Феноменологија интернет форума

[Баба]

Форумски живот

У зависности од посећености форума и броја чланова, динамика писања може бити различите брзине. Учесталост одговарања на теме зависи и од доба дана али све то нема већег утицаја на живот форума. Као што смо рекли, за разлику од чета, битна карактеристика форума је да једном написане поруке остају онолико колико траје форум. Као што данас можемо читати поруке написане пре неколико година, тако ће још годинама бити могуће читати поруке написане данас.

Друга битна ствар која се можда схвата олако је уопште чињеница да поруке могу да буду написане, да корисник може да остави део свог размишљања на неком месту. Некада су за то служили зидови по којима су се писали графити, а у будућности их можда више и неће бити. Тако форуми постају идеално место за испољавање свих врста емоција и пражњење негативне енергије.

Битно је да обе карактеристике чине да обичан, просечан човек има утисак да чини нешто посебно, да утиче на живот околине и оставља неки траг у времену. На форумима свако има право на својих 'петнаест минута славе'. Да би се дошло до тога, више није битно улагати пуно енергије, нити бити нешто посебно, сам осећај писања доноси осећај да такво писање представља нешто битно. То је привлачно, јер подгрејава сујету.

Дакле, и на највећим форумима у најфреквентнијем периоду дана члан има довољно времена да одговори на поруку, јер он одредјује које ће то време бити. За разлику од чета у којем се време мери секундама, најмања мерна јединица времена на форуму је минут. Корисник тако има довољно времена да смисли шта ће да напише.

Виртуелни форумски живот настаје на тај начин, формирањем низа постова на различитим темама у којима свако износи ставове које жели. Пуко одговарање на нечија писање није довољно, јер би се онда све свело на писање графита по зиду, имало би исти смисао и поенту и не би било тако заводљиво. Иако су се на свим форумима на којима сам био повремено спомињала упозорења да у својим одговорима корисници не би требало да се везују за 'личност' особе којој одговарају, да не одговарају на 'ницк' него на нечији пост, то правило се најчешће и најлакше крши. Управо непристајање на правило да се пажња обраћа на нечије речи, а не на нечији форумски лик, утиче на стварање форумског живота. Све би било далеко сувопарније и досадније без тога. Иако је наизглед пожељније реаговање на нечију 'форумску историју', јер је то део здравог људског понашања, баш уношење тог дела људскости утиче на могућност формирања таквог нереалног света са лошом симулацијом људскости. На ту 'нереалност' ћемо се вратити касније.

У овом тренутку је битно поменути неколико ствари. Пре свега, људи воле оно што су написали. Чак можда и више од онога што су им други одговорили на то писање. У њима виде део себе, део нечега што су створили. Чувају своје омиљене постове и памте ко је како на њих одговорио. Постоји и пуно форумских 'злопамтила' који вам нису заборавили да сте пре x месеци или година на њихов пост одговорили онако како им се није допало. Па то онда наравно утиче и на њихово даље понашање према вама.

Друга битна ствар је заправо највећи парадокс форума. Сећам се колико сам био запањен кад сам постао свестан тога. Људи на форумима већи део времена не умеју да читају! Парадокс је да се то дешава у свету речи, у којем би се очекивало да је све подредјено читању и писању. Наравно, код кратких и концизних постова углавном свако прочита и схвати оно што је написано, али већ код приче дуже од пет реченица већи део људи почиње да чита оно што жели да прочита. И труди се да оно што је 'прочитао' усклади са оним што жели да напише као одговор. Неколико пута сам био тврдоглав кад сам наилазио на погрешно разумевање онога што сам на форумима написао, па сам онда непрекидно расчлањавао написано, од детаља сам правио још веће детаље, најексплицитније могуће сам изражавао своје ставове само да би све то било читљивије осталима. Али, све је било узалудно. Углавном су ставови чланова након последњих и првих постова о одредјеној теми били исти и непромењени мојом повећаном експлицитношћу. Притом нисам писао неке стручне ствари на стручним темама за које би могло да се каже да неко не би могао да их разуме. Чак и код најобичнијих ствари, људи читају оно што желе да прочитају.

Недавно сам наишао на резултате истраживања које су на ову тему извршили професори универзитета у Чикагу и Њујорку. Према њима, људи правилно разумеју тон е-маил поруке само у 56% случајева, што је једва мало више од чисте случајности. Истовремено исти ти људи су убедјени да су исправно разумели 90% таквих мејлова. Да забуна буде већа, 78% пошиљаоца су апсолутно сигурни да ће њихова порука бити исправно прочитана. Ако су ти проценти резултати истраживања писања и читања мејлова, дакле измедју људи који се познају, како поразни би онда били резултати неког евентуалног истраживања размене мишљења на форумима, медју људима који се не познају?

Тако долазимо до тога да је форумски живот заправо пун пројекција, ма колико нам то немогуће деловало. Пројекције су углавном везиване за реални свет и за реаговање на слику, на нечије понашање, боју гласа и начин изговора. Рекло би се да пројекцијама заправо нема места у свету у којем постоје само слова. Јер је просто, све јасно, све је 'црно на бело'. Али изгледа да људска личност и у тако неповољној атмосфери за развој пројекција успева да убаци своје жеље.

Постоје и ситуације кад форумаши и не покушавају да читају. Уколико тема има више од три странице, мало је оних који се труде да прочитају све до тад написано пре него што и сами напишу нешто. Углавном се чита уводни пост и последња написана страница. А понекад чак ни то. Видјао сам да људи пишу на темама иако су прочитали само наслов теме. То вероватно највише говори о томе колико људима заправо није стало до писања других, колико је заправо најбитније сам написати нешто и оставити неки свој траг.

Природна надоградња таквог уобичајеног форумског живота и реаговања на нечији лик а не писање, временом доводи до формирања форумских група, кланова. Као и у реалном свету, људи са сличним интересовањима и ставовима се зближавају и формирају групице које онда о појединим темама заједнички иступају. И као и у свакој ситуацији у којој настане размишљање гомиле, појединац настоји да потврди оно мишљење за које сматра да је мишљење групе, чак у уколико се лично не слаже са њим, само да се не би издвајао. Различито мишљење довело би до осуде и одбацивања од стране групе а страх од одбацивања је велики страх и један од највећих за некога ко је стални члан форума. Уколико формирана група задржи своју компактност, природни наставак тога је упознавање уживо на 'форумским сусретима' који се организују или унутар групе или унутар неког града, на које су онда позвани сви који могу да додју.

Размишљање гомиле је често невезано за постојање форумске групе. То је вероватно највидљивије у тренуцима постављања нове теме. Уколико првих неколико одговора на неко питање воде у једном правцу, први одговор који на логичан и прихватљив начин прикаже смисленог сасвим другачијег одговора, сви наредни одговори чланова ићи ће у том истом правцу, чак и уколико би се могло помислити на основу ранијег писање да би неки чланови мислили нешто сасвим друго. Због тога је стварање јавног мишљења на форуму понекад једноставно, и продукт је само једног образложеног поста.

