYNABLASTER]

sasvim jasno, takih ima na primer na politickim vrhovima kolko oces tj neces

[Никола Ђоловић]

sasvim jasno, takih ima na primer na politickim vrhovima kolko oces tj neces

Ma politika je stara kuja! 4chsmu1

Tu nema cistih poslova.

Ali veci bol nastaje kad problem datira iz crkvenih krugova.

Ima jedna lepa misao koja kaze da kad gresnik padne tu nema cudjenja, ali kad svetac sagresi nastaje sablazan po mnoge.

To sam by the way davno primetio, da nas mentalitet jedva ceka da neko pogresi samo da bi nasao opravdanje za svoj ogrehovljeni status.

[Дете Апокалипсе]

Лично познајем пример таквог човека каквог си горе описао. И добро је што си ставио ову тему под Психологија јер такви људи и јесу за психијатра, или да под хитно нађу неког духовника. Претпостављам да је најбоље и једно и друго.

[Zayron]

Никола: Ima jedna lepa misao koja kaze da kad gresnik padne tu nema cudjenja, ali kad svetac sagresi nastaje sablazan po mnoge.

Hahaha, tačno, nikog kad se vozi autoputom ne izvodi iz mjere

niti uzbuđuje ovakva slika pa da ih je hiljade tamo takvih "ženština":

Ali kad bi umjestu njih tamo bile časne sestre ili monahinje, sasvim dovoljno i jedna ili samo dvije  i počele na autoputu nudit svoje "službe - service" to bi bilo "pozdviženie", čuđenje do nebesa. Od prepasti bi šoferi TIR-aka vjerovatno završavali s kamionima u jarku. A svi bi zaboravili na hiljade tih tamo prostitutki i samo bi se pričalo o tih par časnih sestara ili monahinja!