Приметна је и појава 'Ејбилен парадокса', што је такодје невезано за припадност неком постојећем форумском клану. Појава по којој члан групе поступа у потпуној супротности са својим уверењима и жељама, уколико процени да се то уклапа у мишљења и очекивања групе. Тако се дешава да се неко одриче испољавања својих истинитих уверења и пише другачији став или га уопште не пише, само да се не би замерио групи.

Живот форума одредјују његови чланови. И поред тога што на њихово понашање могу да утичу модератори, могло би се рећи да постоје неколико значајних заједничких карактеристика. Пре свега, људи су пуно сигурнији у себе на форумима. Пошто не наступају из своје реалне личности, која има своје мане и недостатке, лакше им је да одлучно бране своје ставове. Чланови су углавном 'тврдји' него у реалности, мање су обзирни него што иначе јесу. Неосетљивост у појединим одговорима и безобзирност према другим особама вероватно долази услед тога што испред себе и не виде особу, него слова. Па онда у нападима на некога не виде реакцију на његовом лицу и због тога им није тешко да настављају вербалне нападе. И док би нормална личност у реалном свету и пре помисли да некога увреди, емпатски осетила шта би било последица тога, у виртуелном свету форума емпатија не постоји, јер је све везано за личност онога који пише, за његове жеље и прохтеве којима остали морају да удовољавају. А то нас опет доводи до нарцизма.

Кад се спомене интернет, већини људи је асоцијација на то 'прозор у свет' што можда у његовим осталим сегментима и јесте истина. Интернет је непрегледна, огромна гомила информација, музике, филмова и осталих медија који су на дохват руке. Али када говоримо о комуникацији медју људима, тај прозор у свет не постоји. Човек нигде не излази из своје собе кад комуницира са другима. Асоцијација на тај 'прозор у свет' ми је Алиса у Земљи Чуда. Мала Алиса је погледала у огледало, коракнула у њега и одједном се нашла у чудесној и шареној земљи у којој је упознала пуно нових бића. Ако бисмо то пренели на интернет комуникацију, могли бисмо да кажемо да Алиса заправо нигде није отишла, него је остала покрај огледала кроз које је немогуће проћи. Остала би загледана у свој лик који би јој дао илузију да није сама, али ништа више од тога. Тако долазимо до тога да корисник неког форума заправо није Алиса. Пре би се могло рећи да је он Нарцис, загледан у свој лик у мирној води реке. Огледало Алису не би повредило и сигурно би пре или касније она сама отрчала од њега у неку реалнију игру, онда кад би схватила да је само гледање бескорисна работа. Али Нарцис не може да се одвоји од свог лика у реци. Он чак и не примећује да она тече, не осећа њен мирис и не види њену боју, она га не занима. Једино што види то је свој лик коме се диви. При том, река није крива што постоји, она је корисна за друге ствари, али је Нарцис је одговоран јер не може да схвати своју грешку. Само он доноси одлуку да ли ће престати са гледањем свог лика и устати од реке или остати ту док не упадне у воду.

На форумима постоје особе толико агресивне у захтевању љубави и пажње, да од њих стрепе и модератори. Можда 'стрепе' и није права реч, али би се могло рећи да осећају страхопоштовање. Такве агресивне особе се на први поглед најлакше препознају по броју својих постова. При том, агресивност у захтевању љубави не мора да буде везана за безобразлук (мада често јесте), такви чланови могу да буду занимљиви, духовити и да своју нервозу испољавају једино на новим или члановима већ раније одбаченим од групе, чиме стичу додатно страхопоштовање осталих. Али уколико неко од старих чланова покуша да их засени и тиме преотме форумску пажњу, активира им се стара нарцистичка повреда и онда, у зависности од умећа и карактера, покушавају или да се спријатеље са таквим чланом или да га вербално нападну. На форумима сам видјао праве 'виртуалне хулигане' којима нико није смео ништа, са којима су остали чланови комуницирали пажљиво, да не би упали у свадју.

Најдрастичнији пример за овакво понашање видео сам након што је неки нови члан због неког догадјаја упао у жижу интересовања на неком форуму. Одмах се ту појавила форумашица (једна од оних са великим бројем постова) која је блазираним ставом покушавала, приметно бесна, да поново скрене пажњу на себе. Касније сам пратио њено понашање и видео са каквом суптилношћу прави савезе са онима са којима мора, а напада оне које може, све у циљу задржавања пажње на себе. Претпоставио сам каква је њена лична историја, мада нисам знао да баш толико драстично лоша. Касније сам сазнао да је она не дете разведених родитеља како сам мислио, него дете непризнато од оца која је са мајком одрасла у великом граду у којег је дошла као мала. Очигледно велика нарцистичка повреда коју она безуспешно покушава да склони у страну својим писањем на форуму.

Неодвојиви део нарцизма је егзибиционизам и он се на форуму појављује као вербални и/или визуелни. Подразумевани део природе форума је да су сви чланови, у мањој или већој мери вербални егзибиционисти. Али то се понекад граничи са патологијом. Постоје чланови који сваки нови доживљај из свог живота препричавају и деле са остатком форума. Наравно, прича је улепшана, и понекад то иде до те мере да делује да је сам доживљај из нечијег живота мање вредности за њега од приче о том догадјају и уживању у ономе што тај члан форума претпоставља да остали мисле о њему.

Визуелни егзибиционизам упражњавају они који сматрају да ће на тај начин добити неке поене у комуникацији преко интернета. И углавном је, по природи ствари, везан за особе женског пола. При том треба нагласити да су то особе које нису сасвим сигурне у своју лепоту, али су сигурне у начин на који је она представљена. Па се тако показују нејасним фотографијама, фотографијама профила или из посебног угла, сликама дела тела или лица или просто фотографијама на којима су 'лепо испале'. Особе које јесу сигурне у своју лепоту, на форуму траже другу врсту пажње и увек су само вербални егзибиционисти. Знам да девојке сигурне у своју леп изглед и не стављају своју слику у први план, нити спомињу како изгледају. Као што ни паметан човек не спомиње да је паметан јер нема ни дилему око тога, тако и лепе девојке не праве тему од свог изгледа. Једном сам присуствовао сцени када је нова, лепа девојка на форуму склонила своју слику из профила онда кад је схватила да су људи почели да обраћају пажњу на ту слику.

Још треба споменути да уоште није битно да ли су особе објективно лепе, битно је само њихова оцена сопственог изгледа. И такодје, под визуелним егзибиционизмом не подразумевам то што неко има слику у профилу коју мења једанпут у месец или два, него кад је неко мења једанпут (или чешће) недељно и/или је нуди да је пошаље свакоме са киме је разменила неколико приватних порука.

Вероватно најзанимљивији пример визуелног егзибиционизма видео сам код девојке која је слику у профилу мењала неколико пута дневно. Редовно је обнављала профил новим сликама које је правила сваког дана и имала је обичај да одабраним форумашима нуди да они одредјеног дана одаберу на пример боју доњег веша на слици, пошто је имала обичај да ставља баш такве фотографије.

http://www.vidovdan.org/article631.html

[Баба]

Повезаност људи преко интернета

Сви смо преко разних медија слушали приче о томе како интернет омогућује повезаност људи и брзу размену информација, о томе како је могуће у реалном времену добити информацију са другог краја света. То су тврдње које се обично наводе као највећа добробит интернета. Али то су заправо две различите ствари. Повезаност људи преко интернета и брза размена информација нису исто или барем не би требало да значе исто. Док је брза размена информација евидентна и неспорна чињеница, са тезом о повезаности људи је други случај. Пре свега, каква је повезаност два човека с два краја света који размењују мејлове? Никаква. Они размењују податке о чињеницама које имају, то дакле такодје потпада под причу о 'брзој размени информација'. Затим, да ли постоји нека повезаност измедју двоје пријатеља који размењују мејлове? Једва. Уколико су заиста пријатељи, у најлошијем случају разговараће телефоном. А то се заиста и дешава, са пријатељима разговарамо телефоном и видимо се са њима, док са осталима размењујемо мејлове који се пре или касније сведу на размену линкова, шала које круже интернетом, упозорења за нове вирусе и сличне ствари. Дакле опет, размена информација а не истинска повезаност људи.

Све то се можда најбоље види на форумима, који су и незванично проглашени за место на којем се на интернету људи најбоље дружи. Чак постоје и психолози који саветују пацијенте који имају проблем са комуникацијом, да покушају да на интернету вежбају контакт са околином.

Али, треба схватити једну важну ствар – не постоји повезаност људи на форуму. Свако на форум долази са својим алтер-егом, са нечим што би он желео да буде и због тога свака реакција околине на то 'форумско Ја' заправо није реакција на човека који пише, него на његов измишљени селф, на нешто чиме он парадира у јавности. Према томе, повезаност измедју истинског Ја и чланова форума не постоји. Требало би да погледамо и ширу слику, да бисмо боље схватили. Пошто свако на форум долази са својом идеалном личношћу, форум је заправо скуп 'личности' које не постоје у реалности, дакле он је скуп жеља и пројекција. Зато чак и свака реакција на нечији алтер-его не долази од других личности, него од тудјих замишљених бића. Форуми су заправо нереални кружоци измишљених бића, свет пун лажи у којем је највећа лаж тврдња да је то медиј који повезује људе. Може ли постојати свет на којем су људи мање повезани?

[Баба]

Понашање полова на форуму

Форуми су идеалан терен за женски део интернет популације, могло би се чак рећи би то могло да буде право виртуелно природно станиште за њих. Форуми су свет речи и слова у којима изглед (са којима често имају проблема) није битан. У таквом свету није битно да ли вам је добра фризура, како сте се нашминкали, да ли вам панталоне лепо стоје и да ли сте се складно обукли. Битно је једино шта ћете написати. И што се тиче погледа на супротан пол, и ту су жене у предности. По њиховој причи барем, такав 'поглед' им је секундарна ствар, изглед мушкарца није битан, него је примарна њихова прича. Према томе, свака врста комуникације на форуму одговара девојкама. Њихов изглед је под њиховом контролом, могу да се потпуно сакрију иза речи а могу и да покажу само оно што су саме одабрале да их представља, док истовремено од мушкарца чији их изглед наводно и не занима на првом месту, могу да сазнају све о њему и да на основу такве приче одлуче да ли их он занима или не. То све је прилично безбедно за девојке.

Занимљиво је да и на форумима девојке теже да формирају групе у којима би се држале заједно, чак иако нема реалних и рационалних разлога за то. На интернету су сви једнаки, па опет и поред тога, жене осећају неку врсту заједништва. О разлозима за то и врстама медјусобне комуникације не знам баш ништа, тако да би било најбоље да то оставим неком женском аутору.

На први поглед, услови на форуму су погубни за мушкарце. Долазе у свет у којима царују речи којима они углавном нису вични. Друга неповољна ствар је та што у том свету нема слике, изгледа девојака а то је у природи прва ствар на коју реагују. То је свет у којем пажњу треба да обрате на женску причу и њихову интелигенцију, а то је нешто на шта већина мушкараца није навикла у реалном свету. Због тога су присиљени да се прилагодјавају и да играју игру која је у суштини женска игра. Услед тога, на форуму царује анима. Мушко понашање пребачено у речи углавном губи своје црте и постепено се прилагодјава околини и нестаје. Тако сваки мушкарац на форуму, чак и у тренуцима агресивности, подсећа на жену. Не кажем да се потпуно претвара у жену, али је врло често јако тешко разазнати ко је којег пола, уколико се то претходно не зна и уколико то самим ницком није прецизирано. Чак и у тренуцима агресивности, кад би се могло помислити да ће се мушкост показати у речима, писање подсећа на писање хистеричне жене пре него на љутитог мушкарца. Због тога се једини начин да се покаже мушкост препознаје у ћутању. Једина ситуација у читавој форумској комуникацији у којој лик мушкарца може да се разазна од лика жене је она у којој он може нешто да оћути. До тога може да додје једино у форумским препиркама или свадјама, кад га неко (невезано за пол) увреди и кад се од њега, у складу са форумским обрасцима понашања, очекује да узврати. Уколико он ипак не пристане на ту игру схватајући њен бесмисао, показује мушкост и сигурност својим одступањем од тога.

При том наглашавам да не сматрам да је женско понашање и учешће у препиркама лоше. Само мислим да је женама такво понашање природније, примереније и да оне и само оне од тога имају неке користи.

Дакле, написао сам да су услови на форуму лоши за мушкарце, али и поред тога они су заправо идеални уколико мушкарац за циљ има освајање девојке или жене, уместо искључиво писања на форуму. Мушкарац пристојног изгледа који барем мало уме да пише има великог изгледа да на форумима пронадје и сродну душу, а и неколико 'сродних душа' уколико то жели. Форуми су препуни девојака и жена које су незадовољне сопственим животима, које немају везу или нису сретне у својим везама. Због тога је често само мало довољно да се допре до женског усамљеног срца. Често додје до тога да се таква срца и сама нуде. Наравно, и мушкарци који су на форуму су исто толико усамљени (ништа мање од тога) па се људи лако надју.

Што се тиче различитих прича на форуму, споменуо сам да је начин писања сличан, али су тематски врло различите. Не мислим ту на теме на којима су интересовањима полови природно раздвојени. На пример, мушкарци више постују на темама које се тичу компјутера, спорта и технике, док жене више воле приче о кувању, књижевности и романтици. Мислим на теме које су интересантне за оба пола, пре свега на приче о љубави и сексу, које би требало да нас највише везују. Природно је да и ту свако иступа из свог угла и да на свој начин посматра одредјене заједничке појаве, али се ипак у нечему примећује значајна разлика. Мушкарци понекад наивно и превише ублажено постављају своје теме са питањима, у складу са уверењем да су жене фине и да у јавној комуникацији не би требало да буду непристојни. Тако се њихове теме своде на рецимо, питања о томе како прићи девојци, који кондоми су квалитетни, шта се крије иза отказивања првог састанка и слично. Неке од женских тема су везане за величину мушког уда, мању вредност нижих мушкараца и сличним темама чији је циљ изазивање или задиркивање мушкараца.

Наравно, постоје и изузеци на обе стране, па тако постоје и вулгарне теме мушкараца и сасвим нормалне теме које су поставиле жене, али уколико се посматрају одступања од тог нормалног, број тема, број постова и врста екстремних тема и провокативних питања, жене ту убедљиво воде. Стиче се утисак да је просечна жена посетилац тог анонимног света у својим постовима далеко непристојнија и далеко навалентнија од мушкараца. Вероватно услед своје усамљености и немогућности да се пронадје другачији начин да се избори са њом. Жене понекад усамљеност доживљавају испољавањем агресије и провокацијом док мушкарци на исти подстицај углавном реагују тугом.

Можда је слободније постављање таквих провокативних тема везана и за то што су жене удружене у групама у којима се осећају заштићено, док су мушкарци и даље индивидуалци на форуму. Па тако жена која постави слободнију тему може да рачуна на женску солидарност и подршку, док би се мушкарац који је поставио сличну провокацију сусрео са осудом и својих мушких пријатеља, који би се из нагона за заштитништвом, пре солидарисали са женама и осудили га, него што би га подржали.

Било како било, уколико се неко пре постојања разноразних форума и питао о чему разговарају жене кад су саме, након неколико месеци читања њихових прича може да закључи само да женске приче треба да остану женске приче. Постоји разлог због којег интерполне приче треба да остану у кругу истог пола.

Пример за 'оштре' мушке теме су рецимо 'Како откачити девојку са којом сте дуже време?', '1001 начин за откачити девојку', 'Колико претходних им толеришете?', 'Мама и она', док су моје омиљене женске теме 'Да ли да откачите фрајера зато што му је мали?', 'Којег форумаша бисте креснули?' 'Да ли дркате на некога са форума?', 'Флеке на јастуку' (тема о мушкој прљавштини)... Најзанимљивија ми је била она прва женска тема која је у кратком периоду доживела рекордну посећеност и неколико десетина написаних страница одговора. Форумашице би долазиле ту да изразе своје фиксације на мушки полни орган а затим, као да је то најнормалније, одлазиле на друге теме на којима су очекивале да их третирају као нежна, романтична бића.

[Баба]

Завођење на форуму

Завођење на интернету је вероватно старо колико и сам интернет. И данас постоје бројни сајтови намењени упознавању, па чак и склапању бракова преко мреже. Такви 'огласи личне природе' се не ограничавају само на постављање профила на таквим специфичним местима на мрежи, него постоје и доста оних који праве своје личне личне огласе на серверима који нуде бесплатно постављање сајтова. Вероватно најсимпатичнији такав оглас је поставио једанаестогодишњи дечак, кога је управо оставила 'девојка':''If you have come here it must be because you meet me in yahoo chat. I just lost my girlfriend. If you want to be my girlfriend please E-mail me or ICQ me… If you are going to be my girlfriend please don't dump me after I like you.’’

Почетак завођења на форуму иницирају оба пола подједнако и то је једна од појава код којих је форум погодан за оба пола. Завођење може да почне јавно и да се онда настави приватним порукама а може и одмах да крене са порукама. У првом случају, пред очима целог форума, будући парови почињу да размењују необавезне духовите, понекад умерено ласцивне поруке, какве се обично и изговарају ван форума. Поруке које не морају да значе ништа, али које могу да значе уколико за њима следи приватна преписка. У таквој размени порука се не дешава ништа што се већ не би десило у реалном свету. Мушкарац се труди да освоји девојку својом духовитошћу и наглашавањем својих врлина, а девојка на свој начин показује да јој се удварање допада. Једино је другачије то што у том медију мушкарац има времена да на миру смисли начин на који ће се најбоље показати. Романтичар ће смишљати љубавне песме, еротски бунтовник еротске приче, а неко ко је у стварности духовит написаће своје најбоље вицеве.

Али једина истинска разлика је та што у таквој преписци не постоји лични контакт. Не постоји лик који се види, не постоје гестови, не осећа се мирис и не осећа се 'хемија'. При изговарању речи не види се реакција оног другог. До таквог контакта није дошло очијукањем, до флерта није дошло телом, него речима. Ни једно ни друго нису имали оних неколико минута 'разгледања' пре упознавања да процене да ли уопште желе да се упознају. До почетка преписке дошло је пуким обостраним саморекламирањем. Уколико се и једном и другом допала презентација оног другог, преписка почиње. И презентација се наставља, размењују се поруке и ускоро долази и до тренутка у којем се размењују слике.

То је први критични тренутак за настанак интернет везе. Неки људи то признају, неки не, али физички изглед је веома битан за нечију одлуку на улазак у везу. Притом код већине људи није важна објективна лепота, али је битно да се некоме допадне изглед тог другог и да због нечега пожели да буде са њим. Уколико неко осети да му нешто смета у изгледу оног другог, преписка се хлади, проредјује и прекида. Уколико су обоје и даље заинтересовани, преписка се наставља интензивније него дотад.

Важно је споменути да ни размена фотографија не мора да значи пуно. И оне потпадају под 'презентацију' и зато свако шаље само своје пажљиво одабране фотографије. Тако цензурисане фотографије не само што понекад не одговарају слици у реалности, већ најчешће и не могу да дају праву слику о нечијој појави. Због тога оне служе једино као степеник који се мора прећи, као нешто што се подразумева пред сусрет.

Мада овде морам да додам лично искуство које је можда универзално применљиво. Не сећам се да сам икада некоме послао фотографију пред сусрет, нити се сећам да ми је то иједна девојка тражила. Знам да сам фотографије девојака пред сусрет добио сваки пут кад бих је затражио.

Било како било, сусрет уживо је једини начин да се сазна да ли неки пар може да функционише и то је уједно и први пут кад привлачност може да се осети.

Тај први сусрет је увек чудан. Чак и у ситуацијама у којима смо се претходно 'заветовали' на пријатељство (из разних разлога), а можда и баш због тога, дешавало се да се загрлимо и изљубимо као да се годинама познајемо. На неки чудан начин, то и јесте истина. Форумаши се некад месецима дописују пре упознавања и у том периоду се јако добро упознају, чак и боље него да су били дугогодишњи партнери, а вероватно понекад једно другога познају боље него што их познају прави љубавни партнери. Знају се навике оног другог, начин реакције на одредјене ствари, начин размишљања, ствари које му се допадају... Једино што се не зна је како ће тела и душе реаговати једно на друго, да ли ће прорадити 'хемија'. Уколико се деси да се форумаши и уживо 'препознају', до потпуног спајања долази врло брзо, далеко брже него да су се упознали ван интернета, јер је у преписци већ проживљена велика степеница, период интелектуалног упознавања и препознавања. Знам за двоје људи који су се пет минута након сусрета већ увелико љубили, на станици на којој су се упознали. Ни остали нису трошили пуно времена.

Због свега тога, пуно веза и бракова започело је преписком на интернету. Такве везе су, с обзиром на добру комуникацију од почетка, углавном везе подршке у којима и једно и друго траже и добијају подршку и потврду сопствене вредности. Некоме то не одговара па из такве везе одлази у тренутку у којем је добио довољно самопоуздања за другу врсту везе. Немам егзактне податке за ову тврдњу, али код релативно малог броја људи за које знам, везе су управо такве. За прецизније податке би било занимљиво урадити истраживање на већем броју, али сам сигуран да је већи број веза управо овакав.

[Баба]

Сусрети форумаша

Рекли смо већ, до њих долази или на нивоу групе која је већ формирана на форуму или на нивоу града, што се схвата и шире и на које је позван свако ко може да додје. Какав год да је сусрет, он доноси промене у многим стварима. Као и у упознавању измедју двоје људи, тако и овде долази до 'препознавања' или одбијања. Тако се стварају нови савези или руше постојећи. Реалност поново утиче на даљи ток нечије комуникације. То може да буде добро и да одговара члановима форума који немају пуно пријатеља па је ово идеална прилика да стекну нове или дружељубивим члановима који би желели да прошире круг пријатеља. Мада је ових других неупоредиво мање јер се они, по природи ствари, држе подаље од сталног чланства на форумима.

Питање је колико су ти сусрети корисни за форумски живот? По мом мишљењу, потпуно су бескорисни, чак штетни. Уколико у тај виртуелни свет са виртуелним ликовима у којима су слова основна јединица комуникације, уведете нека правила из реалног света, виртуелни свет престаје да буде то а истовремено, по дефиницији, не може да постане ни реалност. Тако чланови долазе у ситуацију да не могу да изразе своје право мишљење због тога да се не би замерили некоме кога су упознали. Или им се нечија мисао допадне а не могу да се сложе са њим јер знају да га не подносе уживо. Обе појаве су сушта супротност ономе што би форум требало да буде.

Постоји још једна појава, а то је да тек упознати чланови формирају мале виртуелне заједнице по принципу 'заједно смо јачи'. Такве заједнице онда заједнички наступају, напад на једног члана доживљавају као напад на све, па му онда сви одговарају. А то такодје није добро за нормално функционисање форума. Тамо где размишља гомила и тамо где се појединац утапа у масу, свака логика престаје да постоји.

[Баба]

Свађе на форуму

Не постоји форум без свађа. Пре неколико година стицајем околности био сам на енглеском форуму љубитеља шетње у природи и тамо присуствовао великој свадји чланова. Где су људи, ту је и нервоза. Чак ни искуство на форуму није пресудно за одустајање од свадје. Присуствовао сам, са осталим форумашима, великој свадји препуне тешких речи, измедју две модераторке, које би по природи ствари требало да буду фактор стабилности на форуму, али ето, ни оне тад нису одолеле.

Емпатија је вероватно главни и највећи разлог за одустајање од свађа, и на форумима и у реалном свету. Већ смо установили да емпатија код форумаша једва да може да постоји, па би могло да се каже да су свадје на форуму учесталија и 'природнија' појава него у реалности. На форумима где све врви од пројекција и самољубља, често је довољна једна варница да покрене велику свадју у којој сви учествују, јер немају довољно снаге да одустану од тога. У тренутку напада на замишљену идеализовану личност коју је форумаш и створио на форуму, нема се времена да се размишља о правим разлозима напада ни због чега би се на њега одговарало. Нарцистичка повреда се понавља и понекад може да буде и страшнија него у реалности, јер у виртуелном свету то идеално Ја реално постоји, створено је од стране форумаша.

Осим тога, свађе су једини начин да се продрма успаваност такве личности. Мазохизам је тако једини начин да се нешто осети, а кад се већ осети покреће се и жеља за виртуелним садизмом.

Рекло би се онда да је право чудо што нема више свадја на форумима и да уопште постоје периоди без препирки и задиркивања. Али није чудно, то је само друга страна нарцистичке клацкалице. То су тренуци кад се форумаши труде да буду фини, јер се плаше повреда и уласка у свадју чиме би укаљали идеализовану слику о себи. Страх од сопствених повреда је притом мањи од страха да он сам својим бесом не повреди некога, а то је опет нарцизам, јер би таквим бесом испрљао своје идеално Ја.

Постоје и свађе које настају између два форума, кад чланови једног групно оду на неки други форум само да би започели свађу. Вероватно најзанимљивији (и најпознатији) пример за то је flame war између чланова форума за подршку превареним женама и форума жена које су биле са ожењеним мушкарцима.

flame war се изгледа може одвијати и једнострано. Недавно је један наш мали форум прогласио виртуелни рат једном веома озбиљном политичком порталу, само због тога што је тај форум у једном тексту споменуо тај форум на начин који се није допао његовим власницима.

[Баба]

Позитивне ствари форума

Прича о форумима била би непотпуна без наводјења позитивних вредности које он може да понуди. Пре свега, то је већ наведена чињеница да су форуми једина места на којима потпуно различити људи могу да се сусретну и 'разговарају'. Ово је под наводницима јер сам већ објаснио своје мишљење да не верујем да на форуму постоји искрена комуникација измедју две личности из реалности. Према томе, корист из њиховог сусрета не произлази из обичне форумске свакодневне комуникације, него само у тренуцима истинске и искрене размене искустава, до које понекад долази. То се некад дешава јавно на форуму, некад иде преко приватних порука и, иако би и такве исповести требало прихватити са резервом и претпоставити да су делимично претеране, корисно је барем прочитати неко искуство потпуно другачије особе.

Форуми су вероватно корисни у мегалополисима западних земаља (у којима су вероватно и настали) у којем је отудјеност појединца ионако велика, иако је свакодневно окружен милионима људи. Такодје су корисни и у урбаним селима запада, у којима свако има интернет а нема пуно нових људи око себе које би могао да упозна. Уколико неко баш нема никакве услове за комуникацију, претпостављам да су форуми бар нека, иако јадна, замена.

Интересантан је податак, везан за државе запада, да је Јапан земља са највише посетилаца форума (њихов највећи форум добија чак 2 милиона постова сваког дана) док у земљама Скандинавије практично не постоји ни један озбиљнији форум вредан помена.

Требало би рећи и да заиста постоји шанса да човек на интернету пронадје своју сродну душу. Пуно је чврстих веза настало на форумима и пуно је таквих веза завршило браком. Исто тако, постоји шанса да се на форуму упозна добар пријатељ, или више њих. Али, ниједан од тих разлога није разлог за боравак на форуму, нити би то требало да буде циљ. То су ствари које се дешавају ван форума. Дакле, то би могла да буде нека позитивност, продукт неког другог и јачег разлога за боравак на форуму. Који, верујем, не постоји.

[Баба]

Како напустити форум?

Ово питање је вероватно тек нешто младје од самих форума. Пре или касније, већина сталних чланова додје до тога да размишља и понекад прича о томе. Једна од занимљивих ствари везаних за то је да чак и пре планирања одласка са форума, неки чланови осећају потребу да објасне зашто су ту. Па сам се зато начитао разних 'досадно ми је на послу', 'таква ми је фаза', 'јављам се само из школе' и слично. Знам пример типа са домаћег форума који је две године различитим људима причао како је сломио ногу па је због тога 'присиљен' да се окрене тој јединој забави коју има.

Сва таква правдања говоре о једној ствари – људи интуитивно схватају да је боравак на форумима губљење времена и показатељ чињенице да заправо немају живот. Барем не онакав какав би желели. Таква грижа савести доводи до појаве жеље за напуштањем форума. Али тек тада се суочавају са проблемом којег до тог тренутка нису били свесни. Постали су зависни од комуникације преко интернета. До тог тренутка то није била тема за размишљање, јер делује сулудо да неко може да буде завистан а сам термин је помало смешан, као 'кемп' у уметности. Ако би им некад раније и падало на памет напуштање форума, о њему би размишљали идентично као и остали зависници (дрога, алкохол, цигарете), негирали би постојање тога па би говорили 'могу да га оставим кад год пожелим' и слично.

Да није тако, схватају онда кад додје тренутак у којем желе да оду. Тада се различити људи понашају различито у својим покушајима. У прву групу спадају они који јавно најављују, боље речено, објављују свој одлазак. Прочитао сам пуно таквих помпезно срочених постова од људи који су 'одлазили' да би се потом поново вратили после недељу дана. И у тој групи постоји два начина писања постова. У једном, 'опроштајни пост' је пун мањих или већих увреда упућених групи у којем будући бивши члан обавештава бивше виртуелне другаре да му их је пун куфер њих и дружења са њима и да је коначно дошао сретан дан кад је Његово Величанство одлучило да одустане од дружења са обичном рајом. Друга врста опроштајног поста је пристојно срочена, садржи информацију да одредјена особа одлази и често и неколико театралних, али прикладних, изјава о томе како је лепо било дружити се осталим члановима и како је писцу поста жао што мора да их напусти. И један и други начин, сам приступ идеји одласка, погрешни су јер подразумевају да је некога брига за њихов одлазак. На тај начин, показују како доживљавају себе као паметног и важног и као неког чији ће одлазак сигурно пуно значити групи, у смислу 'како ће они без њега?'.

Друга група људи се опредељује за неки посебан тренутак у форумском животу да би га напустили. По принципу – 'оставићу цигарете следећег понедељка' или 'више нећу да пијем, само да продје овај празник', они свој одлазак планирају у тишини. Када додје очекивани тренутак они га јавно објављују или одлазе у тишини, или уопште не одлазе... Свеједно, битно је да они чекају одредјени моменат. То је обично одредјени број постова (неки округли број или број са специфичним субјективним значењем) или одредјени датум. Проценат оних који су на овакав начин оставили форум је вероватно идентичан оном који је на такав начин оставио цигарете, дакле скоро никакав.

Трећа, најмања група људи помишља на одлазак у неком стресном тренутку, најчешће након неке форумске свадје. И они такодје могу свој одлазак да објаве или не, али битно је да је разлог импулсиван и као такав недовољно трајан. Таква афективна одлука покреће оно што је понекад месецима чучало у члану форума и што је само чекало на варницу да је покрене. Могло би се рећи да су то ситуације кад 'кап прелије чашу'. Али опет, након кратког периода, течност у чаши испари, она постаје поново празна па се заборављају лоше ствари и члан се поново враћа форуму.

Сви који су некад покушали да прекину своју до тада редовну форумску активност у том тренутку повратка постају свесни колико то није ни мало једноставно. Наравно, сви свој повратак себи некако оправдају ('не могу сад, у овом тренутку, због тога и тога...', 'боље је да одем тад и тад...', 'још само ово да напишем') да би себи изгледали боље. И вероватно већина већ планира следећи одлазак.

Интернет је пун савета за одвикавање од интернет зависности. Нека од њих препоручују да се ограничи број приступа на интернет (форум). Дакле, члан би унапред требало да себи каже 'данас ћу се логовати само 3 пута'. Или, једна од препорука је да време конекције буде стриктно одредјено, да буде кратко и да се временом смањује до разумне границе. Па се тако препоручује да у ту сврху користи будилник (чије је име у овом случају врло прикладно) који ће се навити на одредјено време. Оба предлога, и сви слични, су неприменљиви у пракси. Они подразумевају (и очекују) да зависник буде свестан и доследан у томе да се стриктно држи неке сатнице или претходно одредјеног броја приступа. Кад би зависник имао толико свести и одговорности, он не би ни био завистан. Такве обавезе би можда могле да трају неко време, до прве форумске препирке или до прве форумске теме која би од форумског зависника захтевале целодневан непрекидан приступ.

Један од савета који се препоручује је и тај да се корисник посвети побољшању свог друштвеног живота. Каже се 'надјите друштво, неку обавезу и врло брзо ћете престати са дружењем на интернету'. Прво, то уопште није једноставно за тај тип људи. Ма колико тај савет био добронамеран, исправан и користан, његова грешка је у основи, у томе што није довољно добар, није довољно јасан. Иако он у таквој ситуацији и не може да буде довољно јасан, јер би подразумевао индивидуални приступ који је на интернету немогућ. То је као кад бисте средњошколца ставили у кола и рекли му 'вози'. Он је свестан тога да треба да вози, али просто не уме и треба неко да му објасни како то да ради. Други разлог због којег ово не може да функционише је тај што зависник прелази са једног облика функционисања на други, без свести и о једном и о другом. Једноставније речено, уколико би неко и пронашао велико ново друштво и нове обавезе, сво време би жеља за наставком одласка на интернет чучала у њему и чекала прави тренутак. Оног момента кад би му се у животу десило нешто стресно са чиме не би умео да се суочи, вратио би се у сигурност анонимне интернет комуникације. Према томе, то је добар савет, али недовољно добар.

Негде сам прочитао и савет да се компјутер пребаци у други део просторије, у другу просторију или чак избаци из куће. Ово би такодје можда функционисало одредјено време. Али пре или касније зависник би прешао у другу просторију и тамо користио компјутер или би га вратио назад, што би опет себи некако рационализовао. Чак и уколико би неко и продао компјутер, потпуно сам сигуран да би га пре или касније поново купио или да би врло брзо постао редован члан неког цyбер кафеа. Чињеница је да уколико неко не жели да користи интернет, уколико га то не занима или сматра да је то погрешно, ви можете испред њега да поставите најсавременију машину која постоји и која је са интернетом повезана Т3 везом и он опет неће ни погледати у правцу ње. Небитно је да ли је начин остварења наших жеља и потреба близу или далеко. Уколико сматрамо да је то једини начин да се неко ослободи напетости, физичка раздаљина није никакав проблем.

Да поновимо, сви 'повратници' на интернет у тренутку повратка схватају да планирани одлазак није тако једноставан како су до тад замишљали. И у том тренутку успешно проналазе разлог којим такво враћање оправдају другима, а пре свега себи. Али вероватно због таквог правдања и поновног планирања следећег одласка (до којег неће доћи јер ће поновити исти образац) већина губи из вида суочавање са једноставном чињеницом. А једноставна чињеница је – навике су зезнута ствар.

Једини начин да се напусти форум и, уопште, интернет је јасан увид због чега је то лоше за нас. Не мислим на оно о чему уопштено причају лекари, о настанку болести услед неправилног седења, поремећаја вида и слично, јер таква уверавања често нису довољна и лако се рационализују са познатим 'то су ствари које се дешавају другима'. Мислим на истинско размишљање и покушавање да се пронадју лични одговори због чега је неко на форуму. Дакле, пре свега, корисник би требало да се сети због чега је уопште дошао на форум. Не мислим на 'како' је дошао, јер ће већина рећи 'случајно', него због чега је остао. Шта је то што га је највише привукло, толико снажно да је одлучио да остане. Које су ствари које је прво приметио на форуму? Искрени одговори на ова питања би требало да буду суштина разлога за постојање нечије жеље за интернет комуникацијом. Даље, зависник од форума би требало да анализира шта је то за њега најважније на форуму, шта је оно што би му највише недостајало уколико би отишао. Свако би требало да анализира шта је то што је највише радио на форуму и шта је оно због чега му се враћао. Ја сам схватио да сам дошао и да сам се враћао из два разлога: да бих помагао људима саветима и одговорима на њихова питања (често узалудан посао) и, наравно, да бих се правио паметан.

Раније смо уопштено рекли да су два предусудна фактора за нечији останак на форуму занимљивост осталих чланова и осећај прихваћености. Пре одласка са форума требало би мало размислити о томе шта то значи. Прва ствар која нас везује за форум је дакле занимљивост осталих људи који имају неки проблем у комуникацији у реалности. Делује мало парадоксално да верујемо у суд људи којима у стварности не бисмо веровали, јер не би успели да нас убеде. Такво идеализовање људи које нисмо упознали, па и осећај припадности истој групи, постаје препознато као пројекција онда кад схватимо који је истински разлог њиховог чланства на форуму.

Не оставља се интернет онда кад се то планира, ни онда кад се 'одлучи', па ни онда кад се удје у занимљиву фазу живота јер ће се корисник увек вратити онда кад та фаза продје. Оставља се онда кад се дубински прихвати да је суштина интернета и форума управо и само у бесмислености и лажи. А то је исто као и да нема суштину. У реалном свету постоји један израз који се обично користи у пежоративном смислу, али ћу овде употребити еуфемизам. За некога се каже да је 'мастурбатор' онда кад жели да се нагласи да је неко у толиком сукобу са реалношћу да је то једино што може да ради. У смислу 'он ништа не ради, он је обичан мастурбатор' или 'ништа не ради јер је мастурбатор'.

Аналогија са зависником од интернета можда није видљива на први поглед, иако је истинита, па ћу појаснити. Начин функционисања такве 'мастурбаторске личности' (од којих су многе зависници од порно садржаја интернета) подразумева да је због нечега одустао од тражења и налажења партнера у реалности и да уместо тога разрешење своје природне напетости проналази у ономе што ради. Али тиме не мења свој статус усамљеника, нити чини било шта да би се приближио томе да га промени. Напротив, само одлази даље од тога. Стечене навике тешко се мењају и некад принудна мера за ослобадјање напетости постаје устаљени ритуал и лакши начин на који се живи, без стресног тражења партнера.

Зависник од разговора на интернету ради идентичну ствар. У једном тренутку живота одустаје од борбе са собом, одустаје од покушаја да разуме своју околину и себе у њој, одустаје од прихватања тог односа и остваривања нормалне комуникације. Уместо тога, одлази на форум који је идеалан вентил. Човек је социјално биће и потреба за друштвом и признањем је равноправна са осталим потребама. Али он на интернету не остварује пуну комуникацију са околином, него само површно и привремено задовољава своје нагоне. Чињеница да је интернет комуникација лоша замена за реалну је од мале важности за корисника, баш као што мастурбатору не смета оно што је он одабрао као замену. Оно што је битно је да обе замене доносе неку врсту олакшања и неку врсту задовољења нагона. Та врста задовољења не само да није довољна ни трајна, него је изузетно лоша због друге, важније ствари. Таква врста ослобадјања, баш као код мастурбаторске личности, доноси илузију задовољења нагона чиме се импулс за животом и здравом комуникацијом заташкава и природна жеља за њом нестаје. Уколико је неко навикао да комуницира преко интернета, он губи жељу да се суочи са својим страховима од комуникације у реалности и губи природну снагу коју има спремљену, јер ју је истрошио на интернету, у илузији комуникације.

Због свега реченог, мислим да је једини начин да зависник од било којег садржаја интернета прекине са својом праксом тај да одмах прекине са коришћењем интернета, уколико заиста жели да прекине. Не одредјеног датума, или одредјеног тренутка, или онда кад се за то створе неки замишљени услови и не постепено, него одмах. Период апстиненције може да искористи да у себи потражи разлоге који су га навели на такво губљење времена. Негде у тим разлозима налази се и део одговора на питање због чега је уопште одустао од остварења своје личности у реалном свету.

http://www.vidovdan.org/article656.html

Ово је дакле била исцрпна анализа форума од Зорана Грбића у тексту од три дела именом : Феноменологија интернет форума

[Баба]

Trol, trolovanje ( troll , trolling ) - Neprikladna poruka poslata na forum, mailing listu, news grupu... u cilju navlačenja ljudi da odgovore. Dobronamerni članovi foruma, grupe, liste... mogu napraviti haos odgovarajući na takve poruke. Najbolji način odbrane je ignorisanje. Termin trol se odnosi i na osobu koja šalje takve poruke.

Na bilo kom virtualnom mestu gde se ljudi mogu sresti, mogu se pojaviti napadi individua koje žele da ometaju, zaustave, promene temu razgovora. U osnovi, trol je osoba koja šalje poruke s namerom da uvredi i provocira. Svakoga ko odgovori na takav post, trol će smatrati "uhvaćenim". Trolovanje se smatra uspešnim ako nepovratno poremeti normalan tok ili svrhu rasprave ili čitavog foruma, mailing liste, news grupe...

Vrste trolova

1. Spamming troll - onaj koji šalje potpuno istu poruku mnogo puta.

2. Kook - redovni pošiljalac koji uporno šalje poruke koje nemaju veze sa realnošću ( paranoja, teorije zavere ). Ovakvi ljudi će često izgraditi čitavu imaginarnu strukturu dokaza za svoje tvrdnje iako je netačnost tih tvrdnji opštepoznata i dobro dokumentovana. Iako naizgled bezopasni, jer je lako primetiti ih i ignorisati, i dalje mogu izazvati probleme jer posetioci foruma koji ne znaju ko je kook mogu poverovati u njegovu teoriju.

Poznat je slučaj izvesnog Džejmsa Driskola, sa nadimkom Spaceman, koji je godinama smarao ljude svojim nastojanjima da opovrgne teoriju relativiteta. Njegov jedini argument je pogrešna pretpostavka da je glavni dokaz za teoriju relativiteta izveden iz posmatranja dilatacije vremena u eksperimentu sa satovima, da bi zatim tvrdio da su satovi jednostavno bili neispravni. Ovu tvrdnju je ponavljao do besvesti u kombinaciji sa uvredama.

3. Flamer ( flejmer ) - onaj koji proizvodi "ad hominem" svađe, koji se ne osvrće na temu nego mu je jedini cilj da ponizi, uvredi i "nadmudri" sagovornika ( može li se kod nas za ovu vrstu trola koristiti pojam radikal? prim. ur. ). "Flejming" je veština u kojoj se mnogi okušavaju, retki njom ovladavaju a svi misle ( pogrešno ) da su je savladali.

4. Shill - onaj koji se oglašava kao predstavnik neke grupe, firme, organizaciije... , obično ne osvrćući se na temu rasprave.

Rat trolova - sistem talasa

Postoje i "profesionalni" trolovi, koji se udružuju radi zločinačke delatnosti trolovanja. Evo opisa nekih taktika koje oni koriste.

Invazija u talasima

Prvo se izabere forum i objavi se početak invazije. Postoji nekoliko faza, svako se prijavljuje za jednu od njih. Važno je da se faze koordiniraju, da ima dovoljno vremena za pripremu i da niko ne krene u akciju samovoljno. Obično se napad deli u 2 ili 5 talasa. Talasi se mogu podeliti ovako:

a: Izvidnica - Nekoliko ljudi se uključuje u forum i ponašaju se prijateljski. Zadobiće poverenje učešćem u diskusijama i započinjanjem novih, nekontroverznih diskusija. Takođe će učestvovati i u odbrani foruma od drugih invazija. Ključna stvar je: izgraditi poverenje.

b: Prvi talas - Prvi talas je početak rata tehnikom flejminga. Svi učesnici mogu koristiti iste flejmove ili izmišljati svoje. Mogu početi novu diskusiju ili flejmovati neku već postojeću. Važno je da se skrene pažnja foruma na ovaj napad.

c: Drugi talas - Ovaj talas se sastoji od napada na ljude koji su poslati kao izvidnica. Ključ uspeha je zakuvavanje stvari tako da se u raspravu uključe ( da budu "uhvaćeni" ) i drugi članovi foruma, oni koji nemaju veze sa napadačem.

d: Treći talas - Treći talas se menja u zavisnosti od kampanje ali se obično sprovodi radi povećanja konfuzije i haosa. Flejmovanje izvidnice, prvog talasa i drugog talasa. Po potrebi mogu uslediti i novi talasi, po sličnom principu.

Pobeda

Znakovi pobede su sledeći:

- Imate mesto moderatora

- Većinu tredova ili sve ste započeli vi

- Legitimni članovi napuštaju grupu

- Stiže vam dosta hate-mail-a

Trolovi i Šopenhauer

Najzanimljivija stvar koja se može naučiti od trolova je veština "Erističke dijalektike", iliti veština kako da se uvek bude u pravu ( autor: Šopenhauer ). Oni koji pročitaju ovo Šopenhauerovo remek delo će lako prepoznati većinu retoričkih taktika koje koriste trolovi. Nažalost, Šopenhauer nije baš popularan, tako da je malo ljudi spremno da prepozna ove tehnike.

Karakteristike trola

1. Ima dosta slobodnog vremena, uglvnom je usamljenik.

2. Često se dodvoravaju članovima grupe i koriste ih da ostanu u grupi.

3. Često koriste lažni identitet za kontrolu i napad na sopstvene teorije Tako trol može stupiti u razgovor sa samim sobom. Korišćenje nekoliko identiteta se smatra najnižim oblikom napada.

Krtice

Kao što ste mogli da pročitate gore, omiljena taktika organizovanih grupa trolova je postavljanje krtica u grupu ili forum - nekoga ko se ponaša kao uobičajeni posetilac / član. Često je krtica podmetnuta nekoliko nedelja ili mesec dana pre napada. Na taj način, kada se napadne krtica, drugim članovima to izgleda kao da je napadnut "jedan od nas", pa će reagovati.

Kako se odbraniti od trolova?

Obično je najbolje NIKADA ne odgovarati na njihove postove ( "Ne hranite trolove" ). Njihov jedini cilj je da vas nateraju da reagujete. Zato nemojte! Tako je jednostavno. Time se poništava njihova svrha, udara se direktno na njihovo samopouzdanje jer trol ceni sebe po broju reakcija koje uspe da pokrene.

Ukoliko ipak odlučite da odgovorite trolu, smirite se! Ne čitajte trolove odgovore. Samo želi da vas odvuče dublje u besmislenu raspravu. Zato, ne odgovarajte trolovima.

( Izuzetak su shill trolovi koje treba uplašiti kontranapadom i raskrinkati. Ukoliko možete da pogodite kojoj grupi/firmi pripadaju, šteta koju su napravili će im se vratiti višestruko! )

Извор

[Милан Меденица :)]

куц, да могу да пратим.

[Sir Oliver]

Dakle genijalno!

Ko je taj Zoran Grujić?

I ima li ovoga teksta u nekom PDF ili slično da se može skinuti (i kasnije isčitavati prema potrebi)?

[Баба]

Dakle genijalno!

Ko je taj Zoran Grujić?

I ima li ovoga teksta u nekom PDF ili slično da se može skinuti (i kasnije isčitavati prema potrebi)?

Zapravo Zoran Grbić.

Текст је првобитно освануо на видовдану , дакле имаш ту линкове на првој страници, а затим је сам Грбић пренео текст на свој блог.

Грба је иначе познат као човек кога су невладине организејшн тужиле за сад не бих ти тачно знао рећи зашта нешто типа омаловажавање или ниподаштавање културе у Шиптара или тако нешто , прогон овог блогера је једно време уредно испратио б92 са свим тужбама .

http://sites.google.com/site/zorangrbic/home

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=6&t=2220&st=0&sk=t&sd=a&start=135

[Sir Oliver]

Car! Bavi se psihologijom šta li?

[Баба]

Цитат

Car! Bavi se psihologijom šta li?

Ma jok обичан блогер.

 

[Sir Oliver]

To je to, opraštam se sa vama i odjavljujem internet.